Idi vidi, pa se vrati

Share

Izbegličko poglavlje u Srbiji traje skoro tri decenije, a po broju izbeglih i interno raseljenih lica Srbija je dugo bila na prvom mestu u Evropi. Skoro tri decenije od izbijanja prvih ratnih sukoba u bivšoj SFRJ, kolektivnih centara, povratka, integracije… još uvek je mnoštvo nerešenih problema u životima izbeglica.

Prema prvom popisu 1996. godine, koji su sproveli Komesarijat za izbeglice Republike Srbije i Visoki komesarijat za izbeglice (UNHCR), registrovano je 537.937 izbeglih i prognanih lica. Od svih registrovanih 73 odsto je došlo sa teritorije Hrvatske. Broj izbeglica se prema popisima kontinuirano smanjivao, prvenstveno zbog sticanja državljanstva Srbije i dobijanja ličnih dokumenata, povratka u zemlje porekla, ali i preseljenja u treće zemlje, a jedan od razloga zašto se taj broj smanjivao je i velika smrtnost. Među izbeglicama je bio veliki broj starijih ljudi koji su teško podneli ostavljanje imovine, kao i status u novoj sredini.

Prema podacima Komesarijata za izbeglice Republike Srbije koje su saopštili na Svetski dan izbeglica, 20. juna 2017. godine, u Srbiji je tada bilo 27.945 lica s izbegličkim statusom. Najveći broj, njih 19.171, bilo je iz Republike Hrvatske. Ovo bi moglo značiti da mnogi još uvek zadržavaju izbeglički status u nadi da će im to pomoći u procesu povratka. Međutim, kako s Hrvatskom i dalje postoji niz vrlo ozbiljnih nerešenih pitanja, od neobnavljanja uništene imovine, nevraćanja oduzetog poljoprivrednog zemljišta, preko nesprovođenja Ustavnog zakona o pravima nacionalnih manjina, sve do neisplaćenih penzija, dinarske i devizne štednje – proces povratka teško da će se nastaviti.

Stoga je integracija u Srbiji, kroz rešavanje statusnih i stambenih pitanja, zapošljavanje, ostvarivanje prava iz penzijskog, zdravstvenog i socijalnog osiguranja, mnogima jedino rešenje. Na tom polju, pored akcija pomoći izbeglicama koje se finansiraju iz budžetskih sredstava Srbije, Regionalnog stambenog programa (zajedničkog programa Srbije, BiH, Hrvatske i Crne Gore), brojne projekte realizuje i vojvođanski Fond za pružanje pomoći izbeglim, prognanim i raseljenim licima.

Uz nekoliko drugih obimnijih programa, Fond je ove godine najavio još jednu besplatnu tzv. Idi vidi posetu za izbeglice iz Hrvatske koje imaju prebivalište na teritoriji AP Vojvodine. Tim posetama se, kako se navodi, izbeglicama iz Hrvatske, trenutno nastanjenim u Vojvodini, pruža mogućnost da besplatno odu u zemlju porekla i rešavaju svoja pravna, imovinska i druga pitanja, podnesu zahtev za dokumenta i slično. Reč je o četverodnevnoj autobuskoj poseti koja podrazumeva najmanje dva radna dana za završavanje raznih poslova, na već uobičajenoj relaciji: Ruma, Nova Pazova, Inđija, Novi Sad, Bačka Palanka, Ilok, Vukovar, Vinkovci, Županja, Popovača, Sisak, Petrinja, Glina, Vojnić, Slunj, Korenica, Udbina, Gračac, Obrovac, Knin i povratak istom rutom.

Program je, kako nam kažu u pokrajinskom Fondu, pokrenut pre deset godina, kada je povratak još uvek bio aktivan, pa je tako u to vreme godišnje organizovano i po deset besplatnih autobuskih tura kako bi zainteresovani obavili administrativne poslove, izradili dokumenta, podneli zahteve za obnovu, ali i obavili delimično preseljenje u obnovljene ili vraćene stambene jedinice. Mnogima je ta pomoć bila dragocena jer na drugi način ne bi uspeli sebi priuštiti putovanje. Danas, kada je interesovanje za ovaj program neuporedivo manje nego u vreme kada je pokrenut, njegov nesrećni naziv kao da odražava stanje u kome je povratak izbeglica zapeo.

„Idi vidi“, poput turističkog slogana, govori na šta se ove posete svode: idite, vidite, razgledajte, a onda se vratite. Jer za vas povratka više nema. To je sada samo odlazak. Privremeni.

Share