Uporno ponavljanje nacionalnog prideva nije Hrvatsku učinilo uključivijom ni pravednijom niti sigurnijom u sopstveni identitet. Ali ne znači ni da Srbiju zbog istog postupka treba proglašavati nacionalističkim izuzetkom, kao da je učinila nešto do sada neviđeno i nezamislivo u pristojnom svetu
Оdbijanje kolektivne osude nije odbrana osumnjičenih, kao što osuda njihovog mogućeg dela nije saglasnost da im se na optuženičkoj klupi pridruži čitava zajednica.
„Željeli smo da fond koji nosi Majino ime djeluje upravo u Zagrebu i da pomaže mladim ljudima iz krajeva iz kojih je i ona potekla. Kada smo čuli za ‘Privrednik’ i upoznali se s njegovim radom, više nije bilo ni dileme ni potrebe da dalje razmišljamo kome ćemo povjeriti taj zadatak. Iza Maje je ostalo mnogo toga na šta smo ponosni, ali i mnogo snova koje nije stigla ostvariti. Osnivanjem ovog fonda želimo pomoći drugim mladim ljudima da ostvare svoje snove i učiniti nešto na šta bi ona bila ponosna, kao što smo mi ponosni na nju“, kažu Željko i Anđa Prodanović, Majini roditelji
Privrednik je jedan od retkih primera ustanove koja i danas ostvaruje cilj zbog kojeg je osnovana pre gotovo 130 godina. Iza njega stoji čitav niz ljudi koji su mu ostavljali trajnu osnovu za rad.
Na Gazimestanu se ove godine dogodilo masovno hapšenje, maltretiranje i ponižavanje sa ciljem zastrašivanja. I dogodila se jasna poruka svima koji bi naredne godine poželeli da dođu. Ali u isto vreme dogodilo se da, kako u svojoj reportaži reče pesnik i novinar Živojin Rakočević, „parastos na Gazimestanu izgleda kao susret svih Srba sveta.“
Dok je javnost slušala taktove Tompsonovih hitova i čitala medijske napise o Glavaševoj presudi, gotovo neopaženo, ali sa neupitnom pouzdanošću počela je još jedna sezonska aktivnost, dobro poznata svima koji su poslednjih decenija pokušavali da održavaju vezu sa krajem iz kojeg su izbegli.
Priča porodice Stijelja iz okoline Benkovca ima sve elemente po kojima se pamte velike nacionalne tragedije. I negde drugde odavno bi bila deo kolektivnog pamćenja. Ušla bi u čitanke, dokumentarne filmove i školske časove istorije. O njoj bi se snimali filmovi. Umesto toga, šira javnost za nju je saznala preko rijalitija.
Izraz „četnik“ tako se već decenijama u delu hrvatskog javnog i medijskog govora koristi krajnje dezavuirajuće i iskrivljeno. Tokom devedesetih u velikom delu hrvatskog javnog i medijskog govora služio je kao zbirni naziv za srpske vojne formacije, ali često i za Srbe uopšte, da bi vremenom prerastao u svojevrsnu etiketu. Terminologija je nastavila da živi i izvan ratnog konteksta
Svojevrsna demonizacija Srbije u hrvatskom političkom prostoru, iako je konstantna i neupitna već decenijama, verovatno da ima više uzroka, kao što uostalom ima i više različitih pojavnih oblika. Od nasleđa devedesetih, preko političke upotrebe tog nasleđa, pa sve do političke zloupotrebe radi animiranja biračkog tela…
Baš na ulicama, gde se poslednih godinu i po dana najčešće artikulišu sva nezadovoljstva i frustracije, ovih dana se sa razglasa moglo čuti: „Pitanje opstanka N1 je pitanje opstanka našeg naroda.“ Ili „Ako ne odbranimo N1, to je još jedan korak ka istrebljenju.“ Slepa, idealizovana i krajnje nekritička slika ovog medija, očekivano, dolazi sa strane onih koje je isti taj medij na isti takav način poslednjih godinu i po dana medijski predstavljao
Izneseni stavovi i mišljenja samo su autorova i ne odražavaju nužno službena stajališta Europske unije ili Europske komisije, kao ni stajališta Agencije za elektroničke medije ni Ministarstva kulture i medija. Europska unija i Europska komisija, kao ni Agencija za elektroničke medije ni Ministarstvo kulture i medija ne mogu se smatrati odgovornima za njih.
