Kninska „Zora“ nije lovačko društvo

Share

Serija „Šifra Despot“ koja se već mesec dana prikazuje na TV Pink najavlјivana je mnogo pre nego je počela, trejlerom iz epizode u kojoj su se Radoš Bajić i drugi autori poigrali s jednom od najosetlјivijih grupa srpskog društva, krajiškim Srbima, proteranim u Srbiju u vreme hrvatskih vojno-policijskih akcija „Blјesak“ i „Oluja“. Krajišnici znaju za šalu, iz njihovih redova su Petar Kočić, Simo Matavulј, Petar Petrović Pecija, Jovan Radulović i mnogi drugi koji su perom secirali njihove slabosti. Dakle, u ovom tekstu nije reč o nadobudnom uverenju da šali, ironiji, kritici nema mesta. Ali ono što je ponudio Bajić nije ništa od toga.

Glavni junak serije je nespretni, tragikomični Despot, i u jednoj od TV epizoda on treba da montira kompjuter i to u nekoj nedovršenoj građevini na obodu grada. Kompjuter je nabavlјen za sedište lovačke družine „Lovačkog društva kninska Zora“. Dekor u nemalterisanoj kući koju društvo koristi je prepoznatlјiv (veliki portret akademika Jovana Raškovića). Rašković ovde, međutim ne znači ono što je bio: burevesnik i jedna od najetničnijih ličnosti kraja 20. veka. Sasvim suprotno od Jovanovih, sada se drže govori i to na jeziku i akcentu kao da su govornici odnekud iz Zaboka, a ne proterani Krajišnici.

Detalj iz serije „Šifra Despot“

Istina je sasvim drugačija a njeni su akteri Srpsko kulturno društvo „Zora“ i Jovan Rašković koji će među Krajišnicima ostati simbol otpora pretećem hrvatskom nacionalizmu – koji je doveo do oružanih sukoba devedesetih a čija je tragična posledica srpski izgon – u proleće i leto 1995.

Srpsko kulturno društvo “Zora” nastalo je na tradiciji kninske “Zore”, koja je prvi put osnovana 1903. godine kao nacionalna organizacija i bila jedna od mnogih koje su u to vreme delovale u gradovima Austrougarske monarhije. Sadašnja „Zora“ obnovila je delovanje 1989. godine, sa zadatkom da čuva, neguje i unapređuje kulturne vrednosti, tradiciju i običaje srpskog naroda u Kninskoj krajini, Bukovici i Ravnim Kotarima. „Zora“ je trebala da preuzme i nadoknadi sve ono što se nije moglo dotada postići u hrvatskim „institucijama sistema“. Prva manifestacija koju je „Zora“ pokrenula bila je „Dani srpske kulture“ u Kninskoj krajini. Okupilo se tada na desetine umetnika iz raznih oblasti koji su u okviru ove manifestacije i za vreme rata dolazili i održavali književne večeri, izložbe, pozorišne predstave i drugo. Na takvim skupovima učestvovale su hilјade lјudi, a podršku su im davali ne samo političari, već gotovo sva kulturna, umetnička i naučna elita Beograda, Srbije i srpske dijaspore. U politički život, usprkos pritiscima „Zora“ se nije uklјučivala, jer je polјe njenog delovanja bilo i ostalo kultura.

Na inicijativu SKD “Zora” 1990. godine u manastiru Sv. Arhangela Mihaila na reci Krki, počelo je sa radom Umetničko bratstvo. U bratstvo su dolazili i u manastiru Krka boravili poznati srpski likovni umetnici, sve do progona Srba u avgustu 1995. godine. Pokrenuta je akcija obnavlјanja crkve u Ličkom Tiškovcu. Od prikuplјenih sredstava „Zora“ je na crkvi postavila natpis i relјef kralјa Petra I Oslobodioca. Pokrenut je časopis za kulturu i poeziju „Srpska zora“ i zahvalјujući „Zorinim“ autorima, istorija Tromeđe i Krajine dobila je ono mesto koje joj pripada.

Posebna zasluga SKD “Zore” bio je pokušaj da otrgne i sačuva od zaborava sve značajnije istorijske ličnosti. Od 1989. do lјeta 1995. godine “Zora” je u Krajini postavila biste Dositeja Obradovića (Golubić, Knin, Orlić), Vladana Desnice (Benkovac), episkopa Nikodima Milaša (Cetina), episkopa Stefana Kneževića (Oćestovo), Engleskinje Mis Adeline Irbi (Strmica i Plavno). Na Vidovdan 1994. godine kod crkve Lazarice na dalmatinskom Kosovu polјu otkrivena je skulptura „Srpskog guslara“. Tri spomen – česme (Plavno, Strmica i Cetina) oplemenjene su umetničkim mozaicima ili bronzanim vučjim glavama. Nažalost, nakon progona srpskog naroda iz njihovog zavičaja uništeni su svi spomenici koje je postavila „Zora“, i još mnogi drugi sa vekovnom tradicijom.

SKD “Zora”sa predsednikom Nikolom Cerovcem, nastavilo je da aktivno deluje u izbeglištvu na očuvanju kulturnog identiteta izbeglih i prognanih Srba, kulturno i duhovno snažeći duh naroda u nadi da će se jednog dana vratiti u svoj zavičaj. U tome uživa podršku i svesrdnu pomoć vladika i sveštenstva i ulaže napore oko obnove porušenih i devastiranih crkava i parohijskih domova.

 

Izvor: Banija Online

Autor: Milojko Budimir, generalni sekretar Udruženja Srba iz Hrvatske

Share