Mladi žele bolji život

Share

S punopravnim članstvom Hrvatske u Evropskoj uniji mnogi njeni stanovnici, posebno mladi, odlučili su da izvan granica države pronađu bolje mesto za život. Posledice rata, ali i nebrige državnih vlasti, dovele su do teške privredne situacije, nezaposlenosti i iseljavanja. Jednim od najvećih problema današnjeg hrvatskog društva, iseljavanjem mladih, bavio se u Zagrebu Peti kongres Privrednikovih stipendista i srpske omladine s temom „Mladi danas: ostati ili otići“. Jedan od učesnika panel-diskusije u sklopu kongresa bio je Dragan Janković, doktor medicine iz Trpinje kod Vukovara, nekadašnji Privrednikov stipendista i ovogodišnji dobitnik nagrade „Srebrnjak Ivane Vujnović“ za najistaknutijeg bivšeg Privrednikovog stipendistu.

– Dugoročna izloženost lošem sistemu, korumpiranost i ideološke podele ključni su okidač za opciju odlaska iz države. Razlozi za iseljavanje mladih su bolji uslovi rada i standard života u inostranstvu, te razočaranost hrvatskim sistemom i politikom. Mladi žele raditi, ali ovde nemaju tu mogućnost. Nije im data prilika. Kod pripadnika srpske manjine diskriminacija, stalne tenzije u društvu i u odnosima Hrvatske i Srbije razlog su više za odlazak – priča Dragan Janković.

Uprkos mogućnostima koje su mu ponuđene u Hrvatskoj, svoj profesionalni put želi da nastavi u inostranstvu.

Dragan Janković

– Kao doktor medicine, koji sa 25 godina ima poprilično dobre reference, uz biografiju, motivaciju i maksimalnu predanost koju posvećujem svom radu, mislim da imam šta reći na evropskim i svetskim klinikama. Imao sam priliku boraviti i usavršavati se na klinici Semes Marfi u Memfisu u SAD-u i Klinici za neurohirurgiju Kliničkog centra Srbije u Beogradu. Pored kliničke karijere, velika mi je želja ostvariti i naučnu karijeru, tako da svoj profesionalni put želim nastaviti negde izvan Hrvatske. Smatram da to dugujem sebi, roditeljima i svima onima koji su svih ovih godina bili uz mene i pratili moj rad – kaže mladi lekar i stipendista prve generacije Privrednika.

Učeničku stipendiju dobio je 2009. godine, kao učenik četvrtog razreda Medicinske škole u Osijeku, nakon čega je upisao Medicinski fakultet u Osijeku i bio stalni stipendista iz Fonda „Vladimir Matijević“ i Fonda „Ivana Vujnović“.

– Što se tiče Privrednika, to je zaista lepa priča. Stipendija mi je puno značila, jer su moji roditelji tih godina bili nezaposleni i predstavljala je dobar deo mog studentskog budžeta. U Privredniku naučite i mnogo dobrih životnih stvari i ostvarite kontakte s ljudima koji vam postanu pravi prijatelji. Upoznate ljude koji vam ukažu koliko je humanost bitna, koliko možemo pomoći svojim delovanjem i koliko snova možemo zajedno ostvariti – ističe naš sagovornik.

S obzirom na to da je samo u njegovoj generaciji Privrednik iškolovao pet doktora medicine, dva doktora stomatologije, nekoliko inženjera elektrotehnike, od kojih jedan radi u Vankuveru za Majkrosoft, te nekolicinu iz oblasti društvenih nauka, ponosan je i zahvalan ljudima koji su njegovoj generaciji pomogli da ostvare svoje snove. Ponosan je i na mlade sunarodnike koje je sreo u Privredniku jer je, kako kaže, Privrednikov moto „Rad, štednja, čestitost“ još uvek ono što ih vodi napred i motiviše da postanu bolji ljudi.

Ranka Kojčinović, profesorica hrvatskog jezika, društvena aktivistkinja i volonterka, jedna je od danas malobrojnih mladih osoba opredeljenih za ostanak.

