Jova Radić: Gde je narod, tu smo i mi

Share

Upravitelj SPD Fondacije ‘Privrednik’ u Novom Sadu: Delovanje ‘Privrednika’ širimo na sve prostore gde živi srpski narod.

Kažite nam nešto o radu Fondacije od ponovnog osnivanja?

Humanitarni fond ‘Privrednik’ koji sledi tradiciju Srpskog privrednog društva Privrednik osnovanog 1897. godine, ponovo je, nakon zabrane koja je trajala skoro pola veka, osnovan je 1993. godine uz veliku podršku SPC-a, Matice srpske, SANU i velikog broja istaknutih pojedinaca kao što su akademik Dejan Medaković, princ Tomislav Karađorđević i mnogi drugi ugledni ljudi Novog Sada i Beograda. Od 2012. godine fond prerasta u Srpsko privredno društvo Fondaciju ‘Privrednik’. Od 1993. godine do sada Fondacija je školovala preko 2.000 učenika i studenata. Svake godine primamo 150 novih pitomaca na konkursu otvorenom za Đurđevdan i zaključenom za Vidovdan, ali za učenike koji idu na zanat konkurs je otvoren čitave godine, s tim da ih primamo na preporuku njihovih profesora. U toku jedne godine pomažemo otprilike 90 studenata i oko 60 učenika srednjih škola, ukupno njih 150. Tolike su nam mogućnosti. Imamo izdatke za vanstipendijske oblike pomoći i ne možemo rizikovati da nam neko dođe sa zahtevom koji ne možemo odbiti, a da nemamo sredstava za to. Kriterijumi su vrlo visoki – učenici moraju imati prosečnu ocenu 4,8 a studenti preko 9, kao i da su iz socijalno ugroženih porodica s otežanim materijalnim uslovima za školovanje dece. Stipendije za studente su 8.500 dinara (oko 530 kuna), a za učenike 5.500 dinara (oko 340 kuna).

Omogućavamo i besplatno učenje jednog od svetskih jezika, imamo učionicu opremljenu za obuku za rad na računarima i dajemo jednokratnu pomoć našim učenicima i studentima u slučaju vanredne potrebe ili nepredviđene okolnosti u toku godine. Pomažemo i u njihovom odlasku na stručno usavršavanje u inostranstvo; tamo ih dočekuju naši bivši pitomci koji imaju uspešne karijere na univerzitetima, bolnicama i drugim kompanijama, u zavisnosti od obrazovnog profila. Dajemo stipendije za sve obrazovne profile pa su naši pitomci diplomirali i ostvarili visoke karijere u različitim sferama, od medicine, matematike, fizike do dramskih i muzičkih umetnosti.

Kolika je podrška pojedinaca i institucija?

Imamo podršku velikog broja privrednika iz Novog sada i Beograda. Mađu najvećim donatorima su Sanja Nebojša Petrić koji daju polovinu ukupnih sredstava kojima tokom godine raspolažemo. Tu su Grad Novi Sad i pokrajinska vlada, a imamo mnogo ljudi koji daju povremenu donaciju. Trudimo se da Privrednik, osim u Vojvodini i Beogradu, bude vidljiv u ostatku Srbije kako bi donatori iz tih krajeva pomagali decu, ali i da, na primer, više dece iz Niša i Vranja može dobivati donacije.

Kakva je suradnja s ‘Privrednikom’ u Zagrebu, s obzirom da i oni nastavljaju tradiciju Vladimira Matijevića?

Dobro sarađujemo, redovno se posećujemo, razmenjujemo informacije o problemima i teškoćama stipendiranja dece, o kriterijumima. Bili smo u Banjaluci i tamo dogovorili da za Svetog Savu održimo osnivačku skupštinu fonda za RS kako bi se delovanje ‘Privrednika’ proširilo na sve prostore gde živi srpski narod. Pojačavamo aktivnosti na području Kosova i Metohije tako da ne bude preskočeno ni jedno područje gde naš narod živi i gde ima potrebe da se pomogne u školovanju darovite ali siromašne dece.

Da li Fondacija pomaže samo Srbima?

Za prijavljivanje nema uslova da netko bude srpske nacionalnosti, ali s obzirom na naziv, tradiciju i istoriju, uglavnom se javljaju deca srpske nacionalnosti. U sedam – osam godina koliko sam u Privredniku, javljala su se deca druge nacionalnosti koju nismo eliminisali zato što nisu Srbi.

Mnogi u Hrvatskoj koriste sintagmu o protočnom bojleru: djeca se školuju, a kad diplomiraju, odlaze u druge zemlje. Kakva su vaša iskustva?

Naše iskustvo je nešto drugačije. Imamo vrlo čvrstu vezu s našim bivšim pitomcima, ne kažem sa svima ali s većinom. Osnovali smo udruženje bivših pitomaca koji međusobno komuniciraju, razmenjuju mišljenja i pomažu Privredniku – u prihvatanju i razmeni studenata, slanju literature, upoznavanju s kulturom naroda u kome oni sada žive. Imamo čak i ljudi koji su bili pitomci pre Drugog svetskog rata. Njih smo udružili s novim generacijama i zaista je divno gledati njihovu saradnju.

 

Izvor: Novosti, autor: N.J.

Share