Mladi grade mir

Share

Umrežavanje mladih i izgradnja mira najvažniji su ciljevi i rezultati Međunarodnog letnjeg kampa za mlade koji je u Vukovaru od 9. do 24. avgusta organizovao Evropski dom Vukovar.

Slađana Trbulin

– Na kampu se okupilo 38 mladih osoba u dobi od 15 do 19 godina, 32 učesnika i šest voditelja nacionalnih grupa iz Hrvatske, Nemačke, Poljske, Albanije, Srbije, Bosne i Hercegovine i Crne Gore, u okviru projekta koji nosi naziv Youth Cooperation = Peace Integration, Reunion 2017. Cilj je kampa, čiji je radni jezik engleski, širenje ideje neformalnog obrazovanja kroz razne metode i alate, diskusije, radne i volonterske akcije, društveni rad, medijske i kreativne radionice. Suština je umreženost mladih koja doprinosi integraciji mira – ističe koordinatorka projekta Slađana Trbulin iz Evropskog doma Vukovar.

Ovogodišnji kamp u Vukovaru finansirala je nemačka partnerska organizacija Campus 15 iz Lohmara kroz svoje modele donacija.

– Campus 15 svake parne godine organizuje letnji kamp u Nemačkoj, a svake neparne godine reunion, odnosno ponovno okupljanje u nekoj od partnerskih zemalja – dodaje Trbulin.

Reunion je ovog leta po drugi put održan u Vukovaru. Mladi koji su se upoznali prošle godine na letnjem kampu u Nemačkoj okupili su se ponovno u gradu na Vuki i Dunavu. Učesnica kampa je i šesnaestogodišnja Bruna Ljubičić iz Osijeka. Za održavanje kampa saznala je na prezentaciji u školi.

– Sviđa mi se ideja da mladi ljudi zajedno grade mir i pokušavaju promeniti ono što odrasli nisu uspeli. Radni jezik kampa je engleski, pa imam priliku da ga usavršavam i da upoznam puno novih prijatelja iz cele Evrope. Kamp mi je pružio i više od toga: naučila sam funkcionisati individualno, ali i timski, oslobodila se straha od razgovora s drugim ljudima i iznošenja vlastitog mišljenja. Iako su moji stavovi ostali isti, mislim da sam razvila razumevanje prema drugim kulturama i oslobodila se predrasuda i stereotipa koji nas okružuju – kaže Bruna.

Sedamnaestogodišnja Sara Petrić iz BiH prisetila se dolaska u kamp i zanimljive igre: učesnici su jedni drugima dobacivali lopticu kako bi si zapamtili imena i uklopili se u okruženje.

– Tokom radionica naučili smo dosta toga, uključujući i ono najvažnije, kako slušati druge. Naučili smo verovati jedni drugima i kako da izgradimo vlastito mišljenje i poštujemo tuđe – navodi Sara.

Vasilije Borović, sedamnaestogodišnjak iz Podgorice, prisetio se neizvesnosti, treme pa i straha pred odlazak u kamp u Nemačku prošle godine.

– Za kamp sam saznao sasvim slučajno, od najbolje drugarice iz odeljenja. Najviše me privuklo to što sam u njemu video priliku za nova iskustva, svojevrsnu avanturu i mogućnost da se izađe iz monotonije koju čini prosečan letnji raspust. To sam i dobio. Sećam se odlaska u kamp u Nemačku. Ogromne treme. Nisam znao kuda idem i šta me očekuje. Svi smo bili uplašeni i zabrinuti da li ćemo se uklopiti s vršnjacima koji dolaze iz različitih kultura i s različitih govornih područja. Kako je vreme odmicalo, shvatio sam koliko smo zapravo slični. Bez obzira na to koje smo nacionalnosti ili religije, imamo ista ili slična interesovanja. U nekim stvarima imamo različite stavove, ali nas te različitosti čine posebnima. Važna je svest da ne može mesto rođenja, razlika u nekoliko stotina kilometara, odrediti da li ćemo da mrzimo ili volimo nekoga, da li ćemo imati predrasude i stereotipe prema drugim ljudima. To je ono što ovaj kamp u velikoj meri razbija. U gradovima i državama iz kojih dolazimo ima i stereotipa i predrasuda i mržnje prema drugima, ali kamp je makar u nama probudio razumevanje i toleranciju – ističe Vasilije.

