Kolevka identiteta

Share

Javnost u Srbiji poslednjih je mesec dana s pravom uznemirena i zabrinuta zbog mogućnosti da Kosovo bude primljeno u Unesko. Izvršni savet ove organizacije je većinom glasova predložio prijem Kosova u članstvo, a konačnu odluku će doneti Generalna konferencija koja zaseda od 3. do 18. novembra.

Državni i crkveni vrh i predstavnici najvažnijih institucija oglasili su se povodom ovog problema i pozvali članice Uneska da odbace ovaj zahtev. U Beogradu, Novom Sadu i Kosovskoj Mitrovici održani su veliki protesti protiv mogućeg prijema Kosova u Unesko. Pokrenuta je i elektronska peticija u kojoj je u prvih nekoliko dana svoj potpis ostavilo preko 120 hiljada građana zabrinutih za budućnost kulturnog, verskog i istorijskog nasleđa na Kosovu i Metohiji.

Mnogo je praktičnih gorućih problema na Kosovu i Metohiji za Srbe koji tu žive i preživljavaju, od elementarnih ljudskih sloboda, mogućnosti za rad i zapošljavanje, diskriminacije, ekonomske perspektive, kontinuiranih napada i pretnji… Kako Unesko ni do sada nije bio odgovoran da održava ili štiti mesta koja se nalaze na njegovim listama prirodne i kulturne baštine, na prvi se pogled čini da ni sam prijem Kosova u Unesko ne bi bitnije promenio status i sudbinu srpske kulturne baštine koja se nalazi na području Kosmeta, te da ovom pitanju ne treba posvećivati mnogo pažnje pored svih drugih nerešenih problema. Pogotovo nakon obećanja zvaničnika Kosova i stranih zvaničnika koji podržavaju njegovu samostalnost da će kulturna dobra biti zaštićena.

Reč je o vrlo složenom pitanju kojem se ne može pristupiti jednostrano i jednostavno, a dve su ključne stavke u razumevanju ovog problema: vrednost kulturnog nasleđa koje je dovedeno u pitanje i njegov tretman u prethodnih nešto više od deset godina.

Kosovo i Metohija nisu samo geografski pojam već viševekovni centar, kolevka kulturnog, duhovnog i istorijskog identiteta srpskog naroda. To je simbol borbe za slobodu koji ima mitsku i neuništivu snagu. Na ovom relativno malom prostoru nalazi se više od 1.300 crkava, manastira i drugih objekata koji čine kulturno nasleđe srpskog naroda. Četiri hrama su na popisu svetske kulturne baštine pod nazivom Srednjovekovni spomenici na Kosovu i Metohiji. Unesko je 2004. godine proglasio Visoke Dečane mestom svetske kulturne baštine, navodeći da su njegove freske jedan od najvrednijih primera takozvane renesanse Paleologa u vizantijskom slikarstvu i dragocen zapis o životu u 14. veku. Još tri sakralna spomenika iz 13. i 14. veka na prostoru Kosova i Metohije, dve godine kasnije, postala su deo svetskog nasleđa – Gračanica, Pećka patrijaršija i Bogorodica Ljeviška.

U poslednjih jedanaest godina uništeno je, oštećeno i oskrnavljeno oko 150 crkava i manastira, od kojih čak 61 ima status spomenika kulture. Uništeno je i pokradeno više od 10.000 ikona, crkveno-umetničkih i bogoslužbenih predmeta. Uništen je i oštećen 5261 nadgrobni spomenik na 256 srpskih pravoslavnih groblja, dok na više od 50 groblja ne postoji nijedan čitav spomenik, čak su iz grobova iskopavane i razbacivane kosti. Skrnavljenja i razaranja ne prestaju ni danas, 11 godina nakon pogroma Srba sa Kosova i Metohije. Javljaju se i sve češći primeri prisvajanja i preimenovanja srpskog kulturnog nasleđa, koje se prikazuje kao albansko, iako postoje osnivačke tapije i povelje koje jasno dokazuju njihovo poreklo i istoriju.

Pitanje Kosova i Metohije nije pitanje nacionalizma ni deklarativnog rodoljublja. To je pitanje tradicije i kulturnog identiteta Srba. Duboko ukorenjeno u svesti i kulturnom pamćenju generacija. Prijemom Kosova u Unesko dao bi se legitimitet rušenju, paljenju i uništavanju objekata od neprocenjive kulturne vrednosti. Crkve i manastiri koji su i danas pod međunarodnom oružanom zaštitom bili bi prepušteni onima zbog kojih ta i takva zaštita i postoji. Stoga su svaka bojazan i svaki napor iole osvešćenih predstavnika Srba da spreče nepravdu i poveravanje kulturnog blaga u ruke onih koji se nisu pokazali kadrim da ga poštuju i ne skrnave – opravdani i neophodni.

Share