Interkulturna škola: put integracije ili asimilacije?

Share

U Vukovaru bi od ove jeseni s radom trebala početi prva integrisana i interkulturna škola Dunav. Reč je o eksperimentalnom programu, prilagođenom obrazovnim potrebama multietničke i multikulturalne zajednice, istaknuto je na predstavljanju ovog projekta 8. maja u Vukovaru, kojem su uz predstavnike Ministarstva znanosti i obrazovanja prisustvovali i ambasadorka Kraljevine Norveške u Hrvatskoj Astrid Versto, gradonačelnik Vukovara Ivan Penava i privremeni direktor škole Zlatko Hegeduš. Promoter projekta je Ministarstvo znanosti i obrazovanja, a provodi se u partnerstvu s Agencijom za odgoj i obrazovanje i Nansen dijalog centrom iz Osijeka. Ciljevi projekta su društveni oporavak multietničkih zajednica nakon proživljenih sukoba i postizanje višeg nivoa razumevanja, poštovanja i saradnje između pripadnika nacionalnih manjina i većinskog stanovništva.

Realizacija projekta „Osnivanje interkulturne škole u Vukovaru“ započela je u decembru 2014. Prva faza završena je krajem aprila ove godine. Finansira se sa oko dva miliona evra iz finansijskih mehanizama Evropskog ekonomskog prostora i Norveškog finansijskog mehanizma te državnog budžeta Republike Hrvatske. Program operator projekta je Ministarstvo regionalnog razvoja i fondova Evropske unije.

Zlatko Hegeduš i Pavo Barišić

U sklopu projekta osnovana je Interkulturna osnovna škola Dunav, čiji je osnivač Grad Vukovar. Izrađen je interkulturni kurikul koji je prošao javno savetovanje, obnovljena je i opremljena zgrada škole u vukovarskoj četvrti Borovo naselje. Ukupna vrednost ulaganja u ovoj prvoj fazi iznosi 16 miliona kuna.

– Ime koje škola nosi, Interkulturna osnovna škola Dunav, simbolizuje važnost koju reka ima za stanovnike Vukovara, ali i kulturni prostor zajednički mnogim zemljama povezanim najdužim rečnim slivom u Evropi. Grad Vukovar, njegova istorija i kultura takođe svedoče mešanju uticaja i saradnji između mnogobrojnih naroda koji su živeli i žive na ovom prostoru – naglasio je ministar znanosti i obrazovanja Pavo Barišić.

Rekao je kako je za Interkulturnu školu Dunav izrađen jedinstveni kurikul, kako u svom jezgrovnom tako i u školskom delu.

– U jezgrovnom delu uvodi se novi predmet „Zavičajna kultura, jezici i pisma“ te se obogaćuju i dopunjuju postojeći predmeti. U sklopu školskog kurikula uvodi se vannastavna kurikularna aktivnost „Kulturna baština zavičaja“ – kazao je Barišić.

Zahvalio se članovima Operativne grupe, službenicima Agencije za odgoj i obrazovanje, stručnjacima s Filozofskog fakulteta Sveučilišta u Zagrebu i učiteljima osnovnih škola Vukovarsko-sremske županije, koji su izradili ovaj interkulturni kurikul. Po rečima ministra, on predstavlja otvorenost i uključivost drugog i drugačijeg, koji nije pretnja nego bogatstvo.

Na pitanje novinara da li je u projekat uključena i srpska zajednica u Vukovaru, odgovorio je potvrdno i dodao da je član ekspertne grupe bio i predsednik Srpskog narodnog veća Milorad Pupovac, koji je podržao osnivanje škole.

– Očekujemo da će se na jesen upisati prva generacija, u predškolu i u prvo razredno odeljenje koje bi sledeće školske godine trebalo započeti s radom. U decembru prošle godine Grad Vukovar doneo je odluku o osnivanju, a početkom ove godine imenovan je privremeni direktor škole. Građevinski radovi u prvoj fazi su završeni. Objekat je u izvrsnom stanju i opremljen najnovijom tehnologijom. Ako se odobri druga faza, onda bi se sledeće godine trebala izgraditi još jedna zgrada koja bi omogućila pun kapacitet škole, optimalno za 250 učenika od prvog do osmog razreda, a u ovom objektu će biti knjižnica i drugi sadržaji – istakao je ministar Barišić.