– Kada sam se prošle godine vratila iz kampa u Nemačkoj, svi su mi govorili da sam srećnica. Najveće bogatstvo ovog kampa su velika međunarodna prijateljstva i veze. Ovde ne vidim vršnjake različitih nacionalnosti, već jednostavno ljude. Želela bih se zahvaliti svima koji su nam omogućili da se možemo ponovno sresti i da boravimo u ovako podsticajnom okruženju – kaže mlada Albanka Tea Laćo.

– Za kamp sam saznao putem interneta, na rođendan, razgovarao s roditeljima, popunio prijavu i kada sam saznao da ću biti učesnik, to je bio moj najveći rođendanski poklon. Boravak u Nemačkoj predivno je iskustvo. Iako smo različiti, zapravo smo veoma slični. Posle učešća u kampu u Nemačkoj postali smo jedna velika porodica. Smatram da je to jedinstvo koje imamo najveći potencijal ovog kampa, jer smo upoznali ljude iz različitih zemalja, tako da slobodno mogu da putujem Evropom i pozvonim na vrata prijatelja koje sam ovde stekao. Doći u Vukovar ove godine i videti trideset dvoje nasmejanih ljudi koji su vas dočekali raširenih ruku, srećni što vas vide, zaista je predivno iskustvo – navodi 16-godišnji Filip Budaković iz Niša.

– Sviđa mi se to što u kampu obrađujemo različite teme na inovativne načine i to što smo jedna velika porodica. Želim se zahvaliti organizaciji Campus 15 koja nam je omogućila da se ponovno okupimo – zahvalna je Anna Seefeld iz Nemačke.

– Osnovna ideja kampa je izgradnja mira, što odgovara mom karakteru. Imali smo dosta radionica i volonterskih akcija. To me je podstaklo da se više angažujem na volonterskim poslovima. Odlučila sam nedelju dana ranije doći u Vukovar, da posetim svoje prijatelje. O kampu pričam svim svojim mlađim prijateljima, kako bi i oni doživeli to iskustvo – oduševljena je Natalia Rachtan iz Poljske.

Većina mladih učesnika kampa je prvi put u Vukovaru, tako da su mogli da se upoznaju s njegovom istorijom, kulturnim i drugim znamenitostima i posete gradske ustanove.

– Kada sam čula da je reunion u Vukovaru, nisam bila presrećna, jer svi znamo kakve priče kruže o ovom gradu. No kada sam došla u Dom učenika, oduševila sam se kako je uređen. Nisam očekivala da ćemo imati ovako dobar smeštaj. Iznenadilo me da situacija u Vukovaru nije onakva kakvom se prikazuje – iskrena je Milica Kos iz BiH.

Izvršna direktorica Evropskog doma Vukovar Dijana Antunović Lazić za Privrednik ističe da je nekoliko nivoa rada s mladima u ovom kampu na kojima je postignut napredak.

Dijana Antunović Lazić

– Pre svega, treba pozdraviti želju mladih da se afirmišu, da usvajaju nove veštine, preuzimaju vodstvo od starijih koji su im uzor, poštuju različitosti i imaju potrebu i želju upoznavati druge i različite kulture. Treba istaći i potrebu mladih da doprinesu lokalnoj zajednici, što su pokazali čišćenjem i uređenjem dela obale Dunava kod Doma tehnike u Borovu naselju i farbanjem sprava na dečjem igralištu u park-šumi Adica. To je naišlo na pozitivne reakcije lokalnog stanovništva. Drago nam je i što se sredstva evropskih fondova koriste i troše u našem gradu i županiji. Sa svakim kampom širimo mrežu saradnika i partnera. To je za našu organizaciju jedno novo iskustvo, ali i izazov da se upuštamo u organizaciju i provođenje i drugih aktivnosti zasnovanih na onome što još uvek nije dovoljno afirmisano u našoj zajednici, a to su dijalog, svest o mirotvorstvu, o uvažavanju različitosti i poštovanju različitih nacija i kultura – zaključuje Dijana Antunović Lazić.

Share