Bez rizika nema ni profita

Share

OPG-u Cvijetina Spasojevića iz Borova, koji se bavi ekološkom proizvodnjom lešnika, odobrena je potpora u ukupnom iznosu od 15 hiljada evra u kunskoj protivrednosti za kupovinu voćarskog traktora. Reč je o isplatama za projekte unutar operacije 6.3.1. „Potpora razvoju malih poljoprivrednih gospodarstava“ iz Programa ruralnog razvoja Republike Hrvatske, za period od 2014. do 2020. godine. Potpore za odobrene projekte, koje je odobrila Agencija za plaćanja u poljoprivredi, ribarstvu i ruralnom razvoju, isplaćuju se u dve rate. Prva rata, odnosno 50 odsto sredstava, Spasojeviću je isplaćena ovog leta, dok isplatu drugog dela očekuje u septembru, nakon provedenih aktivnosti iz
poslovnog plana tj. registracije traktora.

„Imam blizu tri hektara nasada ili oko dve hiljade stabala. To je desetogodišnji, ekološki ugoj. Odlučio sam se da svoj nasad formiram u obliku stabla, a ne grma. Duže vremena se čeka na rod, ali je lakše održavanje i prikupljanje plodova. Zasad je to prinos od dva do tri kilograma po stablu“, priča ovaj poljoprivrednik. Dodaje da bi prinos bio i veći da nema štetočina, zečeva i srndaća, a štete u voćnjaku ima i od vremenskih nepogoda, mraza i suše.

Inače, životni vek leske je od 70 do 100 godina, a period pune rodnosti od 30 do 50 godina. Zavisno od uzgojnog oblika, formiranja krune, gustine sadnje, vremena starosti i drugih agrotehničkih činilaca lešnik donosi rod od 2,2, do 3,6 tona ploda po hektaru.

S obzirom da je jedini ekološki proizvođač lešnika u opštini Borovo, zanimalo nas je kako se odlučio za ovaj vid proizvodnje, koja nije za nestrpljive, budući da se mora čekati čitavu deceniju da se uloženo vrati.

„Proizvodnja pšenice i kukuruza više nije isplativa za male poljoprivrednike, koji mogu opstati jedino na ovaj način, da proizvode ono što nedostaje na tržištu, a i cena lešnika je pristupačna, tako da plasman nije problem“ kaže borovski voćar.

Svoj proizvod zasad prodaje na kućnom pragu, a ovih dana pakuje i 500 kilograma lešnika za tržište u Istri, po ceni od 75 kuna po kilogramu.

„Mislim da sam napravio pravi potez. Dosta su dobri i poticaji, što je stimulativno za daljnju proizvodnju. Budući da sam u prelaznom periodu od tri godine, dok se ne izvrši dekontaminacija zemljišta, imam oko 870 evra po hektaru samo za ekološku proizvodnju, uz osnovni poticaj i poticaj za autohtone sorte. Pola voćnjaka su autohtone sadnice istarskog dugog lešnika, a ostalo rimski lešnik koji služi kao oprašivač. Na jesen planiram podići još jedno jutro nasada. Puno je isplativije nego neki drugi vid proizvodnje“ ističe naš sagovornik.

Autohtoni Istarski dugi lešnik sazreva krajem avgusta. Sadnice su bujne i cvetaju dosta ranije. Ova sorta je relativno otporna prema mrazevima i lisnoj grinji. Rađa obilno i redovno svake godine. Plod je krupan, izduženog oblika. U grozdu se obično nalazi po pet plodova. Zreli plodovi teže ispadaju, pa se berba ne može mehanizovati. Koristi se za
stonu upotrebu i u konditorskoj industriji.

„U ekološkoj proizvodnji osnovno je da nema prskanja trave. Postoje dozvoljena sredstva, ali ih ne koristim u svom voćnjaku. Kompletan voćnjak kosim trimerom, četiri puta godišnje“, pojašnjava Spasojević.

Ovog voćara pitali smo i zašto se više proizvođača ne odlučuje za uzgoj lešnika.

traktor„Uglavnom je u pitanju neverica. Kad sam konkurisao za sredstva za kupovinu traktora, mnogi su bili skeptični, iako sam od prvog dana bio optimista. U svakom slučaju treba pokušati. Jedan je život, pa ponekad treba i riskirati“, smatra ovaj proizvođač. Kaže i da mu odobrena potpora za kupovinu voćarskog traktora puno znači, kao  podstrek vlastitoj proizvodnji, ali i primer dobre prakse. Planira ići na još jedan projekat, za nabavku usisivača za sakupljanje lešnika i malčera za košenje.

U berbu orašastih plodova uključena je cela porodica. Sve se radi ručno što, kako nas uverava, nije problem, budući da se celokupni rod pokupi za desetak dana, u tri navrata. Cilj mu je da od ovog posla ostvari sigurnu egzistenciju za svoju porodicu. i tu namerava stati. O kreditima ne razmišlja jer, kaže, želi mirno da spava.

Svoju plantažu podigao je iz vlastitih sredstava i subvencija, uz početni kapital od 20 hiljada kuna po hektaru. Budući da leska počinje da rađa u trećoj ili četvrtoj godini, a period pune rodnosti postiže tek sa 7-8 godina ili kasnije, u isto vreme kad je podigao plantažu posadio je i detelinu, koju je kosio i prodavao. Nada se da će sad, kad je njegov voćnjak u punom rodu, moći pristojno živeti od svoje plantaže, s obzirom na veliku potražnju i stabilnu cenu lešnika.

Da je uzgoj lešnika sigurna alternativa proizvodnji pšenice i kukuruza, naročito za male poljoprivrednike, ističu i u Preduzetničko-razvojnom centru Opštine Erdut lokalnoj razvojnoj agenciji d.o.o.

„Treba naći deo tržišne niše koja nije popunjena, a profitabilna je. Naravno, uvek dajem veliku prednost svim  proizvodnjama koje su ekološke – organske. A što se tiče naših poljoprivrednika – svi koji imaju elementarne uslove trebaju ići na konkurse. Mi smo pisali projekat za Cvijetina Spasojevića i pratimo ga i dalje, to je naša usluga koju
nudimo i drugim poljoprivrednicima“ rekla je za „Privrednik“ Bojana Orsić, direktorica ove potporne institucije sa sedištem u Dalju.

 

Share