Ključ je u knjigama

Share

Najznačajnija i najprestižnija književna manifestacija u jugoistočnoj Evropi, jedan od najvećih evropskih sajmova, 62. Međunarodni beogradski sajam knjiga održan je ove godine od 22. do 29. oktobra uz učešće više od 400 domaćih i više od 100 inostranih izlagača.

Po 62. put je Sajam knjiga, ovaj put pod sloganom „Ključ je u knjigama“, demonstrirao izuzetnu vitalnost izdavača i upornost čitalaca, vernost knjizi. Uz više od hiljadu učesnika, Sajam je posetilo ukupno 187.457 ljudi, što ni ne čudi s obzirom na bogatu ponudu koju je činilo 525 programa i deset izložbi. Programi su se održavali na gotovo 30.000 četvornih metara izlagačkog prostora, a održano je stotine prezentacija, tribina, konferencija, izložbi i drugih raznovrsnih programa u čast i korist pisane reči. Prisustvovalo je na stotine reprezentativnih stvaralaca iz Srbije i sveta, dodeljeno je devet nagrada iz oblasti izdavaštva i estetike knjige, kao i novinarske nagrade najboljem izdavaču i izdavaču koji ima najprofesionalniji odnos prema novinarima. Počasni gosti bile su četiri zemlje nemačkog govornog područja: Nemačka, Austrija, Švajcarska i Lihtenštajn, koje su se predstavile sa oko hiljadu knjiga savremenih autora, od čega premijerno čak 350 naslova.

Ovu praksu davanja istaknutog mesta zemlji počasnom gostu, koja na svom štandu i u sajamskim salama za promocije ima mogućnost da predstavi svoje izdavaštvo i kulturu, Beogradski sajam knjiga ustanovio je 2002. godine. Počasni gost, čija se književnost i izdavačka produkcija posebno prezentuju, u prilici je da na Sajmu predstavi autore iz svoje zemlje, prevodioce, izdavače, distributere kao i sve one koji su na različite načine u vezi sa knjigom.

Deo programa ovogodišnjeg Sajma bio je izmešten na šest lokacija u samom gradskom jezgru, a tribinama i tematskim izložbama obeležen je i niz značajnih jubileja: osam vekova od krunisanja Stefana Prvovenčanog, 250 godina od rođenja Filipa Višnjića, 125 godina od rođenja Ive Andrića, vek od smrti Vladislava Petkovića Disa i Milutina Bojića, 170 godina Njegoševog „Gorskog vijenca“, 150 godina od smrti Šarla Bodlera i pola veka od izdavanja romana „Sto godina samoće“ i „Derviš i smrt“. U programu „Sećamo se“ bilo je reči o Borislavu Mihajloviću Mihizu, Nikoli Miloševiću, Stevanu Raičkoviću i Vladanu Desnici.

Osim izdavača sa nemačkog govornog područja, svoju produkciju predstavile su i kuće iz Angole, Belorusije, Indije, Irana, Japana, Kanade, Kine, Rusije, Rumunije, Turske, Ukrajine, Češke, UAE, BiH, Crne Gore, Makedonije, Hrvatske… Zanimljivo je da je ova važna kulturna manifestacija, koja Beogradu daje reputaciju kulturne prestonice ovog dela Evrope, osnovana 1956. upravo u Zagrebu, da bi već iduće godine bila preneta u Beograd.

Posle mnogo godina Beograd je ugostio i laureata Nobelove nagrade, nemačku književnicu Hertu Miler. Nobelovka je među počasnim gostima bila najzvučnije ime, ali je izazvala i najburnije reakcije zbog svojih kontroverznih stavova. Bez obzira na opravdanost i smislenost otvaranja javnog prostora problematičnim i kontradiktornim glasovima poput ovog nobelovke Herte Miler, Beograd i njegov međunarodni Sajam knjiga pokazali su na ovaj način svoju otvorenost i potvrdili da je beogradski Sajam i dalje relevantni regionalni ne samo kulturni već i društveni fenomen.

Sajam je zatvoren predajom Otvorene knjige ovogodišnjih počasnih gostiju narednom gostu – Kraljevini Maroku. To će ujedno biti prva arapska država koja će kao počasni gost učestvovati na Beogradskom sajmu knjiga.

Ova reprezentativna međunarodna manifestacija za vreme svog trajanja od Beograda nesumnjivo čini kulturni centar ovog dela Evrope. Značaj i uspeh Beogradskog sajma je neosporan, međutim pored mnoštva kvalitetnih programa, bogate ponude dobrih knjiga, prisustva mnogih pisaca itd. postoji i ona druga strana. Ako i zanemarimo elitističke tvrdnje da u brojnim elementima Sajam poprima vašarski karakter te da razglasi, pljeskavice, fotografisanje i nekolicina tinejdžerskih blogerskih zvezda mogu ugroziti knjigu, dovesti u pitanje njen smisao i ulogu, i dalje ostaju brojni problemi. Tačno je da posećenost, koja je oduvek jedno od glavnih obeležja Sajma knjiga, ne znači nužno i poboljšanje čitalačke kulture. A sve češće se mogu čuti i argumentovane primedbe da je manifestacija najpre komercijalne, pa tek onda kulturne prirode. U tom smislu je uočljiv položaj malih i mladih izdavačkih kuća sa kvalitetnom produkcijom koje zasenjuje marketing velikih izdavača i njihova „tržišna prepoznatljivost“. Biće da ni kultura nije imuna na savremene društvene tokove.

Share