Čotrić: Zaustaviti trend smanjenja broja Srba u regionu

Share

Ulazak Srbije u EU je najboji način zaštite oko dva miliona Srba koji žive izvan Srbije, u osam zemalja regiona, ukazuje Aleksandar Čotrić, jedan od verovatno najboljih poznavalaca položaja Srba u regionu.

Čotrić za Tanjug navodi da su prava Srba dobro zaštićena u Rumuniji i Mađarskoj, dok je položaj srpske manjine ekstremno loš u Albaniji i Hrvatskoj.

On smatra da je u ovom trenutku najvažniji zadatak države da pomogne da se zaustave negativni trendovi koji ukazuju da se broj Srba izvan matice smanjuje i pozdravlja donošenje deklaraciju o položaju Srba u regionu, koja, ističe, treba da bude osnov za donošenje niza zakona koji će rešiti pitanja zaštite svih prava i interesa Srba u regionu.

„Potrebno je povratiti političko poverenje u odnosima između matične zemlje i Srba u regionu, da se izdvoje veća finansijska sredstva za njihove kulturne, prosvetne i školske projekte, a može se uraditi još nekoliko stvari, poput olakšavanja procedure dobijanja državljanstva“, kaže Čotrić, inače član skupštinskog Odbora za dijasporu i Srbe u regionu.

Predlaže i izmene Zakona o izboru narodnih poslanika, kako bi se predvideo određeni broj poslanika koji bi predstavljali Srbe iz regiona.

Njihov položaj se, ističe, razlikuje od zemlje do zemlje: „Pozitivan primer su Rumunija i Mađarska, gde je viši nivo dostignutih prava svih manjina, pa tako i srpske“, kaže Čotrić.

U Rumuniji, navodi, živi oko 18.000 Srba, u Mađarskoj 10.000 i oni imaju uglavnom zakonski rešeno pitanje obrazovanja na materenjem jeziku, informisanja, finansiranja kulturnih i prosvetnih aktivnosti, pa i zastupljenosti u parlamentu.

Na drugoj strani, navodi, ekstremno loš položaj srpske nacionalne manjine je u Albaniji, koja sve do pre nekoliko meseci nije imala nijedan jedini propis koji bi regulisao status nacionalnih manjina, a Srbi su, ističe, u toj državi već decenijama izloženi strahovitim pritiscima da budu asimilovani i da im se oduzme i pravo na upotrebu svojih nacionalnih imena.

Pritisak na Srbe u Albaniji i Hrvatskoj

Srbi u Albaniji, kaže, još od dvadesetih godina 20. veka nikada nisu imali pravo na školovanje na srpskom jeziku, a ni danas ne postoji nijedan medij na srpskom jeziku na teritoriji te države.

„Sve to ih dovodi praktično u situaciju da su pred nestankom, iako je na prostoru današnje Albanije srpsko stanovništvo autohtono i živelo je stotinama godina u brojevima koji su se merili desetinama, pa i stotinama hiljada. Po poslednjem popisu njih ima samo 155“, kaže Čotrić.

Popis je, dodaje, bio takav da nisu smeli slobodno da se izjašnjavaju, a procene govore da u Skadru, Fijeru, Vraki i u drugim mestima uglavno na severu Albanije živi od 20.000 do 30.000 Srba.

Čotrić kaže da je danas u Hrvatskoj oko 180.000 Srba, tridesetih godina prošlog veka bilo ih je oko milion, dok ih je u vreme SFRJ bilo više od 600.000.

„To je najočiglednija činjenica da je nad Srbima u Hrvatskoj izvršeno etničko čišćenje i progon“, rekao je Čotrić i naveo da se preostali Srbi u Hrvatskoj danas suočavaju sa brojnim problemima i žrtve su brojnih fizičkih i verbalnih napada.

Srbi u BiH imaju status naroda u oba entiteta, i u Republici Srpskoj i u Federaciji BiH, kaže Čotrić i upozorava da je u Federaciji njihov položaj gotovo katastrofalan i da su na tom prostoru pred nestankom.

Kako je naveo, poslednji popis stanovništva u BiH pokazao je da je u Federaciji broj Srba pao ispod dva procenta i oni su praktično na nivou „statističke greške“.

Srbi su, kaže, u Sloveniji posle Slovenaca najbrojnija etnička zajednica, ali, iako je Slovenija članica EU, Srbi nemaju status nacionalne manjine, za razliku od mađarske i italijanske manjine, koje po slovenačkom ustavu imaju pravo na predstavljanje u parlamentu, pravo na upotrebu maternjeg jezika, pravo na informisanje i redovno finanisiranje.

„To, nažalost, Srbi nemaju, iako Srba u Sloveniji ima više od 50.000, a recimo broj italijanske i mađarske manjine zajedno nije ni desetak hiljada. I to je svojevrsna diskiriminacija“, kaže Čotrić.

Srbi u Crnoj Gori „pravno nerešani“

U Crnoj Gori, kaže, ima oko 200.000 Srba, ali njihov status je potpuno pravno i ustavno nerešen, iako ih je oko 30 odsto ukupnog stanovništva te države, postoji problem njihove male zastupljenosti u policiji, carini, sudstvu, prosveti i drugim državnim ustanovama, kao i problem sa službenom upotrebom maternjeg jezika.

„Profesori na nikšićkom fakultetu ostali su bez posla zato što su insistirali na tome da se jezik koji predaju naziva srpskim, a crnogorske vlasti su smatrale da taj jezik treba nazvati nekim drugim izmišljenim, veštačkim imenima.

„Svakako da je to stvorilo jednu atmosferu nesigurnosti i straha i kod profesora i studenata i svih onih koji žele da koriste svoj maternji jezik“, kaže Čotrić.

Ipak smatra da postoje mogućnosti i dobra volja Beograda i Podgorice da krenu u rešavanje problema Srba u Crnoj Gori.

„U suprotnom, svaki sledeći popis će pokazivati da ih je sve manje, upravo zbog diskriminacije i pritisaka koji se vrše na njih“, dodaje Čotrić.

Poboljšan položaj Srba u Makedoniji

Kaže da je položaj Srba u Makedoniji, koji i inače nije na zadovoljavajućem nivou, poslednjih meseci pogoršan, jer Srbi nemaju više svoje predstavnike u vlasti, a ne postoji mogućnost školovanja na srpskom jeziku.

Kako navodi, prema zvaničnim rezultatima poslednjeg popisa, koji je obavljen pre oko 20 godina, u Makedoniji živi 50.000 Srba, ali se pretpostavlja da je taj broj znatno veći.

Poslednjih godina je urađeno nešto na popravljanju njihovog statusa, kaže Čotrić i navodi da su Srbi u Makedoniji dobili pravo na obeležavanje svog nacionalnog praznika, Svetog Save, te navodi da se nada da će se ipak u razgovorima sa novom vladom Makedonije barem povratiti nekadašnja zastupljenost Srba u institucijama Makedonije.

Kaže da je i ove godine Uprava za saradnju za dijapsorom i Srbima u regionu, koja postoji u okviru Ministarstva spoljnih poslova, raspisala konkurs za sufinansiraje projekata iz oblasti kulture, prosvete i zaštite jezika i prava Srba u regionu ali i u dijaspori i da je za to izdvojeno oko 100 miliona dinara.

Ta sredstva bi, kaže, trebalo da budu i znatno veća i navodi da Hrvatska samo za potrebe Hrvata u BiH na godišnjem nivou izdvaja više od 20 miliona evra, a Mađarska za pomoć svojim sunarodnicima u susednim zemljama oko 60 miliona evra.

 

Izvor: Tanjug

Share