Međunarodni kongres slavista 2018.

Share

Јezik je najistrajnija brana od opsena i himera koje vrebaju na slabog i uplašenog čoveka u savremenoj civilizaciji. I pored svih digitalnih revolucija, jezik je još uvek najmoderniji priziv duhovnosti u čoveku, najmoćniji prag odbrane od zla i pošasti u svetu. Jezik je spona između priče i života. Susreti u jeziku su suštastveni susreti koji odgonetaju najtamnija pitanja čovekovog bivstva i njegove, često tragične sudbine.

Beograd će postati poprište takvih susreta u jeziku, na XVI međunarodnom kongresu slavista u Beogradu od 20. do 27. 8. 2018.

Kakav je značaj Beogradskog kongresa, u svetlu činjenice da se međunarodni kongresi slavista, s prekidima, održavaju još od Prvog kongresa slovenskih filologa 1929. u Pragu?

Najpre, treba istaći da je Beograd uvek imao više nego značajnu ulogu u svetskom slavističkom pokretu. U arhivama slavističkih kongresa zabeleženo je da je 28. septembra 1934. godine, na Drugom međunarodnom kongresu slavista, u auli Jagelonskog univerziteta u Krakovu provedeno kongresno plenarno zasedanje, kojem je predsedavao Pavle Popović (Jugoslavija). Između dve kandidature, Sofije i Beograda, određeno je da Beograd bude domaćin Trećeg kongresa 1939. Akademik Aleksandar Belić, tadašnji predsednik SANU, godine 1939. uspešno je sproveo pripreme za održavanje Trećeg kongresa slavista u Beogradu. Kongres, međutim, nije održan zbog izbijanja Drugog svetskog rata, mada su kongresni materijali već bili odštampani.

Beogradski susret slavista iz 1955, prema nepodeljenom mišljenju u slavističkim krugovima (V. Vinogradov), imao je značaj neodržanog kongresa. I po broju delegata (200 delegata iz 18 zemalja) i po broju prijavljenih naučnih referata i saopštenja (oko 120), koji su na samom kongresu ograničeni na po 20 po sekcijama (književnonaučna i lingvistička). Najveći dometi bili su organizacioni. Prvi put su posle završetka Drugog svetskog rata okupljeni predstavnici skoro svih slavističkih centara u svetu; ustanovljava se Međunarodni komitet slavista; donosi se rešenje o održavanju IV međunarodnog kongresa u Moskvi 1958. godine; u najopštijim crtama se skicira njegov program. Predstavnici MKS-a iz Jugoslavije su Aleksandar Belić i Josip Badalić. Za prvog predsednika MKS-a izabran je istaknuti ruski lingvista Viktor V. Vinogradov.

Ovogodišnjim Međunarodnim kongresom slavista domaćoj filološkoj nauci pružena je prilika da se Beograd, posle gotovo 70 godina, iznova legitimiše kao svetski slavistički i filološki centar, i da organizacijom uspešnog i masovnog kongresa na Filološkom fakultetu, u vremenu krize humanistike u svetu, snažno podstakne ideju slovenske uzajamnosti i neophodnost negovanja međunarodnih naučnih i kulturnih veza iz oblasti slavistike. To je prilika da se otvoreno i hrabro progovori o položaju slavistike u svetu, kao i o potrebi usvajanja novih oblika, metoda i pravaca razvoja institucionalne saradnje među slavistima.

Koje su to važne novine kojima će Beogradski kongres doprineti razvoju svetskog slavističkog pokreta? Najpre, programske. Program XVI međunarodnog kongresa slavista sačinjen je sa uvidom u aktuelno stanje slavistike i izazove sa kojima se ona susreće u 21. veku.

Na Beogradskom sastanku slavista 1955. usvojen je princip koji će, manje-više, biti poštovan na svim narednim kongresima, o organizovanju tri sekcije: nauke o književnosti, lingvističke i etnografsko-arheološke, što će biti dopunjeno nekim rešenjima na narednim zasedanjima MKS-a (1956. u Moskvi; 1957. u Pragu i 1958. u Varšavi).

