Samo dan uoči 72. rođendana Tanjuga Vlada Srbije je zvanično saopštila da ova državna novinska agencija prestaje da postoji. Svi zaposleni, njih 188, dobiće neisplaćene zarade i otpremnine (prema nekim izvorima 200 evra po godini staža). Svi njegovi servisi biće narednih dana obrisani iz Agencije za privredne registre. Otkazana je i svečanost povodom 72. godišnjice ove novinske agencije, kojoj je trebalo da prisustvuje i diplomatski kor.

Direktorka Tanjuga Branka Đukić kaže da su status i transformacija Tanjuga bili tema stalne komunikacije nje kao direktora i resornih ministarstava, kao predstavnika osnivača i vlasnika agencije. Prema njenim rečima, takav ishod se mogao predvideti od usvajanja Zakona o informisanju, kojim je, kaže, u startu izbor sužen na prodaju agencije ili gašenje.

– Novinske agencije su skup biznis. Sve nacionalne agencije u Evropi posluju u maloj ili velikoj meri uz finansijsku podršku države. Nesumnjiv profesionalni brend Tanjuga, u Srbiji i izvan nje, tržište koje je osvojio, kao i servisi vesti od javnog, ali ne i komercijalnog interesa, nisu bili dovoljno jak motiv za investitore. Nadam se da će za vrsne profesionalce, a mnogo je mladih, obrazovanih ljudi koji su zaista izvrsni agencijski novinari, biti mesta u nekom ozbiljnom, a stabilnom spskom mediju, kakvih, na žalost, nema mnogo – ističe Đukićeva za Politiku.

I sve po zakonu

Kako se navodi, Vladina “Odluka o pravnim posledicama prestanka Javnog preduzeća Novinska agencija Tanjug”, koju je potpisao premijer Aleksandar Vučić 3. novembra, stupa na snagu danom objavljivanja u Službenom glasniku.

Član 146. Zakona o javnom informisanju i medijima predviđa da Zakon o Javnom preduzeću novinska agencija Tanjug prestaje da važi datumom potpisivanja kupoprodajnog ugovora, odnosno najkasnije 31. oktobra. Agencija za privatizaciju organizovala je prethodnih meseci dva javna poziva za prodaju Tanjuga, koji su proglašeni neuspešnim, jer nije bilo zainteresovanih kupaca.

– Ono što je činjenica jeste da je Tanjug bio bez poslovnog prostora, u smislu da nije bio vlasnik. Isto tako je činjenica da je dokumentacija iz Tanjuga iznešena i prebačena u Arhiv Jugoslavije. I da čak i snižena cena za 50 posto u drugom krugu privatizacije nije bila dovoljno atraktivna da bi Tanjug kupio neki novi vlasnik. Prema tome, jedino što je sledilo imajući u vidu da je Tanjug bio medij koji ima svoj zakon, a taj zakon je istekao 31. oktobra, mi kao Vlada Republike Srbije nismo imali drugo rešenje nego da poštujemo zakon – izjavio je za Radio Slobodnu Evropu državni sekretar u Ministarstvu kulture i informisanja Saša Mirković.

– Da li je bilo vremena da se raspiše poziv za privatizaciju besplatnim prenosom kapitala na zaposlene, pošto se ni u drugom krugu nije pojavio kupac i zašto to nije urađeno, pitanje je za Agenciju za privatizaciju i menadžment Tanjuga. Vreme će pokazati da li su Srbiji dovoljne dve novinske agencije, Beta i Fonet. Moj stav je da je potrebno imati što više informacija iz različitih izvora – pojašnjava Mirković za Politiku.

Odlukom Vlade Srbije zaposleni će dobiti otpremnine, a Saša Mirković kaže da mu je žao što u slučaju Tanjuga nije bilo trećeg kruga u procesu privatizacije.

