Dve predstave Olivera Frljića na Bitefu

Share

Bitef postoji da bi nas uznemiravao i umetnički i politički, terao da mislimo, osećamo i delamo, rekao je Ivan Medenica, umetnički direktor i selektor 52. Bitefa na tradicionalnoj Bitefovoj regionalnoj konferenciji za novinare, koja je ne bez razloga ovoga puta održana u Satiričkom kazalištu „Kerempuh” u Zagrebu. Kao i u prethodne dve godine, glavni program ovogodišnjeg 52. Bitefa (koji će biti održan od 14. do 22. septembra 2018. i predstaviti publici desetak predstava u takmičarskoj selekciji, u izvođenju umetničkih trupa iz Francuske, Nemačke, Hrvatske, Srbije, Estonije, Švajcarske, Izraela i Belgije), i ovoga puta ima dve glavne osovine: estetsku i tematsko-problemsku. Tematsko-političku liniju čine, između ostalih, dve predstave u režiji Olivera Frljića: „Gorki – Alternativa za Nemačku” u produkciji teatra „Maksim Gorki” iz Berlina i „Šest lica traži autora“ Satiričkog kazališta „Kerempuh” iz Zagreba.

I dok se u Zagrebu vode polemike da li Frljićeve predstave mogu uopšte da budu na repertoarima gradskih pozorišta, ovaj neumorni tragalac za novim scenskim izazovima radi svoju novu predstavu u Hanoveru. To je bio i razlog što nije prisustvovao najavi dela ovogodišnje selekcije 52. Bitefa u Zagrebu, čiji je glavni akter. Prisutnim predstavnicima medija Frljić se, ipak, obratio posredstvom video-bima, podsetivši da je prvi put gostovao na Bitefu 2009. godine i da ovo nije prvi put da na ovom festivalu gostuje sa dve predstave. Bitef mu je, kako je rekao, oduvek bio relevantan izvor informacija o tome šta se dešava u pozorišnom svetu uopšte.

Roman Šušković Stipanović, upravnik „Kerempuha”, koji se pokazao kao dobar Bitefov domaćin, nije krio zadovoljstvo zbog gostovanja njegovog ansambla na beogradskom festivalu. Posebno ako se zna da je od njegovog osnivanja 1964. godine do danas ovo prvo „Kerempuhovo” gostovanje na Bitefu.

– Tematsko-politička linija Bitefa ove godine prati predstave koje beskompromisno osuđuju jednu, po našem uverenju, vrlo opasnu društvenu pojavu koja obeležava današnju Evropu i svet. Reč je o jačanju desnog populizma, ksenofobije, netolerancije, autoritarnih režima koji razgrađuju demokratske ustanove i sistem ljudskih prava, čak i u državama koje su njihove kolevke, a sve to u sprezi sa pomahnitalim neoliberalnim kapitalizmom – naglasio je Ivan Medenica i dodao:

– Sredine u kojima nije moguće Frljićevo pozorište su sindrom same po sebi. Naslov njegove predstave „Gorki – Alternativa za Nemačku” izrazito je slojevit. On jasno postavlja pitanje da li berlinsko pozorište „Maksim Gorki” može da bude, svojim naprednim, levičarskim, za strance i njihove probleme otvorenim umetničkim programom, prava društvena alternativa u savremenoj Nemačkoj. Iako je još uvek jedno od najotvorenijih u Evropi, i nemačko društvo danas skreće, kao i sva druga, udesno, a što potvrđuje činjenica da je na poslednjim izborima, prvi put posle Drugog svetskog rata, u Bundestag ušla partija ekstremne desnice, koja se zove upravo: Alternativa za Nemačku.

Na umetnički vrlo originalan i inventivan način, primećuje Medenica, Oliver Frljić i ovog puta pokreće svoju omiljenu temu: društvenu funkciju teatra, njegov potencijal za politički otpor. U prvom delu predstave Frljić kritički ispituje političku korektnost u prijemu glumaca u ovaj teatar, prednost manjinskim grupama, jer takav pristup i dalje ne odgovara stvarnom procentu stranaca u Berlinu, a može i da napravi pozorišni „azil” za etničke i druge manjine. U drugom delu, scena se, i metaforički i bukvalno, rotira za 180 stepeni, i ova se tema pretapa u osudu ekspanzije ekstremne desnice.

Zagrebačkom predstavom „Šest lica traži autora” Frljić se još jednom beskompromisno suočava sa hrvatskom radikalnom desnicom. Na samom početku predstave, Frljić udara pravo u lice: glumci na sceni spremaju, kao u metateatarskom uvodu drame, jedan drugi Pirandelov komad, već izmaštan, improvizovan, satirički igrokaz, primeren Satiričkom kazalištu „Kerempuh”, čiji su junaci stvarni protagonisti hrvatske desnice. Posle ovog bespoštednog, urnebesnog i komički punokrvnog uvoda, Frljić čvršće vezuje scensku akciju za Pirandelovu priču: zapravo, od pojave samih „lica”, prati se, sa manjim ili većim dramaturškim izmenama, izvorna dramska naracija. Međutim, i u glavnom delu predstave reditelj pronalazi vezu s ekspanzijom desnice, na kojoj zasniva ceo koncept predstave. Kada mole glumce da odigraju njihovu dramu, „lica” se stalno pozivaju na „obiteljske vrednosti”, pošto su sva ona članovi jedne vrlo bizarne porodice…

Ovogodišnji, 52. Bitef biće zatvoren u Centru „Sava” muzičkom predstavom „Rekvijem za L“ autorskog tandema kompozitor Fabricio Kasol i proslavljeni koreograf Alan Platel. Kada je domaća produkcija u pitanju, za sada je izvesno, kako saznajemo, da će se u selekciji 52. Bitefa naći i mjuzikl „Bolivud” Maje Pelević, koji je premijerno izveden krajem maja u Narodnom pozorištu u Beogradu. Ceo program biće obelodanjen krajem juna u Beogradu.

 

Izvor: Politika

Share