Izložba „Mihajilo Pupin – od fizičke do duhovne realnosti“

Share

Velika izložba o životu i  naučnom delu Mihajila Pupina, postavljena u Istorijskom Muzeju Srbije, jedna je od najinteresantnijih i najposećenijih  izložbi u Beogradu ove jeseni. Originalnu multimedijalnu postavku o životu i radu velikog srpskog naučnika odlikuju sveobuhvatnost, inventivno korišćenje novih tehnologija, zanimljiv izbor iz obimne i dugo skupljane arhivske građe… Postavka je otvorena krajem septembra u galeriji Istorijskog Muzeja na Trgu Nikole Pašića, realizuje se pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije, a podršku su pružile kompanije Telekom Srbija i Nelt.
Aleksandra Ninković-Tašić, autorka izložbe, u razgovoru za Privrednik ističe da je postavka  rezultat ogromne potrebe da se prvi put nakon 80 godina od Pupinove smrti osvetli čitav krug doprinosa Mihajila Pupina kojih je jako mnogo.

– Imala sam veliku sreću da ovu inicijativu nosim već nekoliko godina, ali i da naiđem na doktorku Dušicu Bojić koja je istoričar i direktor Istrorijskog Muzeja Srbije, sa kojom sam realizovala ovu izložbu. Dva mlada čoveka – Marko Savić i Marko Todorović su učinili telekomunikacijsku i naučnu magiju na postavci, tako da su i sadržaj izložbe i prezentacija zaista jedinstveni – u muzeologiji, ne samo Srbije, već i Evrope i sveta. Neke stvari koje mogu da se vide na postavci o Mihajilu Pupinu nisu nikad nigde mogle da se vide. Ove godine se obeležava 80 godina od Pupinove smrti i tačno 100 godina od kad je prihvaćeno Pupinovih sedam patenata koji se smatraju osnovom u velikom polju telekomunikacija, tako da je UNESCO 2015. godinu proglasio Pupinovom godinom.

[stextbox id=“custom“ caption=“Interaktivna postavka“]

Izložbu o Mihajilu Pupinu posebno atraktivnom čine moderne tehnologije. Svaki segment izložbe je interaktivan. Prostorne instalacije dočaravaju Pupinovo doba, a posetioci ih aktiviraju svojim prisustvom. Na samom ulasku vas dočekuje Mihailo Pupin koji ustaje iz jedne velike knjige – kada je otvorite projektuje se njegova slika  i čujete kako vas poziva na izložbu.

oglas PUPIN 100x277mmZatim je predstavljena Pupinova rodna kuća u Idvoru, u Vojvodini. Preko tableta ili mobilnog telefona se može ući u nju, videti svaka prostorija te kuće. Tehnologija proširene stvarnosti (augmented reality) iskorišćena je na izložbi i da se dočara unutrašnjost crkve u kojoj je Pupin kršten. Deo postavke posvećen je i Pupinovoj nepismenoj majci koja mu je bila glavni stub oslonac u životu.

Tu su i priče o Svetom Savi i drugim junacima Pupinovog detinjstva – Hajduk Veljku, Marku Kraljeviću, Karađorđu. U tom delu se saznaje kako je Pupin išao svojim putem znanja od Pančeva, preko Praga do Amerike. Posetioci mogu da dožive osećaj putovanja prekookeanskim brodom, ulaz u Njujoršku luku, pogled na Kip slobode, svetla Menhetna.

Slede prostorije koje otkivaju sve Pupinove naučne doprinose. Zatim laboratorija za fiziku s kraja XIX. veka u kojoj se može videti u kakvim uslovima je Pupin počeo svoje naučno stvaranje. Jedan deo postavke govori o odnosu Pupina i Nikole Tesle, Pupina i Alberta Ajnštajna, Pupina i njegovih učenika. Pupin je bio i u osnivačkom odboru Nase, a izložba otkriva šta je bio Pupinov doprinos u samom početku.

Nakon toga ulazimo u jednu prostoriju neverovatnu za svet muzeologije u kojoj su kredom nacrtani Pupinovi patenti. Kada stavite AR naočari ili usmerite tablet ka crtežima, zidovi počinju da „govore“ – obraćaju vam se i Pupin i narator. Posetioci izložbe mogu da vide i amfiteatar u kome je sedeo Mihajilo Pupin, da čuju priču o njegovim učenicima Nobelovcima. Predstavljaju se potom i Pupinov dalji naučni rad, autorski rad, brojna dobra dela i dobročinstva… do neverovatne priče o nacionalnim doprinosima i tome kako se srčano borio za pravo, pravdu i slobodu.