– Plan je da se u narednoj školskoj godini upiše prvi razred, jedna paralelka, možda i dve. Svake sledeće godine bi se upisivala nova generacija. Ove godine prvi razred, dogodine prvi i drugi, sledeće prvi, drugi i treći, i tako bismo za osam godina mogli imati kompletnu osmogodišnju školu – rekao je privremeni direktor škole Zlatko Hegeduš.

Nastava će se odvijati na hrvatskom jeziku i pismu, uz dodatne predmete koji će obrađivati sadržaje vezane uz zavičajnu kulturu, jezik i običaje nacionalnih manjina te kulturnu baštinu. Novi predmetni fond sastojaće se od sedamdeset nastavnih sati godišnje, sa sadržajima iz hrvatskog jezika, ali i jezika i pisama nacionalnih manjina koje žive u Vukovaru, uključujući i ćirilicu – srpsku, makedonsku i rusku.

– Predmet „Zavičajna kultura, jezici i pisma“ neće se ocenjivati. Biće obogaćeni postojeći predmeti, kao što su istorija, geografija, muzička i likovna kultura, a vannastavna aktivnost je „Kulturna baština zavičaja“, po izboru roditelja i dece, kako se deca ne bi dodatno opteretila – napominje Hegeduš.

Videćemo kakav će interes biti za ovu školu na jesen. Oprezni smo jer je Vukovar specifična sredina – kaže stari-novi gradonačelnik Ivan Penava

Iako je Grad Vukovar osnivač ove škole, gradonačelnik Vukovara Ivan Penava (HDZ) na projekat i dalje gleda s oprezom i rezervom.

– Videćemo kakav će interes biti za ovu školu na jesen. Oprezni smo jer je Vukovar specifična sredina. Potrebno je puno energije, truda i takta da bismo postigli određeni nivo međunacionalnih odnosa, komunikacije i saradnje kakav trenutno imamo u gradu Vukovaru i naravno da smo prema onome što nam je strano, za šta ne znamo kojim tokom će ići i kako će završiti, u određenoj meri skeptični. To je za razumeti. Uprkos tome što se čini da je projekat u redu, i dalje ne znamo kako će to izgledati u praksi – kaže Penava.

Stari-novi vukovarski gradonačelnik je, naime, još pre nekoliko meseci govorio da misli kako to nije dobar projekat, ali odlučio ga je podržati zbog drugih projekata za koje su mu obećana sredstva.

Nemamo ništa protiv da se ta škola otvori, ali smo dužni da kažemo da ona nije u interesu roditelja koji žele da njihova deca uče na svom maternjem jeziku, da sačuvaju svoje običaje i kulturu – ističe Milica Stojanović

Predsednica Odbora za obrazovanje Zajedničkog veća opština Milica Stojanović i ovom prilikom ističe da je za decu pripadnike srpske zajednice najbolji vid obrazovanja postojeći model A na srpskom jeziku i ćiriličnom pismu, kojim su obuhvaćena deca od vrtića do srednjih škola u predškolskim i školskim ustanovama na području Vukovarsko-sremske i Osječko-baranjske županije. Programom na srpskom jeziku i pismu obuhvaćeno je oko 500 vrtićke dece, u Vukovaru, opštinama Borovo, Trpinja, Negoslavci, Markušica i u drugim sredinama. Nastava po modelu A organizovana je u 20 osnovnih, deset područnih i šest srednjih škola za oko 2.300 učenika.

– To podrazumeva da se celokupna nastava izvodi na srpskom jeziku i ćiriličnom pismu, da deca uče svoj maternji srpski jezik i da u okviru nacionalne grupe predmeta (istorija, geografija, likovna i muzička kultura) učenici uče sadržaje o svom narodu i matičnoj državi. To je naše pravo koje koristimo. Uvek napominjem da je to isključiva volja roditelja koji prilikom upisa deteta u vrtić ili prvi razred osnovne škole stavljaju svoj potpis kojim potvrđuju da žele da im dete pohađa nastavu na srpskom jeziku i ćiriličnom pismu – podvlači Milica Stojanović.

Milica Stojanović

Smatra da je interkulturna škola drugi naziv za školu na hrvatskom jeziku i pismu, u kojoj će zastupljenost srpskog jezika i pisma biti daleko manja nego u školama po modelu A, što može biti zamka za pripadnike srpske zajednice i put prema asimilaciji.

