Folklor je nasleđe iz prošlosti, ali i temelj budućim pokolenjima

Share

Akademsko kulturno umetničko društvo Univerziteta u Beogradu „Branko Krsmanović“ osnovano je 1945. godine i danas ga čini pet ansambla: Akademski hor „Obilić“, Akademsko pozorište (osnovano još 1922.), Ansambl narodnih igara i pesama, Ansambl narodne muzike i Pophor Krsmanac, u kojima se okupljaju studenti kako bi svoje talente i umetničke afinitete iskazali kroz pesmu, igru, sviranje i glumu. Ansambli su od osnivanja do danas nastupali na svim kontinentima, u svim većim gradovima sveta, na svim većim muzičkim i pozorišnim scenama, ali i na gotovo svim značajnijim festivalima i takmičenjima, gde su gotovo uvek dobijali prve i specijalne nagrade. Danas ovo Društvo broji preko 600 članova, studenata Univerziteta u Beogradu koji gaje ljubav prema umetnosti i predstavljaju svojevrstan korak kulture i spoj modernih tokova i tradicije. O ovom Društvu za P-portal govore njegova direktorka Iva Radulović i umetnički direktor Ansambla narodnih igara i pesama Darko Todorović.

 

Poslednjih godina AKUD Branko Krsmanović radi neke lepe stvari. Rušite predrasude koje se obično vežu za nešto tradicionalno, nemenjivo, već utvrđeno i pokazujete nam da ono može biti i savremeno, urbano, dinamično. To se vidi na vašem portalu, društvenim mrežama ali i po vašem ličnom imidžu, pojavljivanju u medijima i javnosti. Pored toga što je ovakav pristup pomerio profil publike koja vas prati, koji je sad raznolikiji, u čemu ste još postali bogatiji? Da li je ovo jedan korak ka približavanju i novoj generaciji odrasloj u digitalnom svetu?

Pre svega hvala Vam na lepim rečima i što ste prepoznali da se naše Društvo u poslednjih par godina „podiglo“ u marketinškom smislu, a ostali smo negde verni tradiciji i kulturi, ali i profesionalizmu koji negujemo. Pored profila publike koji nas prati postali smo bogatiji za veći broj članova, mladih ljudi koji su izabrali i prepoznali naše Društvo kao jednog od vesnika kulture, ali i izabrali da svoje slobodno vreme provode u kreiranju kulturne sredine Srbije, ali i sveta. Kao što ste i rekli, naše Društvo obogaćivanjem svog izgleda i promovisanja na društvenim mrežama i u medijima, pokušalo je na jedan nov i moderan način, ali ostavši dosledan svom glavnom cilju, da se približi novoj generaciji.

Pomenuli smo neka ustaljena mišljenja koja inače prate folklorna udruženja, sa kojim još predrasudam i stereotipima se najčešće susrećete?

Naše Društvo pored folklornog ansambla ima još tri ansambla – Akademski hor „Obilić“, Akademsko pozorište, Ansambl narodne muzike i najmlađi ansambl „Pophor Krsmanac“, koga čine takođe studenti Univerziteta u Beogradu i koji na svom repertoaru ima dela popularnog žanra. Ovime smo takođe pokušali da se približimo potrebama i interesovanjima mladih ljudi, ali na jedan svojevrstan umetnički način. Mnogi stereotipi se vežu za svaki od ovih ansambala, kako za folklorni, tako i za ostale. Retko nailazimo na njih, jer je naše Društvo upravo specifično po pitanju raznolikosti ansambala. Takođe, jedan od razloga zašto je to tako je što je naše Društvo, jedno od najreprezentativnijih društava ne samo u Srbiji, već i u svetu, te se i javnost drugačije ophodi prema nama.

 

Region doživljava procvat novog sevdaha. Grafički dizajn je prepun etno motiva. Takođe i video produkcija koja svoje izvore i inspiraciju traži u našoj prošlosti. Nove tehnologije zajedno sa novim slobodama pružaju velike mogućnosti da ono zaboravljeno, zanemareno, dobije jednu svetsku i umetničku vrednost i popularnost. Srpsko kolo je prošle godine uvršteno na listu svetske nematerijalne kulturne baštine Uneska. Šta to značio za srpsko kolo? I kakvu viziju njegovog razvoja imate?