Ranka Kojčinović

– Vukovar i Hrvatsku volim. Volim putovanja i promene, ali ne težim napuštanju grada i države. Prvenstveno jer smatram da ću posao pronaći u struci ili u nekom od drugih područja, primera radi, u nevladinom sektoru, u kojem sam aktivna više od deset godina – priča Ranka.

Trenutno je pri kraju stručnog osposobljavanja za rad bez zasnivanja radnog odnosa. Ističe da se mladi iseljavaju najčešće u potrazi za nekom promenom, nečim boljim, bilo da je u pitanju obrazovanje, zaposlenje ili sticanje životnog iskustva. Kao pripadnica srpske manjine ne oseća diskriminaciju, ali razume da se pojedini mladi Srbi osećaju diskriminisano i da to može biti razlog za odlazak iz Hrvatske.

– Radnici i radnice u Hrvatskoj moraju biti adekvatno plaćeni za svoj rad. Ljudska prava i prava svih manjina moraju se poštovati u punini, bez izuzetaka. Hrvatska mora biti država u kojoj niko neće biti iznad zakona jer, prema istraživanjima, u pravosudni sistem i institucije države mladi imaju najmanje poverenja – ističe ova 26-godišnjakinja.

Za filozofa Zorana Kojčića iz Osijeka razlozi za masovno iseljavanje stanovništva nisu isključivo ekonomski, već sociološki u širem smislu.

– S jedne stane smo se veselili otvaranju granica i slobodi kretanja u Evropskoj uniji, dok s druge strane godinama unazad kukamo kako se mladi ljudi iseljavaju. Ja sam se lično selio iz Dalja u Vukovar, iz Vukovara u Osijek, a mnogima oko mene nisu bili jasni razlozi te selidbe. Mi nismo naviknuti na napuštanje doma, čak ni na putovanja izvan države, posebno starije generacije, koje su čvrsto vezane uz dom, pretke i potomke, nasleđe i tradiciju – priča ovaj profesor zaposlen u Srednjoj školi Dalj i koordinator na nekoliko međunarodnih projekata.

Prirodno je, ističe, da mladi imaju želju i potrebu za osamostaljenjem, istraživanjem novih kultura, zemalja i načina života, u čemu ne vidi ništa loše. Smatra da bi se mladi trebali više angažovati u lokalnim političkim institucijama, jer je aktivizam ono što pokreće sve manje lokalne zajednice u EU-u.

Zoran Kojčić

– Kod nas nedostaje lokalni aktivizam: sposobnost da sami poradimo na problemu, a ne da čekamo da nam rešenje – posao, plata, penzija, osiguranje i drugo – padnu s neba. Svaka manja lokalna zajednica trebala bi tako funkcionisati i problema bi bilo manje, i ekonomski i u svakom drugom pogledu – mišljenja je ovaj 30-godišnjak.

Činjenica je da deo mladih za svoj odlazak iz Hrvatske krivi vladajuće strukture. Starija generacija kao da se hrani ideološkim pitanjima, dok mlade to ne zanima.

– U Slavoniji su pogrešne političke odluke dovele do propasti više grana poljoprivrede, tako da se mladi danas ne vide u poljoprivredi. Trenutno je u Slavoniji prilično jaka IT industrija. Politika umesto da prigrli tu činjenicu, da podstiče i ohrabruje, ponovno donosi pogrešne odluke i otežava rad firmama koje posluju pozitivno u krizi – tvrdi Kojčić i dodaje da je u takvim okolnostima normalno da zdravorazumska osoba želi da promeni mesto življenja.

– Mi na Balkanu ne živimo po razumu, nego po osećajima, živimo bez dugoročnih planova i gledamo da što više ugrabimo sada, ne razmišljajući šta će biti posle. Tu su potrebne promene; školovanje, poslovanje, politika i življenje ne mogu biti proizvod hirova i naglih odluka, već pomno razrađen, dugoročni projekat, kako za pojedince tako i za zajednice – kaže naš sagovornik.

Share