Mladen Matičević: Nebeska tema je priča o emocijama

Share

Dokumentarni film o Vladi Divljanu, harizmatičnom i nadarenom muzičaru koji je jugoslovenskoj i srpskoj muzici doneo mnogo, i koji je životnu scenu napustio pre vremena, autorski je rad beogradskog reditelja Mladena Matičevića. Film je u završnoj fazi, premijera se očekuje krajem ove godine, a delić kadrova natopljenih emocijama i Vladinom muzikom publika je nedavno mogla da vidi u promo spotu na platformi Indiegogo.

O razlozima obraćanja publici pozivom da donira sredstva za finalizaciju filma, pionirskom podvigu u koji se do sada niko nije upustio kod nas, i o uspehu te akcije Mladen Matičević govori za P-portal. Govori i o svojim razlozima da radi ovaj film, o muzici Vlade Divljana za koga kaže da je jedan od najvećih kantautora sa naših prostora.

Kako ste došli na ideju da snimite film o Vladi Divljanu?

Postoje dva razloga. Ja sam veliki ljubitelj toga što je on radio, i celog života sam to slušao i voleo, i nekako je način na koji sam ja odrastao obeležila njegova muzika – počevši od Idola, pa kasnije i njegova solo karijera. S druge strane, smatram da je on objektivno, uz možda Arsena Dedića i još nekoliko ljudi, jedan od najvećih kantautora koji su se ikad pojavili na toj ex-yu teritoriji. Tako da je ta ideja kombinacija mog ličnog afiniteta i uverenja o Divljanovoj važnosti.

„Nebeska tema“ je film o Vladi Divljanu. Ali – ne samo o Vladi, nego i o jednom vremenu, jednoj generaciji, jednoj eksploziji kreativnosti i jednoj karijeri koja je trajala i veselila i uzbuđivala i znala da razneži publiku. U filmu “Nebeska tema” scenariste i reditelja Mladena Matičevića učestvuju najznačajniji autori sa ex-Yu prostora, koji će specijalno za ovu priliku snimiti (i u filmu izvoditi) nove verzije čuvenih pesama Vlade Divljana. Ovakav autorski pristup i veliki broj atraktivnih učesnika čini ovaj film jedinstvenim projektom kakav još nije viđen na našim prostorima. Film je po formi i narativnoj strukturi sličan odnosno srodan svom glavnom junaku – istovremeno i dokument i bajka, i urban i emotivan i romantičan.
U filmu učestvuju Darko Rundek, Momčilo Bajagić Bajaga, Svetozar Cvetković, Zdenko Kolar, Aleksandar Šandorov, Dušan Strajnić (Stray Dogg), Mladen Juričić Max, Srđan Gojković Gile, Srđan Šaper, Goranka Matić, Momčilo Moma Rajin, Dina Divljan, Stevan Divljan i Pavle Divljan, Ivana Šoljan, Emil Tedeschi, Bojana Vunturišević, Dušan Kojić Koja i drugi.

 

Film snimljen na više lokacija, mnogo ljudi, Divljanovih prijatelja i muzičara sa kojima je sarađivao, govori o njemu. Kako ste odabrali lokacije i sagovornike u filmu? Kako su izgledali ti razgovori?

To je dugomtražni dokumentarni film koji u načinu na koji je snimljen, u naraciji, ima neke elemente koji dolaze iz igranog filma. Ono što je važno naglasiti je da svi ti razgovori nisu snimani na standardan način. To nije klasičan dokumentarni film. Malo je neuobičajen pristup za dokumerntarni film – ljudi koji govore o Divljanu će govoriti u off-u. Oni su birani po jednom jedinom ključu, a to je da su to ljudi koji su bili značajni u njegovom životu, i on je bio značajan u njihovim životima. Taj film je pre svega priča o emocijama koje je on izazivao u ljudima i o tome kako se ljudi odnose prema njemu, šta osećaju i šta misle o njemu sada kada on više nije tu.

