Da li je u Srbiji moguća obnova levice i kakav može da bude njen politički program; kakve tendencije postoje u svetskom kapitalizmu i kakav je položaj Srbije u svetskom kapitalističkom sistemu; koje su osnovne ideje savremene levice u svetu i Evropi i da li one mogu da budu idejna osnova za obnovu levice u Srbiji… O ovim i sličnim temama govorilo se 6. marta ove godine na tribini Zrenjaninskog socijalnog foruma pod nazivom „Kapitalizam i levica u Srbiji“. Tribina je održana u Kulturnom centru Zrenjanin, uvodničar je bio dr Jovo Bakić, sociolog, a tribinu je moderirao politikolog Miroslav Samardžić.

[pullquote]Zrenjaninski socijalni forum (ZSF) je osnovan 2014. godin, u Zrenjaninu u Srbiji. Članstvo ZSF-a čine bivši radnici devastirane zrenjaninske industrije, intelektualci leve orijentacije kao i prekarni radnici. ZSF radi na projektima koji imaju za cilj da povežu radničke borbe i da kroz solidarni međusobni odnos postignu jedan novi vid organizovanosti, pre svega kroz koaliciju Levi samit Srbije. U okviru svog delovanja, ZSF ima sekciju koja se bavi produkcijom dokumentarnih fimova, prikupljanje video materijala, snimanja tribina i intervjua koje plasira putem Youtube kanala.[/pullquote]

Na samom početku Miroslav Samardžić je podsetio na dva važna datuma kojima se ove godine obeležava 150 godina od izlaska prvog toma Kapitala Karla Marksa i 100 godina od Oktobarske revolucije u Rusiji.

U početnom obraćanju profesor Jovo Bakić je dao radnu definiciju kapitalizma kao društveno ekonomskog sistema koji se bazira na maksimizaciji profita za vlasnika kapitala i radniku koji je slobodan da proda svoju radnu snagu kapitalisti, kao ključnu definiciju u kojoj se vidi etička ravnodušnost kapitalizma.

– Bilo kom kapitalisti uopšte nije važno da li vi imate bolesno dete, roditelja, da li ste se sami razboleli tokom rada. Ono što je bitno, jeste da li vi možete da ispunite svoju radnu obavezu, za šta vam sleduje materijalna naknada, koja je uvek u skladu sa nekim kulturno-dozvoljenim minimumom. Drugim rečima, što je radna snaga jeftinija, to će profit biti veći. I to je neko kapitalističko pravilo koje važi odkad kapitalizam postoji.

Bakić je zatim izlaganje posvetio temi nejednakosti:
– Nejednakost je bila najveća u istoriji u vreme pred Prvi svetski rat. Onda je počela da pada kao rezultat dva svetska rata, gde globalni rat kao katastrofa uništava bogatstvo koje je do tada stvoreno, a pošto je to bogatstvo nataloženo u nešto malo privatnih ruku, ono je stradalo mnogo. I kao posledica toga dolazi do smanjenja nejednakosti. Međutim, to nije sve, i nije ključni razlog. Već je ključni razlog u Oktobarskoj revoluciji, koja je dovela do straha kapitalista širom sveta, da se virus iz Carske Rusije, može proširiti diljem planete. Da bi se tome stalo na put, došlo je zapravo do politike preraspodele koju su vodili najčešće socijalni demokrati ali i konzervativci demohrišćanske usmerenosti. I posle Drugog svetskog rata stvorena je takozvana država socijalnog staranja, jer je suština te države bilo socijalno staranje za ugrožene. Za one koji ne mogu da se takmiče na tržištu. I te tri decenije, od 1945. do 1975. godine, predstavljaju vreme procvata države socijanog stranja i vreme kada su nejednakosti najmanje, verovatno u istoriji ljudskog roda.

Govoreći o periodu posle, Bakić dalje o problemu nejednakosti ističe:
– Ono što nas tišti jeste užasan rast nejednakosti u poslednjih četvrt veka i opšte siromašenje. U globanim razmerama nestao je strah od socijalističke revolucije posle 1991. godine, nakon rasturanja SSSR i SFRJ i od tada vi imate zapravo nedostatak straha među kapitalistima da mogu postati žrtve revolucije. Njih jedino strah može naterati da daju nešto i drugima. Ako ne možete da im pripretite da će možda izgubiti sve, oni vam neće dati ništa. I u tom smislu rast nejednakosti ide eksponencijalno nakon 1989. i danas je on samo malo niži nego što je bio pred Prvi svetski rat.

U osvrtu na Jugoslovenski socijalizam Bakić između ostalog izdvaja jedan od glavnih razloga za njen neuspeh:
– Društva socijalizma i posebno društva socijalističke Jugoslavije su društva koja su bila tokom trajanja socijalizma na poluperiferijii svetskog kapitalističkog sistema. Jedan od razloga što socijalizam nije mogao uspeti jeste u tome što je delovao u ograničenjima svetskog kapitalističkog sistema. Ako vi zavisite od kapitalista, vi ne možete graditi pravi socijalizam. Ne možete očekivati da budete nezavisni socijalisti ako ste uzeli kredite od MMF-a, od najbogatijih država, vi ste taoci svetskog kapitalističkog sistema. A opet, ako ne uzmete ne možete da se razvijate. To je bio problem socijalističkih društava 20 veka.

Tema tribine bila je i levica u Srbiji i u Evropi, pa su organizatori zajedno sa učesnicima i publikom iz različitih uglova analizirali stanje u kojem se nalazi.

– Levica kao prvo i osnovno mora da bude antikapitalistička. Ona ne može da bude ni L od levice ako to nije. Po mom mišljenju ona mora da bude demokratičnija od svega što na desnici postoji. A ona je kroz istoriju bila prilično autoritarna. Jedan od najosnovnijih problema levice u prošlosti je taj što su joj sistemi bili autoritarni. Ne možete terati nekog u zatvor samo zato što se ne slaže sa vama. Ako to radite, onda vi izneveravate načelo humanosti, a levica ne može biti levica ako nije čovečna. I sad, kako ćete prevazići taj raskorak. Jer, kapitalisti će popustiti samo ako se plaše, a plašiće vam se samo ako imate realnu moć da im pretite, a ako imate realu moć da im pretite, vi možete da pretite i svojim građanima. A to ne sme da bude cilj levice. To je aporija levice, za koju ja još uvek ne znam rešenje – zaključio je Bakić.

Levica u Srbiji zbog toga što je Srbija bila žrtva imperijalističkih nastojanja sa strane često može da ide ka nacionalizmu. Nacionalizam je neprijatelj levici. Ne možete ništa da radite ako niste međunarodno povezani. A ne možete biti međunarodno povezani ako ste nacionalista. Evenutalno možete sa nekim, protiv nekoga, a to nije dobar put.
Što se tiče odnosa levice prema Evropskoj uniji, dve su škole mišljenja. Jedna koja kaže da je EU neoliberalni projekat i nemoguće je reformisati i druga, kojoj sam bliži, da treba ući u uniju pa se povezivati sa onima koji su bliži nama – zaključuje Bakić.

Na kraju tribine se govornik osvrnuo i na političku situaciju u Grčkoj, Makedoniji, Rusiji, kao i na predstojeće izbore u Srbiji za koje je rekao da je zabrinut da bi se sve moglo završiti u prvom krugu i izrazio nadu da će izlaznost biti veća, kako bi bilo drugog kruga.

Celu tribinu možete pogledati na sledećem linku https://www.youtube.com/watch?v=hJtQEJsm2FY&t=28s