FEST 2016 – Nagrade i utisci

Share

Beogradski filmski festival, 44. po redu, završen je u nedelju 6. marta, projekcijama filmova Dipan Žaka Odrijara, ovogodišnjeg pobednika Kanskog festivala, kao i premijerom filma Procep, beogradskog reditelja Dejana Zečevića.
Svečano su proglašeni i dobitnici ovogodišnjih nagrada FEST-a. Nagrade su dodeljene u tri takmičaske selekcije – Glavni program, nacionalna selekcija Srpski film (i manjinska koprodukcija) i Granice, a dodeljene su i nagrade žirija Nebojša Đukelić, Politikina nagrada Milutin Čolić i nagrada žirija FEDEORA.

Dnevnik jedne tinejdžerkeNagrada Beogradski pobednik za najbolji film u glavnom takmičarskom programu dodeljen je filmu Dnevnik jedne tinejdžerke koji je režirala Marijela Heler. Žiri koji su činili Pavel Lungin, Darko Bajić, Hristina Popović, Janko Popović Volarić i Gjermund Gisvold naveo je da je ovaj film apsolutni favorit – zbog humanističkog pogleda na život, talenta i humora.
Dnevnik jedne tinejdžerke je šarmantna priča smeštena u San Francisko 1976. godine. Uz refleksiju na vreme kada je hipi pokret zamro ostavivši svet drugačijim, film se duhovito, oštroumno i provokativno bavi odrastanjem, umetničkim i seksualnim buđenjem tinejdžerke Mini.

Utisci sa festivala

Nakon završetka ovogodišnjeg FEST-a, Milan Vlajčić, ugledni novinar i filmski kritičar starije generacije, kolumnista dnevnog lista Blic, u razgovoru za Privrednikov portal sumira utiske sa ovogodišnjeg festivala. I ističe da je on publici ponudio veliki broj različitih filmskih ostvarenja, ali neujednačenog kvaliteta.

milan-vlajcicFEST ima dugu istoiju, od 1971. Bio je jugoslovenski festival do 1990, onda je imao prekide i od tada počinju njegovi veliki problemi. Ovo nije prvi put da jedna selekciona komisija pravi megalomaski program od 110 filmova koje niko ne može da savlada. To je jedna velika nekritičnost, megalomanija. U prvih deset godina kada je krenuo kao jugoslovenski, FEST je imao 32 filma. Sadašnji organizatori se stalno pozivaju na Milutina Čolića (osnivač FEST-a i prvi selektor. –prim aut). On nije davao da to ide preširoko, drugo, on je bio zastupnik onoga što je važno, a to je da festival bude revijalni. Sada postoje tri zvanične nagrade, a to je potpuno besmisleno. O njima odlučuje žiri koji je potpuno neautoritativan. Glumac Bjelogrlić treba da procenjuje ex jugoslovensku produkciju. On nije zreo za to. Zatim, šta znači odabrati 14 filmova od kojih su neki kandidati za Oskara, a neki nisu kandidati ni za šta. To nema nikakvu težinu, to je jednostavno jedan palanački kompleks – Mi ćemo malo da glumimo Kanski festival pa ćemo imati takmičarske nagrade. To je koješta. Šta uopšte znači takmičarski program na ovakvom festivalu? To treba da bude revijalni program, da ima kulturološku namenu, da ljudi gledaju filmove, da pišu o njima, da to bude razvijanje filmske kulture.

Kakvi su, generalno, vaši utisci sa ovogodišnjeg FESTa?

Na ovogodišnjem FEST-u sam pogledao 40 filmova, od kojih su 10 odlični, vrlo dobri, takav prosek je uvek bio. I, naravno, ne možete očekivati od preseka jedne kalendarske godine da prikaže samo remek dela. Toliko remek dela u svetu nema. Pogotovu što je u poslednjih 20 godina filmski repertoar, kao i u Hrvatskoj, kao i u ostalim delovima nekadašnje zemlje, vrlo brz. Niko više ne odlaže filmove za prikazivanje na FEST-u. Prvih 20 godina se odlagalo – pobednik Kanskog festivala čekao je 7 meseci da bude prikazan na FEST-u. Sad više nisu ta vremena i dobro je da imamo brz repertoar i dobro je da je FEST zahvatio ono što je zahvatio. Malo smo zbunili publiku, čini mi se da poseta nije onolika koliko se očekivalo, ali to je ne samo kulturološko, nego i ekonomsko pitanje.

