Šta je bio Jugoton, i kako se u Jugoslaviji razvijala popularna kultura, prikazuje novootvorena izložba „Istočno od raja“. Prvi put u Srbiji predstavljena je istorija najveće jugoslovenske diskografske kuće, koja je nestala kada i bivša SFRJ.
„Sve to me vratilo 35 godina u prošlost. Na izložbu sam došao zajedno sa Jovecom, Marinom i Ljubom, prvom postavom Električnog orgazma. Čim sam ušao video sam neke od prvih stranih ploča koje je Jugoton izdao, ’Oldies But Goldies’ od Bitlsa i ’Big Hits’ Rolingstonsa… To su bukvalno prve ploče koje sam ja imao. A kasnije smo i mi za njih snimali. Sve zajedno, to mi je bio neki flešbek,“ kaže za RSE Srđan Gojković Gile, frontmen Električnog orgazma, benda koji upravo koncertima u Domu omladine obeležava tri i po decenije na sceni.
Od prvog objavljenog singla 1947, dalmatinske pesme „Jedan mali brodić“, preko štampanja ranih radova Bitlsa, Dejvida Bouvija i Roling Stonsa, do kultnog kompilacijskog albuma novog talasa “Paket aranžman” početkom osamdesetih, zagrebački Jugoton je skoro pola decenije ispisivao ovdašnju popularnu kulturu čiji deo je izložen u Muzeju nauke i tehnike.
Kustos Ivan Stanić publici dočarava diskografiju u Titovoj Jugoslaviji.
„Kroz popularizaciju muzike tadašnja država želela je pozitivno da utiče na omladinu. U drugim socijalističkim zemljama takve stvari bile su zabranjene, a SFRJ se od ostalih u regionu razlikovala po otvaranju ka svetu. Može se reći da se kao jedna od posledica takve politike, čija diskografska osovina je bio Jugoton, dogodio i čuveni novi talas.“
Vremeplov Jugotona posmatrače vraća čak u posleratna vremena kada je 1949. Informbiro odlučio da se zabavna muzika više ne tretira kao šund. Posle toga sve je istorija. Ređaju se hit izdanja kao što su Ivo Robić i „Moja mala djevojčica“, prvi LP domaćeg roka “Naši dani” Draga Mlinareca i Grupe 220, Dado Topić i Tajm, prvenac bijelog dugmeta sa longplejkom “Kad bi’ bio bijelo dugme”, ploče novotalasnih junaka osamdesetih, Šarla akrobate, Idola, Električnog orgazma, Haustora, Azre, Filma…
Posetilac izložbe Branislav Grković rado se seća Jugotona.
“Sva značajna jugoslovenska rok imena prve albume objavila su upravo za Jugoton. Ta kuća ih je otkrila. Kada se kaže Jugoton, prvo mi na pamet padnu ploče. ‘Paket aranžman’, ‘Odbrana i poslednji dani’… I naravno, nekadašnja čuvena prodavnica u Nušićevoj koja je osamdesetih bila kultno mesto. Tu su se Jugotonova nova izdanja znala pojaviti pre nego u samom Zagrebu. Među pločama se čovek oseća kao među prijateljima. Kao da imaš živo društvo pored sebe.”
Otvaranje SFRJ prema Zapadu, i odluka države da ulaže u industriju zabave, ovu firmu pretvorilo je u socijalističkog diskografskog giganta. Bila je i tehnološko čudo, imala je najmoderniji studio, a godišnja proizvodnja 1970-ih dostigla je devet miliona ploča.
Oko 150 omota čuvenijih izdanja Jugotona, plakati, mašine za proizvodnju ploča i kaseta, predstavljeni su u Beogradu.
Dušan Petrović, iz Muzeja nauke i tehnike, kaže da mnogi dolaze jer i danas najviše vole gramofonske ploče.
„Za stariju generaciju one su zakon. Zvuk pucketanja sa starog dobrog vinila je nešto u čemu su ljudi uživali. Danas je sve digitalno i izgubio se taj osećaj. Priprema, skupljanje para, kupovina ploče, dolazak kući, cepanje celofana, vađenje iz omota, stavljanje na gramofon, slušanje… To je neponovljivo. Ploče su ono što pravi diskofili najviše vole.“
Iako je pod vođstvom čuvenog urednika Siniše Škarice Jugoton bio lider muzičkog izdavaštva i ulagao u najbolje jugoslovenske mlade autore, najveći profit ostvarivao je na komercijalnim izdanjima. Njegovi diskografski uspesi bili su albumi zabavne muzike, Miše Kovača, Kiće Slabinca, Novih Fosila, Zdravka Čolića, Magazina, Hari Mata Hari, koji su prodavani i u više od pola miliona primeraka. Ali je ploča Danijela Popovića „Bio sam naivan“ ostala zapisana kao broj jedan – prodata je u neverovatnih 717.166 primeraka.
Ipak, kaže Gile iz Električnog orgazma, najviše će se pamtiti da je Jugoton izdao „Paket aranžman“.
„To je jedan od najznačajnijih albuma u istoriji jugoslovenskog rokenrola. Tu su takođe i Idoli sa pločom ’Odbrana i poslednji dani’, prvi album Šarlo akrobate, Film uživo u Kulušiću, Haustor, Tajm iz sedamdesetih godina… Generalno, mislim da Jugoton ima najbogatiji i najvredniji katalog u bivšoj Jugoslaviji. Bili su ubedljivo najozbiljnija diskografska kuća u svakom smislu.“
Priča o Jugotonu završava se 1991, sa početkom ratova u SFRJ, kada je prestao da postoji pod tim imenom i otišao u istoriju. Kao i zemlja sa kojom je nastao.
Izvor: Radio Slobodna Evropa, autor: Zoran Glavonjić