Gde je sve sniman film?

Sniman je u Beogradu, u Rovinju i u Beču, za sada. Biće i još nekih drugih lokacija. Sve su to neka mesta koja imaju ili veze sa njim ili sa ljudima koji u filmu učestvuju. Te lokacije nisu birane bezveze, ili zbog njihove atraktivnosti, već zbog toga što ti ljudi kojima je Divljan bio značajan i koji su njemu značili na tim lokacijama žive ili borave.

Dosadašnji filmovi

Mladen Matičević, filmski reditelj rođen u Beogradu 1965. godine, do sada je potpisao više dokumentarnih i igranih filmova. Debitovao je dokumentarcem Geto 1995, u kom bubnjar Goran Čavajda Čavke skicira beogradsku alernativnu rok scenu. Film 1 na 1 koji je snimio 2002. priča je o mladom košarkašu sa Novog Beograda koji se upliće u kriminalni milje. U filmu Kako postati heroj koji je snimio 2007. Matičević je duhovito predstavio svoju borbu sa samim sobom – ovaj dokumentarac slika njegov napor da istrči beogradski maraton, smrša prilikom napornih treninga, te da ojača lični duh. Igrani film Zajedno iz 2011. je psihološka ljubavna drama, kamerni triler sa zanimljivim scenarijem, a u muzičkom dokumentarcu koji je snimio 2014. godine, Moj zanat, Matičević se bavio muzikom i životnom pričom Arsena Dedića.

 

Da li ste nešto novo otkrili o Vladi Divljanu radeći ovaj film?

Čovek uvek produbi neko svoje znanje o tome. Saznao sam puno stvari. Ništa što bi promenilo moje mišljenje o njemu, ili što bi me fasciniralo, šokiralo, ili izenadilo. Sve ono što sam znao o njemu i pre se kroz ovaj film produbljivalo. I produbljuje se ta emocija koju svi osećamo prema njemu. U tom smislu se napravio korak dalje.

Pretpostavljam da film ima muziku iz svih faza njegove karijere.

U filmu postoje dve vrste muzike, da tako kažem. Film će sadržati arhivske snimke iz perioda Idola i solo karijere, kao i verzije Divljanovih pesama koje izvode muzičari koji učestvuju u filmu. U filmu će biti 11 pesama koje znamo od pre, ali u verzijama koje nikad nisu bile izvedene. To su pesme iz čitavog njegovog repertoara – od Nebeske teme koja je naslovna tema filma do ovih poslednjih stvari koje je radio sa Ljetno kino bendom.

Pre nekoliko meseci ste pozvali ljude da pomognu završetak filma svojim donacijama na platformi Indiegogo. Kako ste došli na ideju da iskoristite tu platformu za prikupljanje finansijskih sredstava, pošto kod nas nijedan umetnički projekat do sada nije finansiran na taj način?

Ovaj film ima jako mnogo učesnika i jako mnogo lokacija i vrlo je komplikovano da se snimi. Film ima veliki budžet. Taj budžet smo delimično pokrili novcem koji je dobijen iz Filmskog centra Srbije, i privatnim podrškama ljudi koji su donirali novac, a koji su Divljanovi poštovaoci i prijatelji. Budući da to što smo uspeli da skupimo na taj način nije bilo dovoljno da se film razreši, jedna od retkih stvari koja nam je preostala bila je mogućnost tog crowdfundinga. To podrazumeva da vi na nekoj od platformi iznesete podatke o tom filmu, trejler filma, kratak sinopsis, učesnike itd, i da ponudite ljudima da ga finansiraju, da postanu neka vrsta minijaturnih producenata, uz određeni, vrlo veliki rizik da se to ljudima ne dopadne, da ne žele to da urade i da neće da vas podrže, da neće da podrže film.

