Bilja Krstić: Ljubav i lepota su šifra uspeha

Share

Biljana Krstić i orkestar „Bistrik“ godinama postižu velike uspehe, a umetničkim radom promovišu tradicionalnu muziku Srbije i Balkana. Zahvaljujući Biljani Krstić mnoge stare izvorne pesme nisu otišle u zaborav. Sa grupom „Bistrik“, koju je oformila pre gotovo petnaest godina, proputovala je skoro ceo svet i nastupala na velikim festivalima gde je stranu publiku upoznala sa srpskim narodnim stvaralaštvom. U razgovoru za Privrednikov portal govori o svom muzičkom izrazu, radu, uspesima i planovima.

Svojim višegodišnjim prisustvom na muzičkoj sceni, popularnošću koju uživate i brojnim nagradama dokazujete da i dalje ima „sluha“ za prave vrednosti. Šta je Vaša osnovna motivacija koja Vam pomaže u uspehu?

Lepota i ljubav su šifra. Postoje čitavi okeani lepote koje je moguće probuditi svojim bićem i svojim radom. Koliko je lepo i bogato naše etnomuzikološko nasleđe otkrila sam tek kada sam zaronila među te bisere. Divno je kada vam se u životu poklope kockice pa dobijete na poklon da ono što najviše volite da radite bude i vrlo uspešno.

Iz iskustva muzičkog urednika, imate li savet kako ne podilaziti publici i „progurati“ kvalitetan sadržaj u doba rijaliti društva, internet/youtube omladine i klupski popularnih „narodnjaka“?

Bilja_Krstic (1)Nažalost ste u pravu, veoma je teško održati nivo u ovom opštem rasulu. Živimo u vremenu gde je sve obezvređeno i došli smo do tačke kada se mora zaustaviti ovo ludilo. Ponuda je takva da se više nista ne prepoznaje. Sve što je vredno uspeli smo da poništimo.
Na prvom programu Radio Beograda radim 32 godine i iskreno sam ponosna na kuću koja je dosledna svojim prinicipima da samo kvalitetni izvođači i kulturni sadržaji imaju mesta u programima. Zaista je važno da se uspostave prave vrednosti i da se zaštiti ono malo identiteta koji nam je preostao. To možemo uraditi samo ako zajedno, a tu prvenstveno mislim na državne institucije, medije i slično, napravimo mesta u programima, novinama, preko interneta i ponudimo kvalitetan muzički sadržaj sa isprofilisanim žanrovima.

Vaš muzički pravac svrstava se u svojevrsni balkanski etno, a opisuju ga kao spoj tradicionalne muzike i savremenih aranžmana. Koliko se Vaš ukus i Vaš izraz menjao i koliko ste spremni da eksperimentišete kad je ovaj aranžman u pitanju?

Volim eksperimente i moje bavljenje tradicionalnom muzikom ustvari podrazumeva stilizaciju tradicionalnih pesama. Da biste uradili dobru stilizaciju morate poznavati bazu. Godinama sam učila od odličnih poznavaoca narodnih pesama, etnomuzikologa i iz autentičnih melografskih i audio zapisa. Na temelju originalnih ideja, na izvoru tradicionalnog muzičkog predanja, stare pesme sa novim, savremenim aranžmanima dobijaju na lepoti i novom izrazu. To je je jedan od načina da publika kroz naš rad upozna muzičku prošlost ovih prostora.
Sa Bistrikom sam objavila četiri albuma. Svaki naredni album doneo je nešto novo u zvuku, pevanju, u aranžmanima i korišćenju instrumenata. Na prvom albumu Bistrik bilo je i pop elemenata, bilo je i pesama koje smo izveli a cappella. Drugi je zahvaljujući radu na filmu Zona Zamfirova bio obojen više našim folklorom i bio je najprodavaniji album. Taros je treći album koji je objavila nemačka izdavačka kuća Intuition. Doživeo je svetska priznanja i nagrade engleskog magazina Songlines-a i francuskog TRADmagazina, divne kritike. Najdalje sam eksperimentisala sa četvrtim albumom Izvorišta, na kom sam pesme snimala sa ženskim delom Bistrika (a cappella). Pesme na ovom albumu su veoma zahtevne za izvođače, radilo se puno i na kraju je rezultat stvarno odličan.

 

 

Nastupali ste od Rumunije do Nemačke, od Grčke pa čak do Brazila. Od tih brojnih nastupa u zemlji i inostranstvu, možete li izdvojiti neki koji Vam posebno znači, bilo da se radi o potvrdi dosadašnjeg rada ili o publici koja Vas je dočekala na poseban način.

