Novoizabrani mitropolit zagrebačko-ljubljanski gospodin Porfirije obratio se jučer prilikom njegovog ustoličenja u Sabornom hramu Preobraženja Gospodnjeg u Zagrebu gostima i vjernicima sljedećim riječima:

— “Duhu Svetome i saboru otaca Crkve naše blagoizvole se da se meni najmanjem među svima dodeli žezal mitropolita slavne Mitropolije zagrebačko-ljubljanske.
Smireno ispovedam pred živim Bogom, punoćom Crkve i vama oci, braćo i sestre da sam nemoćan i slab, da nemam čime da se pohvalim osim slabostima i gresima svojim! Osećam da nisam dostojan naslednik svojih velikih i svetih prethodnika na ovom tronu: svetog ispovednika mitropolita Dositeja, mitropolita Damaskina i mitropolita Jovana. Međutim, znam da uspeh u služenju Bogu i bližnjima ne zavisi od naših mogućnosti nego od blagodati koja se „u nemoćima pokazuje savršeno“ (2 Kor 12,9). Duh diše gde hoće i premudro bira upravo „ono što je slabo pred svetom da posrami ono što je jako“ (1. Kor 1,27). Ukrepljen ovim pavlovskim paradoksom i silom Jevanđelja Hristovog, znam da možemo „sve u Hristu koji nam moć daje“ (Filip 4,13) i znam da je „naša sposobnost od Boga “ (2. Kor 3,5).
Zato danas obuzet nadumnom radošću dolazim  u Zagreb ne u svoje ime nego kao episkop Crkve Hristove, da budem smerni sluga u domostroju spasenja, u telu i krvi Hristovoj. Dolazim u službi višoj od anđelske i  heruvimske, u službi episkopskoj koja je Ikona Hristova, koja je produžavanje Hristovog prvosvešteničkog bogosluženja. Zadatak mi je kao episkopu da sabiram u jedno razjedinjeni narod Božiji, da izgrađujem telo Hristovo, i da sve vodim u Carstvo Božije, da propovedam Jevanđelje, krštavam i služim božanstvenu Liturgiju koja oprisutnjuje Carstvo nebesko na zemlji. Dolazim sa željom da služim svima, da neprestano prinosim sebe drugima na dar, da nikada ne tražim svoje, nego da uvek, Hrista radi delam za dobrobit bližnjega.
Zato  braćo sveštenici, perpodobni monasi, verni narode Božiji, bogomspasavane poverene mi Mitropolije zagrebačko-ljubljanske, na prvom mestu pozdravljam vas liturgijskim vozglasom: „da bude blagodat Gospoda našeg Isusa Hrista i ljubav Boga i Oca i zajednica Svetoga Duha sa svima vama“.
Ljubljena pravoslavna braćo i sestre, pre svega, zbog vas dolazim u ime Hristovo i zato, u ovom svetom času pozivam sve, vas koji ste aktivni, živi članovi Crkve Hristove, ali i vas koji ste iz različitih razloga zanemarili svoj pravoslavni identitet, da slobodno i bez straha ispovedate svoju pravoslavnu veru, ali pre svega da po toj veri živite kako bi ona davala suštinski smisao vašem životu, i kako biste našli u njoj odgovore na životno važna, egzistencijalna pitanja. Kako biste kroz veru, i sabirajući se na svetoj Liturgiji susretali raspetog i vaskrslog Hrista, koji je smrt pobedio i večni život učinio dostupnim svakom čoveku. Da postanemo učesnici tog života i da se sjedinimo sa Hristom i kroz Njega jedni sa drugima, jeste naznačenje i cilj našeg života. Samosvest, svest o tome ko ste, čuvanje i negovanje svog duhovnog identiteta, neophodan je preduslov unutarnjeg mira, psihološke stabilnosti i osećanja punoće života. Ali, samosvest je i preduslov prepoznavanja neponovljive vrednosti svakog drugog i drugačijeg kao bližnjeg, kao prijatelja. Jedino ljubav prema sebi i svemu svome kao daru Božijem, ljubav koja nije sebičnost i samoljublje, nego poštovanje sebe kao hrama Duha Svetoga, rađa ljubav i puno poštovanje prema susedu, ili bolje reći prema svakom čoveku koji je takođe sasud – hram Božiji. Ta i takva ljubav prema svome, kao i ljubav prema drugom i drugačijem, jeste obavezni preduslov za suživot. Preduslov koji podrazumeva priznavanje drugome prava na život i prihvatanje drugog onakvim kakav jeste.