To je jedna dosta čudna igra. A budući da to niko nije radio u Srbiji pre, mi smo se pripremili i izašli sa tim apsolutno ne znajući šta će se desiti. Tu neku svotu koju smo postavili kao cilj smo skupili, i ona će nam omogućiti da krajem juna uđemo u poslednju fazu snimanja. To je velika stvar. To je, s druge strane potvrdilo i da je velikom broju ljudi zanimljivo to što mi radimo. I da očekuju da vide taj film pa su onda svojim donacijama odlučili da ga na neki način podrže. Mi smo želeli da to probamo jer nije bilo više načina da se film finansira. Uspeli smo u tome i to nas vodi jedan korak dalje ka završetku.

 

Da li vas je iznenadio toliki odziv?

Pravo da vam kažem – jeste, a s druge strane i nije. Teško je reći jer je to potpuno nepoznata teritorija. I prijatno me je iznenadilo kao potvrda da je to što radimo dobro, da ljudi veruju, i da pre svega žele film o Vladi Divljanu. To je odraz neke ljubavi i afiniteta prema njemu. A zatim i da meni veruju i da žele da napravimo taj film. To je super kompliment, u stvari. Bilo je dana kada smo mislili da niko nikad neće uplatiti, da niko nikad neće ni znati za ovo. Ta kampanja, inače, traje 60 dana. Danas je tačno sedam dana od kraja te kampanje, a mi smo na 104% od tih 100%. Ljudi i dalje doniraju novac, što je kompliment, ja sam prijatno iznenađen. To samo povećava broj ljudi koji opravdano očekuju da film bude dobar.

Šta vam je još preostalo da snimite?

Otalo nam je da snimimo deo materijala u Beogradu i Beču. Ono što smo radili u drugim gradovima smo uglavnom završili. U Beću ćemo imati snimanje sa porodicom Vlade Divljana i imaćemo snimanje nekih muzičkih numera u Beogradu. To je još desetak, dvanaest snimajućih dana. Počinjemo 19. juna to da radimo.

Kada se očekuje premijera filma?

Ako sve bude išlo kako treba, premijera se očekuje krajem godine, u novembru ili decembru.

Ako film bude gotov do kraja godine premijeru ćemo raditi sami, u Beogradu i Zagrebu, a zatim ćemo učestvovati na nekim festivalima. Ako budemo zakasnili s premijerom, velike su šanse da se film pojavi na FEST-u. Ja bih voleo da se film pojavi i na festivalima u Puli, Sarajevu… Ali to vrlo često zavisi od tajminga filma, od toga kada film izađe.

Film će imati bioskopsku distribuciju u Srbiji i Hrvatskoj, gde su razvijene i očuvane mreže bioskopa, nadam se i u Bosni i Sloveniji. Za Crnu Goru i Sloveniju ne znam baš kakva je situacija, u svakom slučaju potrudićemo se da film svuda dođe. Osnovni cilj je da film ima bioskopsku distribuciju.

O muzičarima Novog talasa

„Ja se divim muzičarima koji su počeli kao deo novog talasa i opstali do dan danas, i koji i dalje stvaraju i žive od toga. Mislim da je to bio jedan vrlo komplikovan i težak put. Jer je živeti od muzike bilo jako dobro u osamdesetim, ali onda vrlo teško u devedesetim, dvehiljaditim… Mislim da ni danas nije lako, ali oni koji su u stvari bili ozbiljni i kvalitetni ostali su na tom nivou i preživeli. Tako ćemo, ovde na Tašmajdanu, 15. juna gledati Darka Rundeka, koji 37 godina posle izlaska prvog albuma Haustora i dalje nastupa, živi od toga i pravi vrsnu muziku. Generacija koja je proizašla iz novog talasa je jedna izuzetno talentovana generacija. Oni i dan danas prave dobru muziku. Ja im se zaista divim.“

 

Šta biste voleli da radite sledeće?

Ja uvek imam pet stvari koje bih voleo da radim, ne znam. Sada bih voleo da uspem ovo da završim.

 

 

 

Share