– Kao što je na primer slučaj bio sa neuspešnom prodajom Dnevnika. Radi se o sledećem, rokovi koji su bili zacrtani Izmenama zakona o javnom informisanju i medijima predviđali su proaktivan stav menadžementa i ljudi iz Agencije za privatizaciju. Da li je ovo rešenje bilo moguće? Čini mi se da i pored najbolje volje u ovom slučaju član 146. je onaj koji ima važeću težinu i značaj, a on je definisao da upravo zbog toga što je Tanjug definisao svoje postojanje Zakonom, da u tom smislu podela akcija nije bila rešenje i da u tom slučaju bez obzira i na rokove teško da bi se zakon mogao tumačiti na taj način – rekao je Mirković.

Srpska medijska scena bez Tanjuga

Bez Tanjuga, srpska medijska scena je osakaćena, izričit je generalni sekretar Udruženja novinara Srbije (UNS) Nino Brajović.

– Iako je ova novinska agencija pre privatizacije bila favorizovana, sada je diskriminisana. A to nije cilj medijske reforme. Zaposlenima nije smelo da bude ukinuto pravo na besplatnu podelu akcija. Tanjug ima veliki broj vrednih ugovora i radnici su, ako ništa drugo, bar mogli da pokušaju da rade – kaže Brajović.

Direktor i urednik „Večernjih novosti” Ratko Dmitrović uveren je da će se gašenje najstarije novinske agencije negativno odraziti na stepen obaveštenosti brojnih redakcija i novinara koji su koristili njihove usluge, što će se teško nadoknaditi kroz druge agencije.

Sumnju u ispravnost odluke Vlade izrazio je i glavni i odgovorni urednik Informativnog programa RTS-a Nenad LJ. Stefanović. Kazao je da pamti vremena kad je Tanjug bio jedna od pet najznačajnijih novinskih agencija na svetu.

Ne možemo reći da nam je drago što jedna agencija koja je postojala sedam decenija nestaje, kaže profesor Fakulteta političkih nauka Rade Veljanovski, ali podseća da je već 12 godina u zakonu bila predviđena klauzula o privatizaciji, odnosno vlasničkoj transformaciji državnih medija.

– To je priča koja postoji već 12 godina, zašto niko nije za tih 12 godina našao neko drugačije rešenje da se ta agencija vlasnički transformiše, da opstane ali da radi na drugačiji način, da ne bude nelojalna konkurencija ostalim agencijama, jer Fonetu i Beti nije bilo lako da rade u konkurenciji sa Tanjugom ako oni moraju svaki dinar da zarade na tržištu a Tanjug je imao ogromne prihode iz državnog budžeta. Dakle, to jednostavno nije moglo tako da opstane i zato je zakon predvideo privatizaciju, ali vrlo je čudno kako to da niko nije bio zainteresovan za jednu uglednu agenciju koja je postojala decenijama – kaže Veljanovski.

Reakcije političara

Šef poslanika SNS Zoran Babić izjavio je danas da je odluka o gašenju Tanjuga u skladu sa Zakonom o informisanju i medijima, dok je poslanik Pokreta za preokret Janko Veselinović ocenio da svet informisanja neće biti isti posle gašenja nacionalne agencije, koja je bila simbol profesionalnog novinarstva, države i državnosti. Babić je novinarima rekao da je Skupština Srbije još pre godinu dana usvojila Zakon o informisanju i medijima i da će ga do kraja poštovati.

Veselinović je rekao da se lično oseća postiđenim što se u mandatu aktuelnog saziva Skupštine Srbije gasi nacionalna novinska kuća.  – Način na koji se Tanjug gasi, način na koji ga je država ostavila da umre sam je onaj način koji vlada ima i prema svima drugima koji zavise od nje – rekao je Veselinović.

Skandalozna odluka Vlade Srbije da ugasi nacionalnu novinsku agenciju Tanjug, koja uživa veliki ugled u zemlji i svetu posledica je potpune potčinjenosti aktuelne vlasti njenim zapadnim mentorima, ocenila je Demokratska stranka Srbije (DSS) u saopštenju.