Koje filmove biste izdvojili kao posebno značajne ove godine?

U kategoriju Srpski film ulazile su i koprodukcije – meni je tu najbolji film Zvizdan Dalibora Matanića. To je po mom mišljenju najbolji film sa prostora ex Jugoslavije, sjajno ostvarenje. Od filmova iz drugih programskih celina, italijanski film Mladost Paula Sorentina je apsolutno fantastičan. Odličan je film Pod lupom, koji je dobio Oskara za najbolji film. To je odličan film za nas novinare, jer pokazuje da novinarstvo, kao istraživačka kategorija, može da opstane. Film je snimljen po postojećem događaju i to je katarza za sve nas koji se bavimo novinarstvom. Bilo je još 5–6 vrlo dobrih filmova kao što je Trambo, koji se bavi Mekkartijevom Amerikom i zabranom rada filmskih autora. Bilo je lepih filmova. Gledao sam, i planiram ponovo da pogledam film Ubica reditelja Ksao Ksijena. To je fantastičan kineski film u kom se uživa u lepoti svakog kadra i u kojoj je tema komadanja zemlje prikazana na vizuelno raskošan način.

Kako vam izgleda aktuelna srpska produkcija? Više fimova mladih autora prikazano je ove godine u kategoriji Srpski film.

Tu ima dobrih mladih autora, ima nekih ljudi za koje do sad nisam nikad čuo. Ali polovina od toga ne valja ništa. Sad je jednostavno snimiti film , to je demokratizovana kategorija, imate digitalnu kameru, i nekoliko prijatelja mogu da naprave film. Nekoliko filmova je već prkazano, pre FESTa. Film Stevana Filipovića Pored mene je odličan, to je film nagrađen na filmskom festivalu u Puli . Ima još nekoliko relativno dobrih filmova. Za mene je blago razočaranje otvoriti festival filmom koji se zove Vlažnost, i koji je jedan prepotentan fiilm, glatko urađen, ali pun praznina i dramaturške hrapavosti.

[stextbox id=“custom“]

Procep
Beogradski reditelj srednje generacije Dejan Zečević predstavio je na ovogodišnjem FEST-u svoj novi film Procep. Ostvarenje koje odlikuju zanimljiv scenario, kao i elementi horora, naučne fantastike i avanturističkog filma, snimljeno je u koprodukciji Srbije, Južne Koreje i Slovenije. Uoči festovske premijere, najavljujući svoj film, reditelj Zečević je naveo:
– Ideja je krenula od jedne slike koju sam imao u glavi – u ruralnom prostoru stara gospođa u crnini, među svećama i ikonama, a na stolu leži američki astronaut. Od te slike smo dalje izmaštavali scenario. Svestan sam da je ovo film za inostrano tržište, obraća se prvenstveno publici koja voli horor i fantazi, ali je divno što imamo priliku da ga prikažemo i na FEST-u. Za mene je ovaj film veliko i profesionalno i životno iskustvo.

Zanimljivo je da uloge u filmu Procep (Raft) tumače Ken Fore, američki glumac koji se proslavio ulogama u horor filmovima, Amerikanac Monte Markham, slovenačka glumica Katarina Čas, beogradski glumac Dragan Mičanović, kao i talentovani petnaestogodišnjak Denis Murić koji je debitovao prošle godine u filmu Ničija zemlja.
Procep govori o agentu CIA u Beogradu koji dobija zadatak da se pridruži timu srpskih i američkih agenata poslatih da nađu američki špijunski satelit, koji se srušio negde u Srbiji. Njihov zadatak je i da izvuku informacije zašto je došlo do pada. Ali kada dođu na lokaciju otkrivaju da je umesto satelita, iz svemira stiglo nešto drugo, nešto što nije sa ovog sveta.

