Hrvatska, univerzalna nadležnost u tuđem oku

Share

Hapšenje osumnjičenog za dostavljanje podataka Hrvatskoj dolazi u trenutku kada je situacija između Beograda i Zagreba već zaoštrena. Što retorikom, što zbog spiskova onih za kojima su raspisane poternice u obe zemlje. I dok iz Hrvatske spisak ne stiže već tri godine – da su na njemu – srpski državljani uglavnom saznaju na granici. Nedavno je iz Zagreba srpskom premijeru poručeno da, ukoliko dolazi u Hrvatsku, ponese spisak branitelja optuženih ili osuđenih za ratne zločine. U međuvremenu, Zagreb uporan da Srbija ukine zakon o procesuiranju ratnih zločina.

Odbrana branitelja od srpskih optužnica za ratni zločin jedan je od aduta u predizbornoj kampanji u Hrvatskoj. Zato se već mesecima iz Zagreba skoro svakodnevno čuje zahtev Beogradu da ukine Zakon o univerzalnoj jurisdikciji.

Od poruka da će blokirati Poglavlje 23 ukoliko ne ukinemo zakon, prešlo se na najavu da nećemo postati članica Unije sve dok taj zahtev ne ispuni.

Sa druge strane, u Hrvatskoj se čuje tek poneki glas da i ta zemlja ima isti zakon i da je zahtev neutemeljen.

Novinarka Jelena Lovrić podseća da je pre 13 godina, kada je donela zakon, Srbija dobila saglasnost, materijalnu i svaku drugu podršku Amerike, Evropske unije i Tribunala u Hagu.

„Hrvatska ima zakon koji je vrlo sličan onom u Srbiji. Čovek koji je četiri godine vodio državu to ne zna ili namerno zavarava javnost. Ali nije jedini. Takva je retorika opšte mesto hrvatske politike“, kaže Jelena Lovrić.

Poznavaoci hrvatskog i srpskog zakona kojim se reguliše procesuiranje ratnih zločina slažu se da između dva propisa postoji mala razlika.

„U jednom delu odnosi se na mogućnost suđenja u odsustvu koje naš zakon predviđa a hrvatski ne predviđa, a u drugom delu odnosi se na jednu vrstu teritorijalne ograničenosti. Njihov zakon predviđa teritorijalnu nadležnost koja nije ograničena teritorijom, naš zakon predviđa teritorijalnu ograničenost na bivše republike Federalne Jugoslavije“, kaže advokat Tomislav Višnjić.

Malu razliku između hrvatskog i srpskog zakona premošćuju međudržavni sporazumi, kojima se, između ostalog, predviđa da tužilaštva ustupaju dokaze kako bi svaka država prva dobila mogućnost da sudi svom državljaninu.

„U slučaju kada dođe do ustupanja dokaza predmet se stavlja u mirovanje, ukoliko nema profesionalne reakcije. Sa druge strane, to ne znači da je postupak protiv tog lica kod nas obustavljen, naprotiv mi ga i dalje smatramo aktivnim i mi ćemo preduzeti sve one zakonske mere da to lice privedemo pravdi“, kaže Milan Petrović, rukovodilac Tužilaštva za ratne zločine.

Zahvaljujući tom zakonu, koji je dobro poznat u međunarodnom pravu, Španija je sudila Pinočeu, Belgija zvaničniku Konga. Iz srpskog tužilaštva podsećaju na predmete Ovčara i Lovas u kojima su za zločine nad Hrvatima osuđeni Srbi iz Hrvatske. Zato i Evropska komisija nije podržala zahtev Hrvatske da se otvaranje Poglavlja 23 odloži, a državama ostavila da nesporazum reše bilateralno.

U međuvremenu, hrvatski i srpski tužioci za istim stolom na Brionima. Na sastanku, kojim predsedava tužilac Haškog tribunala Serž Bramerc, razmatraju se problemi u praksi i traži način za što bolju primenu zakona o procesuiranju ratnih zločina u Hrvatskoj i Srbiji.

 

Izvor: RTS, autor: Bojana Mlađenović

Share