Sigurno da će ovaj segment našeg kulturnog nasleđa postati prepoznatljiviji i vidljiviji u svetu. I do sada je srpski folklor važio za jedan od najkoloritnijih i najraznovrsnijih, ali će ovo priznanje još više privući pažnju svetske javnosti. Svakako treba iskoristiti ovaj momentum u promovisanju naše igre i pesme kako u svetu tako i u Srbiji.

 

Kakva je folkolorna scena u Srbiji? Koliko je interesovanje za narodne igre i pesme kod mladih pre svega?

Iako je pažnja javnosti i folklorne publike najviše usmerena ka radu Nacionalnog ansambla „Kolo“ i velikih beogradskih Društava poput „Krsmanca“, „Lole“ i „Španca“, u celoj Srbiji je prisutna ekspanzija folklornih ansambala. Folklor predstavlja nasleđe iz prošlosti, ali i temelj budućim pokolenjima. To je prirodan iskonski izraz čoveka. Vrhunska ostvarenja na području umetnosti zasnovana su na elementima folklora. Sve specifične osobine nekog naroda ili kraja, kao što su podneblje, govor, ritam, pesme, obredi i običaji objedinjuje folklor. Iako je folklor istorijska kategorija, ona prikazuje i trenutno stanje, a ono je takvo da i pored toga što je moderno vreme donelo dosta šunda i kiča, sve je veća zainteresovanost mladih, a i roditelja za ovaj vid očuvanja naše kulturne baštine. Značaj narodne igre i pesme je višestruk. Deca i mladi se uče pravilnom držanju tela, unapređuje se koordinacija pokreta, upoznaje se sa različitim vrstama muzike, kulturama i tradicijama.Na taj način podstiče se druženje i neguje se timski rad, a takođe mladi izgrađuju sebe, sopstvene emocije, uči se saradnji u grupi. Igra ima vaspitni ali i obrazovni cilj.

Kako bi ste nekom strancu opisali igre i pesme koje izvodite, a koje dolaze iz različitih oblasti bivše Jugoslavije? Ko to igra i peva temperamentnije i čvršće, a ko gracioznije i smirenije? Šta je kom kraju, regionu karakterističnije?

Naš ansambl je i poznat po tome što na svom repertoaru ima koreografije iz svih krajeva bivše Jugoslavije, a neke od njih kao npr. Makedonsko oro, Poskočica Linđo, Arhaične igre iz Crne Gore, i dalje redovno izvodi na svojim koncertima. Lepršavost i okretnost Makedonca, sitan vez Šumadinaca, dostojanstvo mlade Crnogorke dok posmatra ratne igre kršnih momaka, vrcavost Dalmatinaca, razigrani Šopi i zavodljive Vranjanke dok svojim zanosnim bedrima mame poglede i bude maštu starih begova, ili stidljivi pogledi Banaćanske mlade dok gleda svog dragog u ljubavnoj igri… Svaki od tih detalja daje samo naznaku koliko je bogatstvo i raznolikost igre, pesme i nošnje ovoga podneblja.

Šta vas očekuje u narednom periodu i da li ove godine imate u planu i gostovanje u Hrvatskoj?

U narednom periodu sva četiri naša ansambla, pored redovne koncertne delatnosti u Srbiji očekuju i gostovanja u evropi i svetu. Naime, Ansambl narodnih igara i pesama i Ansambl narodne muzike u maju mesecu gostovaće kao jedini ansambl iz regiona na renomiranom Međunarodnom festivalu u Pekingu – Meet in Beijing, što će biti prvo gostovanje u Republici Kini nakon skoro 20 godina; Akademski hor „Obilić“ će učestvovati na međunarodnom takmičenju „Zlatna Vila“ u Prijedoru i gostovaće na Međunarodnom festivalu duhovne muzike u Loretu, dok će Akademsko pozorište učestvovati na festivalima u zemlji. Za sada nemamo zakazana gostovanja u Hrvatskoj, ali je naše Akademsko pozorište imalo saradnju sa hrvatskim amaterizmom, te se nadamo da ćemo u narednom periodu ostvariti još neka gostovanja.

Share