Prelepo je bilo pre tri godine u Indoneziji. Nastupali smo na prestižnom jazz festivalu Ambon u Ambonu. Sledeći koncert bio je na Baliju. Taj koncert i posebno radionica su mi ostali u najlepšem sećanju. Pre koncerta sam držala radionicu za đake i profesore muzičke škole Farabi. Bili su fantastični, izuzetno muzikalni i ono sto je najvažnije – pevali su sa svim ukrasima pesmu Oj Moravo na tečnom srpskom jeziku.

Kakva su Vam iskustva rada na filmskoj muzici? I da li, nakon čuvene Zone Zamfirove i drugih filmova za koje ste radili muziku, ima naznaka da ćemo uskoro i u bioskopskim dvoranama uživati u Vašoj muzici?

Uživala sam radeći na muzici za film Branio sam Mladu Bosnu sa Mikijem Stanojevićem iz mog orkestra, sjajnim kompozitorom, aranžerom i pijanistom. Dobili smo pre dva meseca glavnu nagradu festivala SOFEST za ovaj divan film. Pre 20-ak dana završili smo i muziku za jedan film, američki kratki metar. Ono što me najviše raduje – konačno završavamo naš album koji će otvoriti jedno novo poglavlje Bistrika. Svakako da će biti prilike da Bistrik zasvira u bioskopskim dvoranama.

 

 

U poređenju sa svojim počecima karijere (sa Suncokretom i Ranim mrazom) koje su razlike s današnjim talentovanim bendovima na pragu muzičke karijere? Mislite li da je teže biti muzičar danas? Ili pojedine savremene tehnologije to čak i olakšavaju?

Danas je ipak kraći i brži put do uspešne karijere. Savremena tehnologija ide u prilog tome. Sve je jeftinije, marketing možeš raditi sam, izdavačke kuće su izgubile trku sa novom tehnologijom. Dovoljno je da si talentovan, da imaš dobru pesmu i da snimak iz studija ili još bolje iz svoje sobe okačiš na youtube…

Pokrenuli ste radionice vokalne tradicije s mladima. Na koji način je organizovan rad i da li ste zadovoljni odzivom i rezultatima?

Srećna sam što sam uspela da okupim veliki broj mladih talentovanih pevača iz čitave Srbije. Radionica se održava u Kolarčevoj zadužbini već tri godine. Audicija je obično krajem oktobra, a od novembra počinjemo sa časovima. Kroz tri godine radionica je već učestvovala na značajnim festivalima širom Srbije i na koncertima Bistrik Orkestra. Pre par dana imali smo koncert u Budvi na festivalu Kadmov dan. Na internacionalnom festivalu evropskih zemalja u Braili (Rumunja) prošle godine osvojili smo drugo mesto u konkurenciji od 37 takmičara.

Kako biste ocenili kulturnu saradnju između Hrvatske i Srbije?

Nisam primetila da postoji saradnja. Primetila sam da veliki broj hrvatskih izvođača nastupa po Srbiji. S obzirom na to da smo obišli mnoge značajne destinacije, bili na prestižnim festivalima širom sveta, pevali u Brazilu, Sao Paulu, Salvadoru (Baia), u Indoneziji, Džakarti, Baliju, u Rusiji u Moskvi, Ukrajini, Kievu i Lvovu, Americi, u Vašingtonu u Kenedi Centru, Kanadi, Francuskoj, Austriji, Nemačkoj… eto bilo bi divno da nastupamo i u Hrvatskoj.

Iduće godine je 15 godina od osnivanja Bistrik orkestra. Hoće li, na radost slušalaca, na neki poseban način biti proslavljena ova godišnjica?

Planiramo sledeće godine u junu veliki koncert u Beogradu i većim gradovima Srbije, ali ćemo probati i da zaokružimo turneju po Americi i Kanadi, jer smo je upravo pomerili za sledeću godinu.

 

Bistrik orkestar

Formiran 2001. godine, uključuje 9 članova od kojih je većina svršenih studenata Fakulteta muzičke umetnosti u Beogradu:
Dragomir Stanojević – klavijatura, prateći vokal
Ruža Rudić – prateći vokal, sitne udaraljke
Nenad Josifović – violina, prateći vokal
Nevenka Radonjić – prateći vokal, sitne udaraljke
Slobodan Božanić – bas gitara, prateći vokal
Nenad Božić – gitara, tambura, prateći vokal
Maja Klisinski – perkusionista, prateći vokal
Nataša Mihaljinac – prateći vokal
Milinko Ivanović – frule, duduk, dvojnice, okarina, diple

 

Share