Dolazim iz Eparhije bačke u kojoj vekovima uz pravoslavce žive katolici, protestanti, Jevreji, u novije vreme, braća muslimani, kao i pripadnici malih verskih zajednica.To je okruženje u kojem me je učio moj duhovni otac, ovde prisutni vladika Irinej da: biti hrišćanin, znači ne samo živeti pored drugog i prosto ga tolerisati, nego znači živeti za drugog, jer hrišćanin u svakom čoveku – nezavisno od njegove vere ili nacije, prepoznaje živu ikonu Božju i u njemu ljubi svog bogolikog brata ili sestru. Hvala mu na tom daru! To je naša vera, nju ću beskompromisno na svakom mestu i u svakom trenu životom i rečju svedočiti i na nju ću neprestano i vas potsećati braćo i sestre.
Vi živite u Hrvatskoj i Sloveniji, slobodnim državama, članicama Evropske unije. Državama čiji zakoni garantuju i vaša prava, građanske i verske slobode. Ali, što je nesravnjivo važnije, garant naših prava i sloboda jeste hrišćanski etos koji neguju ljudi u ove dve države, a pre svih ovde prisutni kardinal Bozanić i nadbiskup Glavan, kao i ostala braća biskupi, te prisutni predstavnici državnih vlasti i druge odgovorne ličnosti koje ću sresti danas i narednih dana.
Dakle „ne boj se malo stado“ poručuje sam Gospod, a sveti Pavle, apostol naroda, dodaje: „Stojte dakle čvrsto u slobodi kojom nas Hristos oslobodi. Neka vaša vera kroz ljubav dela i da ljubavlju služite jedan drugome“ (sr. Gal. 5,1-26).
Rekao sam i ponavljaću da dolazima sa radošću, bez predrasuda i otvorena srca u odnosu na sve građane Hrvatske i Slovenije. Pozdravljam sve: katolike, ostale hrišćane,  braću drugih veroispovesti, ali i ateiste i agnostike. Uvek ću iskreno biti spreman za dijalog sa svim dobronamernim ljudima. A dijalog i pomirenje će biti načela koja ću nastojati da  primenjujem u praksi jer verujem da su to vrednosti koje izviru iz same srži Hristovog jevanđelja.
Politikom u modernom smislu te reči; politikom kao neretko izvitoperenom borbom raznih struktura za moć i uticaj; politikom koja je često prepuna nepravde i težnje za ostvarenjem ličnih interesa – nikada se neću baviti. Ali, politikom u izvornom značenju, ne samo da hoću, nego i dužan sam da se bavim. Jer, politika u svome izvornom značenju jeste briga za zajednicu, koja treba da bude utemeljena na vrlini, pravdi i istini. Grčka reč politia na latinski jezik se prevodi rečju respublika što znači javna stvar. Za zajednicu i javnu stvar, za društvo i društvene probleme ili opšti zajednički život i dobro, odgovorni smo svi. Crkva i verske organizacije nisu odvojene od društva. I to ne samo na lokalnom, nego i na globalnom nivou. Naročito danas kada je ugroženo i uniženo ljudsko dostojanstvo, kada je ugrožena porodica, kada imamo porast različitih vrsta ekstremizama, pada nataliteta, zagađenje čovekove sredine, nasilje, različite etičke i bioetičke bezizlaze i kada su globalno, globalizacijom poljuljani i ugroženi tradicionalni sistemi vrednosti, potreban je glas razuma, i lekoviti glas Crkve. Otvoren sam za zajedničko delovanje sa svima koji dele ovu brigu, ali pre svega sa katolicima i protestantima, kao i sa drugim verskim tradicijama. Istovremeno sam spreman za dijalog sa svima koji nisu saglasni sa mojim idejama, ali su otvoreni za njihovo razmatranje i razgovor.