– Nezamislivo je zamisliti francusku medijsku scenu bez Frans presa, britansku bez Rojtersa, rusku bez Tasa i svaka odgovorna vlast bi čuvala i razvijala nacionalnu agenciju koja postoji više od 70 godina, ali ne i vlast koju predvodi Srpska napredna stranka – ističu. Prema oceni te stranke “prodati ili uništiti sve srpsko: Tanjug, Telekom, poljoprivredno zemljište, sve po redu, odreći se Kosova i Metohije, svoje istorije, kulture i tradicije, to je nalog zapada i to je politika ove Vlade.”

[stextbox id=”custom” caption=”Tanjug u brojkama”]

Tanjug je osnovan kao Telegrafska agencija nove Jugoslavije 5. novembra 1943. godine u Jajcu, u Bosni i Hercegovini, tri nedelje pre Jugoslavije. Nastao je po ideji Moše Pijade kako bi narod i svet saznali o antifašističkoj borbi na tlu Jugoslavije. U zadnjem periodu rada, godišnje je emitovao oko 130.000 informacija, 36.000 video-izveštaja, 350.000 fotografija, 2.100 vesti na engleskom i 12.500 tonskih izveštaja. U Tanjugovoj arhivi nalazi se 3,5 miliona fotografija značajnijih događaja u bivšoj Jugoslaviji, Srbiji i svetu od Drugog svetskog rata do danas. Oko sto medija u Srbiji i regionu bilo je pretplaćeno na njihov servis vesti, fotografija i video-priloga.[/stextbox]

Najvredniji deo arhiva

U decenijama posle rata kao agencija socijalističke države, Tanjug je izgradio autoritet široko poznate medijske kuće da bi u vremenu raspada Jugoslavije postao deo propagandne mašinerije Miloševićevog režima. Oporavak posle 2000. godine kako vidimo završava se nestankom agencije.

Iza Tanjuga ostaje arhiva od 3,5 miliona negativa, odnosno fotografija značajnijih događaja u bivšoj Jugoslaviji, Srbiji i svetu od Drugog svetskog rata do danas, kao i obimna arhiva tekstova od osnivanja. Upravo na arhivu Tanjuga ukazuje Stanko Crnobrnja, reditelj i teoretičar medija, koji kaže da je sudbina ove agencije posledica donošenja loših zakona.

– Dok god veliki broj zemalja u svetu i u Evropi, naročito u našem okruženju, smatra da nacionalne agencije održavaju određene potrebe u medijskom izveštavanju stanovništva, ne samo domaćeg nego i inostranog, dotle verovatno i Srbija treba tako da razmišlja. Nacionalna agencija je jedno mesto koje ne samo da se bavi dnevnom deseminacijom, skupljanjem i obradom informacija nego je de facto zakonom dužna da sve to čuva, sortira i stvara velike arhive koje su od neprocenjivog značaja za baštinu jednog naroda. Tanjug je upravo takva institucija. Znači, najvrednije što ima jeste njegova arhiva – kaže Crnobrnja.

Ministarstvo je pokrenulo postupak za očuvanje arhive Tanjuga, kaže Saša Mirković, navodeći da je pre nekoliko meseci obavljen kontakt između Arhiva Jugoslavije i Tanjuga i da je ta građa iznešena.

– Ono što mi je izuzetno važno jeste da ta arhiva bude sačuvana na pravi način i da bude dostupna ljudima s obzirom da to nije samo svedočanstvo o Novinskoj agenciji Tanjug i Telegrafskoj agenciji nove Jugoslavije, kako je glasio njen puni naziv, već je to svedočanstvo o jednom vremenu i u krajnjem slučaju o jednom prostoru i svemu što nam se događalo u prethodnih sedamdesetak godina – navodi Mirković.

Prema Odluci Vlade, imovinu Tanjuga koju čini pravo svojine na nepokretnostima i pokretnim stvarima, pravo korišćenja na stvarima u javnoj svojini, novčana sredstva i druga imovinska prava, preuzeće Republička direkcija za imovinu, po brisanju Tanjuga iz Registra privrednih subjekata.

 

Hrvoje Felbar // Privrednik.net