[/stextbox]

Nagrade

Na zatvaranju ovogodišnjeg FEST-a dodeljene su brojne nagrade. Filmovi su se takmičili u tri takmičarske selekcije – Glavni program, nacionalna selekcija Srpski film (i manjinska koprodukcija) i Granice.
Najbolji film festivala, Dnevnik jedne tinejdžerke, nagrađen je i za režiju – nagrada je pripala rediteljki Marijele Heler.
Što se ostalih nagrada tiče, nagradu žirija je dobio film Odabrane Davida Pablosa, a za najbolji scenario nagrađen je Ramin Bahrani za film 99 domova, priču o čoveku koji pravi ugovor sa đavolom kako bi spasio svoju porodicu.
Nagrada za najbolju glumicu dodeljena je Bel Pauli, za ostvarenje u filmu Dnevnik jedne tinejdžerke, a nagradu za najboljeg glumca dobio je Majkl Šenon, za svoju rolu u filmu 99 domova.
Najbolje debitatntsko ostvarenje, po mišljenju žirija, bio je film Vulkan Hajra Bustamantea.
Kada je nacionalna selekcija u pitanju, o nagradama je odlučivao žiri u kom su bili Dragan Bjelogrlić (predsednik), Vuk Ršumović, Kozmina Stratan, Nevio Marasović i Bernd Buder.

ekipa filma vlaznost dodela8165Beogradski pobednik za najbolji film u ovoj selekciji pripao je filmu Vlažnost reditelja Nikole Ljuce.
“Film koji svojim autentičnim izrazom i specifičnim stilom najavljuje neki novi i značajan glas srpskog filma” – navedeno je u obrazloženju žirija.
Milena Marković osvojila je nagradu za najbolji scenario za film Otadžbina, nagrada za najbolju žensku ulogu pripala je Mirjani Karanović za ulogu u filmu Dobra žena, a nagrada za najbolju mušku ulogu pripala je Milošu Timotijeviću za ulogu u filmu Vlažnost.
Reditelj filma Panama, Pavle Vučković, nagrađen je za najbolji debitantsko ostvarenje.
Žiri takmičarskog programa Granice je NINovu nagradu za najbolji film dodelio filmu Ludo indijskog reditelja Kaušika Muhardžija. Specijalnu nagradu, žiri je dodelio filmu Tužni čas tajlandske rediteljke Anuće Bunjavatane.
Nagradu Nebojša Đukelić žiri je dodelio filmu S one strane Zrinka Ogreste, a specijalnu nagradu poneo je film Vlažnost Nikole Ljuce.
Novouspostavljena nagradu Politike – Milutin Čolić pripala je filmu Dobra žena rediteljke Mirjane Karanović. Žiri FEDEORA je nagradu za najbolji film u internacionalnoj selekciji dodelio filmu Mediteran reditelja Jonasa Carpignana, a nagradu za najbolji film u domaćoj selekciji osvojio je film Pored mene Stevana Filipovića.

Post Festum

U ponedeljak, 7. marta, održan je takozvani FEST na bis. Publika je imala priliku da ponovo pogleda filmove koji su nagrađeni, kao i one za koje je u toku festivala vladalo najveće interesovanje. U velikoj dvorani Sava centra ponovo su prikazani filmovi Dnevnik jedne tinejdžerke i Mladost, kao i pobednik u kategoriji manjinske srpske koprodukcije u programu Srpski film – film S druge strane Zrinka Ogreste.
Ostali filmovi vanrednog festivalskog dana, prikazani u drugim festivalskim salama bili su – Poziv, Veteran, Apokalipsa Jakuza, Nerazuman čovek, Bruklin, Priča nad pričama, Pod lupom, Vlažnost, Ave Cezare, Kaminski i ja

Share