– Nemamo ništa protiv da se ta škola otvori, ali smo dužni da kažemo da ona nije u interesu roditelja koji žele da njihova deca uče na svom maternjem jeziku, da sačuvaju svoje običaje i kulturu, da upoznaju značajne istorijske, kulturne i geografske sadržaje svoje matične države. Imamo kvalitetne škole na srpskom jeziku i mislim da će roditelji to prepoznati – ističe predstavnica Zajedničkog veća opština.

Ova srpska institucija zalaže se za registraciju škola na srpskom jeziku i pismu po modelu A, kao škola srpske nacionalne manjine, za šta u protekle dve decenije nije bilo političke volje. Gotovo toliko živi i ideja o osnivanju nove škole u Vukovaru, koja takođe ima i svoje pristaše i oponente.

– Ideja osnivanja multikulturne škole u Vukovaru, koju je pokrenuo osječki Nansen dijalog centar uz podršku norveške vlade, stara je gotovo 15 godina. Cela priča je krenula s jednom dobrom idejom, da se formira škola koju će pohađati deca svih etničkih zajednica s ciljem povećanja stepena razumevanja, poštovanja i saradnje većinske i manjinskih zajednica koje žive na tom prostoru. Definitivno podržavam tu ideju, ali mislim da bi se postigao daleko bolji efekat da se takva škola uspela pokrenuti pre 10-15 godina. Puno vremena se izgubilo, puno mladih je otišlo i, nažalost, još uvek odlaze – priča Saša Bjelanović, predsednik Mirovne grupe mladih Dunav iz Vukovara.

Veliki problem je, smatra on, nedostatak političke volje da se takva ideja implementira.

– Određeni političari često vole da prikažu da je cilj multikulturalne škole da istisne model A, što apsolutno nije istina. Mišljenja sam da bi takva škola samo proširila mogućnosti i kvalitet obrazovanja. Roditelji dobivaju mogućnost da izaberu ono za šta misle da bi bilo najbolje za njihovu decu. Smatram da roditeljima koji žele da njihova deca pohađaju obrazovanje po A modelu to treba omogućiti, u skladu s Ustavnim zakonom o pravima nacionalnih manjina – dodaje Bjelanović.

Ne sviđa mu se što se u kontekstu priče o novoj školi u Vukovaru uglavnom govori o deci hrvatske i srpske nacionalnosti.

– Šta je s Mađarima, Rusinima, Slovacima, Ukrajincima ili pripadnicima naroda kojih nema dovoljno da bi mogli ostvariti pravo na školovanje na svom jeziku, bilo iz političkih ili samih tehničkih problema izvođenja takve nastave? U ovom trenutku teško je reći da li će ova škola pomoći u prevladavanju postojećih animoziteta među mladima, ali mislim da je potrebno dati šansu ovakvom projektu – smatra Bjelanović.

Dejana Varnica, stručni saradnik – psiholog u Osnovnoj školi „Josipa Matoša“ u Vukovaru, školi za učenike s teškoćama u razvoju, ističe da je u manjim sredinama, u odnosu na velike gradove, nedostatak ili otežavajuća okolnost nepostojanje mogućnosti izbora škola koje nude različite pristupe obrazovanju.

– Prednost postojanja različitih pristupa u odgoju i obrazovanju jeste upravo u mogućnosti izbora koji imaju roditelji i njihova deca, da se odluče za školu za koju smatraju da će najbolje odgovoriti potrebama, interesima i željama njihove dece. Bez obzira na različite postavke na kojima se zasnivaju pojedini pristupi, pravci i programi u odgoju i obrazovanju, najvažnije je da svi budu usmereni na potrebe, želje i interese deteta, odnosno na razvijanje temeljnih vrednosti odgoja i obrazovanja, a to su, prema Nacionalnom okvirnom kurikulumu, znanje, solidarnost, identitet i odgovornost. O kojem god se pristupu, pravcu ili programu u odgoju i obrazovanju radi, važno je za njegovu uspešnu primenu osigurati sve potrebne preduslove, tehničke, stručne, finansijske, pa i društvene i političke, jasno predstaviti roditeljima i njihovoj deci viziju, misiju, ciljeve i planirani kurikulum škole te osigurati kvalitet rada i autonomiju delovanja škole i učitelja, uz poštovanje zakonskih okvira, odnosno sistemski pratiti i evaluirati celokupni rad škole. Stoga je svako dodatno proširenje ponude u odgoju i obrazovanju dobrodošlo, ukoliko se mogu osigurati upravo svi ovi preduslovi te tako omogućiti veći izbor na „tržištu obrazovanja“ – zaključuje Dejana Varnica.

Share