Najlepši deo izložbe je Pupinov legat. Predstavljena su dela koje je Pupin kupio ili koja su kupljena od njegovog fonda da bi ostala srpskom narodu i Narodnom muzeju. To su ulja na platnu Uroša Predića, Paje Jovanovića, Konstantina Danila, Vlaha Bukovca. Na kraju izložbe se nalazi i dečji klub u kome onaj ko poželi može da se našali, igra šore sa Pupinom i otkrije igre iz Banata, iz njegovog detinjstva.

[/stextbox]

 

Pupinovi patenti

Aurorka izložbe ističe i da se detaljno, na veoma zanimljiv način, prezentuju Pupinovi fundamentalni naučni doprinosi.

– Svi znamo za Pupinove kalemove. Jedna posebna galerija u okviru galerije Istorijskog Muzeja Srbije na gotovo 2.000 kvadrata, predstavlja svet pupinizacije. I to je zaista izložba u izložbi. Saznajete sve o najpoznatijem Pupinovom pronalasku koji mu je doneo prvu veliku zaradu i koji je omogućio da komunikacija bude dostupna na planeti zemlji na različite načine i da američki predsednik podigne telefonsku slušalicu i zove Evropu po prvi put. Vidi se koliko je bio poznat i slavan Mihajilo Pupin i vidi se kako je došao do tog pronalaska. To je jedan deo priče. Izložba predstavlja i druge doprinose koji nisu u našim udžbenicima zapamćeni kao Pupinovi, a izmenili su modernu civilizaciju.

Tako se na izložbi može sagledati frekvencijski  multipleks, kao i Pupinov doprinos rendgenu bez koga ne bi postojala medicinska upotreba rendgen aparata. Posetioci mogu da vide prvi snimak rendgen aparata u svetu (koji potpisuje Pupin) i da se podsete koje su osnovne komponente svih telekomunikacionih uređaja – od mobilnih telefona pa nadalje. Od tri najvažnije komponente svih tih uređaja, dve su Pupinovi patenti. Predstavljaju se i drugi Pupinovi radovi – tjuner kao i oscilator koji  je sastavni deo mnogih dostignuća moderne civilizacije i koji ima višestruku primenu –  koristi se u bajpasu, nuklearnim elektranama…

Originali iz arhivske građe

Posebnost postavke Mihajilo Pupin – od fizičke do duhovne realnosti je izlaganje do sada nepoznatog arhivskog materijala. Tu su delovi arhiva američkog FBI, kao i arhivska građa iz Arhiva Jugoslavije, grada Pančeva, Zavičajnog kompleksa u Idvoru. U izložbi su predstavljeni delovi zbirki beogradskog Narodnog muzeja i PTT Muzeja, Univerzitetske biblioteke Svetozar Marković, Biblioteke srpske patrijaršije, Zavoda za intelektualnu svojinu, Muzeja Vojvodine…

Aleksandra Ninković-Tašić navodi da je Pupinova lična biblioteka, vlasništvo Univerzitetske biblioteke Svetozar Marković, posebno dragocena i da sadrži oko 600 knjiga.

– Zahvaljujući saradnicima iz Univerzitetske biblioteke, izdvojene su one knjige iz kojih je Pupin učio – sa beleškama grafitnom olovkom. Tu su i neka posebna izdanja štampana u malom tiražu, izdanja najveće vrednosti koje je Pupin dobijao, kao i prva enciklopedija Britanika koja je stigla na Beogradski Univerzitet zahvaljujući upravo Pupinu – kaže Aleksandra Ninković-Tašić.

I dodaje da na ovoj izložbi postoje delovi arhivske građe koji ranije nisu izlagani.

– Pupinova zaostavština je uglavnom nestala, kao i njegove lične stvari. Arhive Srbije čuvaju neka od dokumenata koja su ovde u originalu izložena, a iz svetskih arhiva  smo dobili digitalnu građu. Tako se ovde mogu videti izvodi iz FBI dosijea Pupin i mnogi zanimljivi zapisi koji nikada ranije nisu izlagani.

Na izložbi se, naravno, može videti i Pupinova autobiografija From Immigrant to Inventor (u srpskom prevodu Od pašnjaka do naučenjaka) za koju je 1924. godine dobio i Pulicerovu nagradu, kao i mnogi značajni naučni radovi nastali na Univerzitetu Kolumbija.