Na XVI međunarodnom kongresu slavista u Beogradu 2018. godine takođe su predviđene tri sekcije: 1. jezik; 2. književnost, kultura, folklor; 3. pitanja slavistike. Formalno, program ne odstupa od osnovnih smernica prethodnih kongresa. Suštinski, u centru pažnje XVI kongresa u Beogradu biće pitanja digitalizacije znanja – sagledavanje razvoja slovenskih jezika, književnosti i kultura u eposi informacionih tehnologija, u komparativnoj interkulturalnoj perspektivi. Jedan važan tematski krug u programu kongresa posvećen je pitanjima nastave slovenskih jezika u različitim univerzitetskim sredinama.

Međunarodni komitet slavista čine predstavnici 42 nacionalna slavistička komiteta, od Australije do Japana. Svaka zemlja, po Statutu MKS-a usvojenom u Novgorodu 2010. godine, ima utvrđenu kvotu učesnika, u skladu sa tradicijom, aktuelnim razvojem slavistike i brojem univerzitetskih centara. Kada je reč o brojnosti učesnika na Beogradskom kongresu, ističemo da je u odnosu na prethodne kongrese znatno povećan broj učesnika na taj način što je svakom nacionalnom komitetu odobreno povećanje kvota do 20 procenata (u nekim slučajevima, na argumentovan zahtev, i više).

Poseban napor organizatora bio je usmeren na što snažnije prisustvo i što zapaženiji nastup slavističkih delegacija iz susednih zemalja, iz tzv. regiona. Beogradski kongres je veliki podsticaj i za razvoj slavistike u Hrvatskoj, Crnoj Gori, Makedoniji, Bosni i Hercegovini i Sloveniji. Sada je odlična prilika da se ostvari što bolja međusobna naučna, kulturna, jezička, ali i društvena saradnja među slavistima i filolozima iz zemalja bivše Jugoslavije, da se u otvorenim razgovorima rešavaju jezički, stručni i naučni problemi, ali i da se intenziviraju pokidane istorijske veze i pospeši naučna saradnja. Ovaj kongres je prilika za ostvarivanje praktične ideje o slovenskoj, posebno južnoslovenskoj uzajamnosti i sveukupnoj naučnoj i kulturnoj saradnji.

Na Beogradskom kongresu će biti prisutna uvećana delegacija iz Bosne i Hercegovine, u kojoj će se naći predstavnici svih univerzitetskih centara, kao i celokupna delegacija čeških slavista, što na prethodnim kongresima nije bio slučaj.

Pored odličnog odziva kada je reč o prijavama sekcijskih referata (1020 prijavljenih učesnika), na Beogradskom kongresu je uočeno visoko interesovanje učesnika i za okrugle stolove i tematske blokove. Otvorena je, što je važna novina u organizaciji slavističkih kongresa, mogućnost učešća sa poster-referatom. Reč je o potpuno novoj kategoriji, koja obuhvata prevashodno postdiplomce-doktorande koji svojim angažmanom s posterom daju važan doprinos radu kongresa.

Povećan je broj plenarnih referata. U skladu sa nepisanom tradicijom da jedan referat dolazi iz slovenskih zemalja, jedan iz neslovenskih, jedan iz zemlje domaćina, kao i da plenarni referati u najopštijem smislu na simboličan način predstavljaju tri najvažnije tematske celine kongresa (jezik, književnost, pitanja slavistike), MKS je usvojio pet plenarnih referenata. S ponosom ističemo da smo u plenumu dobili tri velika svetska imena uz dva izuzetna predstavnika domaće slavistike.

 

Izvor: Politika

Autor: Boško Suvajdžić, predsednik Međunarodnog komiteta slavista

Share