Reči pouke koje ste mi Vi, Vaša Svetosti uputili, ubedljivo svedoče da Vas je Božja promisao dovela na tron Svetog Save. Jer Sveti Sava je, kao blagodatni brat Hristov, kako kaže Sveti Nikolaj žički i ohridski, prilazio svim krštenim narodima kao braći Hristovoj, a ne kao stranac strancima. Narodi su to osećali, i zato su Savu s ljubavlju primali, s poštovanjem slušali i s tugom ispraćali. On nije hodio po svetu da proslavlja srpski narod no da proslavlja Hrista, ljubav nad ljubavlju. Zbog toga je svet zavolevši njega i njegov narod zavoleo. I to je pouka za mene, za moje sveštenike i vernike. Ja jesam Srbin, ali sam pre svega hrišćanin, a to je univerzalna vrednost i zato ću propovedati i svedočiti Hrista. Volim svoj narod, ali volim i voleću i sve druge narode, svakog čoveka, svaku  ikonu Božiju. Zar je moguće drugačije, kad apostol Pavle blagovesti: „nema više Judejca ni Jelina, nema više roba ni slobodnoga, nema više muškog ni ženskog, jer ste vi svi jedan (čovjek) u Hristu Isus“. U Hristu se sve suprotnosti ukidaju. Postoji samo bogatstvo različitosti, koje je pozvano da jedno po ljubavi u Hristu bude.
Uvek ću biti spreman da učestvujem u izgrađivanju mostova između ljudi i naroda, potpuno svestan da ima onih koji će i sa jedne i sa druge obale bacati kamenje na mostograditelje. Ali, na to me obavezuje sam Gospod koji je u Sinu svome Jedinorodnom premostio jaz između Boga i čoveka. Na to me podstiče i simvolika trga na kome se nalazi ovaj Preobraženski hram, trga koji nosi ime Petra Preradovića, znamenitog pesnika, koji je svojim životom spajao srpski i hrvatski narod.
Neće mi biti teško da i ovaj lepi, pesmom opevani beli Zagreb grad, volim, ne tajno kao što se vole oni iz zavađenih porodica, kako peva Arsen Dedić, pesnik koji takođe čini čast i srpskoj i hrvatskoj kulturi, nego javno i transparento imperativnom ljubavlju Hristovom. Istom ljubavlju voleću i Ljubljanu, kao i sve gradove i sva mesta ove bogospasavane eparhije kao moje nove domovine.
Dužan sam da se zahvalim hrišćanskoj, ali i čitavoj hrvatskoj javnosti što mi je javno, medijski priredila divnu dobodošlicu, sa moje strane ničim zasluženu. Sadržaj dobrodošlice u skladu je sa jevanđelskim i onim humanističkim principima koji i mene izražavaju. To me uverava da ćemo i u danima koji predstoje sarađivati na dobrobit svih.
Vama, Vaša Svetosti i svim članovima Svetog Arijerejskog Sabora iz sveg srca zahvaljujem što ste mojoj nedostojnosti ukazali poverenje i dodelili mi arhijerejski žezal i visoko zvanje mitropolita zagrebačko-ljubljanskog.
Osećam potrebu da danas iskažem posebnu blagodarnost mome duhovnom ocu, episkopu bačkom gospodinu Irineju, koji me gotovo dve trećine života, uvodi u tajnu Hrista.  Preosvećeni Vladiko, sve što imam od Gospoda kroz Vas sam primio. I dalje se uzdam u Vašu mudrost, molitve i podršku.
Šta da kažem za svetu obitelj Koviljsku, koja je našoj Crkvi u ovom pokolenju podarila četvoricu episkopa. Ista iskušenja, ali i iste radosti i lepote duhovnog života delili smo i delićemo. Danas ova moja slava i čast pripada njima, a ne meni.
Duboku blagodarnost izražavam mitropolitu arkadijskom g. Vasiliju, predstavniku Antiohijske Patrijaršije, iz Sirije, gde danas stradaju hrišćani, pravoslavni, katolici, protestanti. Zahvaljujem Episkopu karpasijskom g. Hristoforu, predstavniku Kiparske Arhiepiskopije, braći sveštenicima koji su došli iz Grčke, Rusije, Slovačke i sa drugih strana.
Isto tako zahvaljujem kardinalu Bozaniću, nadbiskupima i biskupima, zajedno sa njima predstavnicima drugih tradicija koji su svojim prisustvom posvedočili ljubav prema ovdašnjoj pravoslavnoj zajednici.
Zahvaljujem se i svima vama koji ste danas ovde prisutni i molim sve da se i dalje molite za mene. Da budemo dostojni Carstva Oca i Sina i Duha Svetoga, sada i uvek i kroz sve vekove! Amin!”