Najugroženiji stari i nemoćni

Share

Regionalne nejednakosti u Hrvatskoj su bomba koja će eksplodirati, upozorila je na okruglom stolu „Izazovi nejednakosti: šta nam govore brojke i praksa?“ prošlog meseca u Vukovaru Maja Pleić iz Centra za mirovne studije, predstavljajući rezultate istraživanja „Geometar nejednakosti“. Istraživanje je pokazalo da je indikator nejednakosti, Ginijev koeficijent, u Hrvatskoj 30,9, što je približno proseku EU-a (31). Bez socijalnih transfera bio bi čak 49. Međutim, istraživanje Centra za mirovne studije upozorava na velike regionalne nejednakosti po županijama. To je i glavni zaključak ovog istraživanja.

– Grad Zagreb, na koji otpada trećina BDP-a, ima najbolje pokazatelje što se tiče zaposlenosti i kvaliteta života. Kad pogledamo prosek, mi zapravo vidimo kako žive ljudi u Zagrebu i u drugim većim gradovima. To što je stopa nezaposlenosti u Zagrebu deset odsto slaba je uteha stanovništvu Virovitičko-podravske županije, gde je stopa nezaposlenosti 44 odsto – kaže Pleić.

Rezultati koji se odnose na Vukovarsko-sremsku županiju zabrinjavajući su i porazni. Nekad industrijsko središte, a danas među županijama s najgorim indikatorima u zemlji po pitanju ekonomije, obrazovanja, kvaliteta i standarda života. Jedna od najneproduktivnijih županija, koja proizvodi tek 2,4 odsto ukupnog BDP-a Republike Hrvatske ili 45.629 kuna po stanovniku.

Visoka stopa nezaposlenosti (33,6 odsto) značajno premašuje nacionalnu stopu od 19,3 odsto. Stopa siromaštva doseže zabrinjavajućih 31,9 odsto, dok je na nacionalnom nivou 20,4 odsto. Prosečna penzija od 2.018 kuna u Vukovarsko-sremskoj županiji, što je manje i od prosečne penzije u Hrvatskoj (2.381 kn), ne pokriva ni osnovne životne troškove.

Po rečima Maje Pleić, ovakva situacija je dugoročno neodrživa. Zahteva velike promene u javnim politikama kako bi se sprečilo daljnje pogoršanje ekonomske i društvene situacije i kako bi se smanjile nejednakosti.

– Definitivno treba promeniti politike na nacionalnom nivou po pitanju poreza i obrazovanja. Stvoriti fond solidarnosti za Slavoniju i županije koje imaju puno veće stope nezaposlenosti i siromaštva u odnosu na ostatak Hrvatske – ističe predstavnica Centra za mirovne studije.

Posle predstavljanja rezultata istraživanja u Gradskoj knjižnici Vukovar usledila je rasprava u kojoj je učestvovala i Tamara Mikulić iz Humanitarnog udruženja Duga. Ovo udruženje je osnivač Socijalne samoposluge u Vukovaru. Danas brinu o preko 600 porodica. Najviše korisnika je iz Vukovara, a manji deo ili oko deset odsto iz okolnih sela. Reč je o ljudima koji žive ispod granice siromaštva.

– To je doslovno gašenje požara. Prikupljamo namirnice da im pomognemo da prežive mesec. Veliki problem je socijalna isključenost. Pored Socijalne samoposluge, osnovali smo i Kreativno-edukacijski klub. Pokušavamo ih uključiti i povezati kroz radionice, da se osećaju korisnima u društvu – priča Tamara Mikulić.

Uprkos velikom uspehu inicijative „Oslobodimo hranu od PDV-a“, za održivost samoposluge potrebno je raditi na dodatnim mehanizmima koji podržavaju i ohrabruju stalni priliv namirnica.

– Dugoročno rešenje je povećati zaposlenosti i plate. Ljudi koji su zaposleni, a rade za minimalac, isto tako su na rubu siromaštva – dodaje naša sagovornica.

Istraživanje Centra za mirovne studije potvrdilo je da su najugroženije grupe u Hrvatskoj ljudi stariji od 65 godina, od kojih je 83,6 odsto u riziku od siromaštva.

Predsednica Udruženja penzionera Vukovar Novi Zlatica Miškić ukazala je u razgovoru za Privrednik na težak život vukovarskih penzionera i osoba treće životne dobi.

Zlatica Miškić

– Naše udruženje ima više od 250 članova, od čega oko 60 socijalno ugroženih. U domovima i udomiteljskim porodicama, u Iloku, Vukovaru i okolnim mestima, smešteno je 30-ak osoba. Obilazimo ih, za Međunarodni dan žena nosimo poklone svim ženama, a za Uskrs pakete socijalno ugroženim članovima, u vrednosti do 300 kuna – priča ova 84-godišnjakinja.

Veće srpske nacionalne manjine Vukovarsko-sremske županije uručilo je prošlog meseca Zlatici Miškić godišnje priznanje, Povelju za ukupna postignuća u oblasti socijalno-humanitarnog rada na području Vukovarsko-sremske županije. Iako je situirana, saoseća i pomaže onima koji su sami u starosti, bolesti i siromaštvu. Ističe da članovi njenog udruženja preživljavaju od socijalne pomoći i skromnih primanja, sa svega 720 do 1.400 kuna mesečno, od čega ne mogu da podmire ni osnovne životne troškove, za hranu, lekove i režije.

– Svakodnevno se provode ovrhe, što je žalosno. Ljudi ostaju na ulici. Bez ičega – ističe ova humanitarka, čiji je stan u Vukovaru ujedno i kancelarija udruženja, jer nemaju prostor za rad.

– Račun za telefon mi niko 12 godina nije platio. Moj rad je humanitarni i volonterski. Za ovu godinu Udruženju je odobreno 6.000 kuna iz budžeta Grada Vukovara, za obilazak starih i nemoćnih. Za taj iznos možemo obići samo 30 socijalno ugroženih članova, s paketima u kojima su živežne namirnice i higijenske potrepštine. Brašno, ulje, deterdžent i ostalo. Ljudi su gladni. Nemaju ni sapun da operu ruke, nemaju ništa – dodaje.

Za stan u Vukovaru od 45 četvornih metara mesečno izdvaja 1.800 kuna za režije, što je veliko opterećenje za kućni budžet. Mnogi se, kaže, smrzavaju jer nemaju novca ni za grejanje.

– Teška situacija na koju se svi oglušuju. Niko ne vodi brigu o starim i nemoćnim osobama. Žalosno, ali istinito – svedoči Zlatica Miškić.

Share