Naučni i dobrotvorski rad

[stextbox id=“custom“ caption=“Pupin i Tesla“ float=“true“ align=“right“ width=“400″]Zanimljivost izložbe je i priča o odnosu Pupina i Nikole Tesle. Poznato je da je postojao period zahlađenja odnosa dva velika naučnika, ali je postojao i period saradnje u kom su se susretali, dopisivali. Pupin je Tesli bio vodič na Univerzitetu Kolumbija i branio ga je u ratu struje sa Edisonom. Aleksandra Ninković-Tašić navodi da je odnos dva velika srpska naučnika bio bliži nego što se smatra, kao i da je posebna enigma razgovor koji su vodili dva dana pre Pupinove smrti. Ona ističe i da se Amerika odužila Pupinu za njegov nemerljivi naučni doprinos čovečanstvu.[/stextbox]

– Dodeljuju se mnoge nagrade sa njegovim imenom – kaže autorka i dodaje – najveća zgrada na Kolumbija Univerzitetu nosi Pupinovo ime, Pupinova medalja se dodeljuje onim ljudima koji su doprineli naciji. Jedan krater na Mesecu nosi Pupinovo ime. Za vreme Drugog Svetskog rata jedan od brodova flote Abrahama Linkolna nazvan je Mihajilo Pupin. Gde god da pogledate u američko društvo nalazite neki spomenik u znak poštovanja i zahvalnosti prema ovom velikom čoveku. Pupin je bio veliki dobročinitelj koji je sve što je tokom života stekao ostavio svom narodu – kroz tri fondacije i preko hiljadu dobrih dela. Lista je beskonačna. Brinuo je o Srbiji tokom celog života i to ga je koštalo – ne samo finansijski, već i na mnoge druge načine. Ima dovoljno podataka o tome kakve su ga muke pratile. Nemamo prava da zaboravimo nekoga ko nam je ostavio sve što je imao, a to je bilo zaista veliko. U najtežim trenucima, na najpametniji mogući način je pomogao mnoge institucije, mnoge pojedince. Među mecenama mu nema ravnog – ne samo zbog dela koje je kupovao, nego i zbog finansija koje je slao.

Aleksandra Ninković-Tašić je na čelu obrazovno-istraživačkog  društva Mihajilo Pupin. Ona ističe da je cilj društva da se Pupinovo delo sačuva i učini vidljivim kod nas.

– Glavni cilj je obrazovna „pupinizacija“ – da se delo ovog velikog čoveka postavi mladima kao primer uzora, časti i vrline. Krenulo je kroz mnoga predavanja, posete školama, kroz uticaj na to da se ponovo štampa njegova autobiografija, da se u medijima populariše Mihajilo Pupin. Deo tih napora je i ova postavka.

Sa 200 do 300 zainteresovanih dnevno, posete izložbi prevazilaze sva očekivanja. Više od 140 škola iz čitave Srbije videlo je postavku, a izložba je postala sastavni deo planiranja ekskurzija. Uz to, posećuju je i internacionalne škole, mladi istoričari i mnogo stranaca. Stručna vođenja su organizovana svake subote u 13 i sredom u 17 časova. Izložba će biti otvorena do 20. februara 2016. godine.

[stextbox id=“custom“ caption=“Obeležavanje Pupinove godišnjice u Univerzitetskoj biblioteci Svetozar Marković“]Ovogodišnji Jubilej – 80 godina od smrti Mihajila Pupina obeležava i Univerzitetska biblioteka Svetozar Marković u okviru projekta Zaštita i promocija poklon-biblioteke Mihajila Pupina. Izložba knjiga O stvaralaštvu Mihajila Pupina u fondu Univerzitetske biblioteke Svetozar Marković‚ postavljena od 17. septembra do 10. oktobra, korespondira sa izložbom u Muzeju Istorije Srbije. Predstavljen je  izbor knjiga iz bogate Pupinove biblioteke koju je veliki naučnik poklonio ovoj ustanovi. Održano je i nekoliko tribina na kojima se govorilo o različitim segmentima Pupinovog rada, a do kraja novembra održaće se tribina posvećena Pupinovom društveno-političkom delovanju. Projekat u Univerzitetskoj biblioteci realizuje se  pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture  informisanja Republike Srbije, a koordinator projekta je bibliotekar – savetnik Jelena Đurđulov.[/stextbox]

Share