Održana četvrta Bjelobrdska pudarina, manifestacija tradicionalne kulture

Share

Sačuvati tradiciju, običaje i nacionalni kulturni identitet misija je Srpskog kulturno-umetničkog društva „Jovan Jovanović Zmaj“ i pododbora Srpskog kulturnog društva „Prosvjeta“ iz Bijelog Brda kod Osijeka, gde je 6. septembra održana 4. Bjelobrdska pudarina. Ovom manifestacijom tradicionalne kulture oživljen je nekadašnji običaj čuvanja vinograda uoči berbe.

– Bjelobrdska pudarina je među najznačajnijim manifestacijama u Bijelom Brdu, gde se od davnih vremena u pudarini okupljala mladost. Pudarilo se, gaćarilo i čuvalo grožđe od čvoraka i lopova – priča Slobodan Nešić, predsednik bjelobrdskog SKUD-a.

S industrijalizacijom 1960-ih i 1970-ih godina mnogi vinogradi su povađeni, a s njima su nestali i običaji čuvanja grožđa uoči berbe.

– Vinograd traži veselog domaćina. Svakog dana da se pomalo radi, peva i uživa. Uprkos današnjem užurbanom načinu života, ovom manifestacijom uspeli smo oživeti tradiciju. Zahvaljujući Bjelobrdskoj pudarini i degustaciji bjelobrdskih vina o Svetom Trifunu, uspeli smo zainteresovati mlade domaćine i seljake da podižu nove vinograde, jer smatramo da vinogradarstvo u ovom kraju ima budućnost, pogotovo naše stare sorte – slankamenka, plemenka, beogradska rana… – kaže naš sagovornik.

Pored privrednog karaktera, cilj manifestacije je i očuvanje običaja i nacionalnog identiteta.

– Cilj je da mlade ljude i decu naučimo da nisu repa bez korena i da imaju svoj nacionalni identitet. Bez obzira na to gde će sutra biti, da pamte ove lepe trenutke u pudarini i da znaju ko su i šta su – ističe ovaj ponosni Bjelobrdac.

Manifestacija je započela okupljanjem u tradicionalnoj Bjelobrdskoj kući, odakle su učesnici programa zaprežnim kolima otišli u vinograd ovogodišnjeg domaćina Siniše Gajčića.

– Ovo je naša tradicija, naše sećanje na stara vremena i običaje koje treba sačuvati – priča ovaj 36-godišnjak, koji je svoj vinograd s oko 200 čokota podigao pre šest godina.

– Uglavnom imam stone sorte, deo grožda se pojede, a vina bude oko 200-300 litara, za naše potrebe – dodaje naš domaćin koji je o pudarini slušao od starijih, pa nije naodmet da se i mi prisetimo ovog živopisnog običaja.

Pudarina3

Pudarina je običaj čuvanja vinograda kad grožđe počne da „šara“, to jest da zri. Devojke odlaze u kolibe u vinogradima koje se prethodno okreče, urede i pripreme za duži boravak. Većina vinogradara odlazi u svoje vinograde, a gazde sa po nekoliko jutara vinograda unajme pudare da ih čuvaju do berbe od čvoraka i kradljivaca. U pudarini devojke obilaze momci s kojima upražnjavaju drevni običaj gaćarenja. Na jelovniku tokom pudarine obavezni su kiselica, satariš, ražanj, fiš, pečena riba, pogača i, naravno, grožđe. A da je ovaj prikaz nekadašnjeg seoskog života u režiji bjelobrdskog SKUD-a autentičan potvrdila nam je Bojka Petrašević.

– Do prije rata poslednja pudarina u Bijelom Brdu održana je 1965. godine, kada sam i ja pudarila. Išli smo prvo u vinograde, da ih uredimo, okopamo i zalomimo. U vinogradske kolibe odlazili smo na Preobraženje, prvo devojke, a kasnije momci, da se družimo, pevamo i veselimo, ali smo morali i da radimo – priseća se naša sagovornica.

Na pitanje da li su uspeli da sačuvaju grožđe, priznaje da je bilo teško sačuvati i grožđe i sebe… U pudarini, u koju su odlazile devojke pred udaju i momci pred ženidbu, planule su mnoge ljubavi, a iz tog žara izrodiše se i brakovi i deca.

Nakon simbolične berbe grožđa u vinogradu Siniše Gajčića, pudari su se u veselom raspoloženju vratili u bjelobrdsku etno-kuću, gde su prikazani postupci proizvodnje vina. U kulturno-umetničkom delu programa, pored domaćina SKUD-a „Jovan Jovanović Zmaj“, učestvovali su i gosti iz „Prosvjetinih“ pododbora iz Garešnice i Malog Graca igrama iz Moslavine i Banije. U Bjelobrdskoj kući učesnici su posluženi tradicionalnim pudarskim jelima: satarišom, prženom ribom i gužvarama, a bilo je i „poderanih gaća“, prženih lepinjica od dizanog testa. Dobrih konja, tamburaša, lepih devojaka…

Iako u Bijelo Brdo dolazi od 2002., predsednica „Prosvjetinog“ pododbora iz Malog Graca Milica Sanković i dalje je oduševljena ovdašnjim običajima i gostoprimstvom domaćina.

– Naš kraj nije vinogradarski, već šljivarski, pa nemamo ovakve manifestacije. Pozdravljam trud organizatora, da oživi tradiciju nekadašnjeg sela i seoske običaje – kaže gošća s Banije.

Zoran Blanuša, predsednik „Prosvjetinog“ pododbora iz Garešnice, ovdje je bio prvi put.

– Čestitke organizatoru na prikazu ovog starog običaja jer ovo je poseban doživljaj – iskren je naš sagovornik.

Uz članove bjelobrdskog SKUD-a i „Prosvjete“ te bjelobrdsku gastro ekipu, doprinos ovoj manifestacije dale su i članice Građanskog udruženja „Tea“ iz Bijelog Brda, koje su u etno-kući izložile svoje najlepše rukotvorine: heklani i šlingani ručni rad, zlatovez…

– Nadamo se da će nam se i neko mlađi pridružiti, da na mlade prenesemo ovu našu tradiciju i znanje – kaže članica udruženja Jelica Maskarić.

U programu manifestacije učestvovalo je i Konjogojsko udruženje „Drava“ iz Bijelog Brda, čiji je predsednik Branislav Švabić.

Pudarina2

– Živimo i radimo zajedno, to je naša tradicija koju održavamo. I mi 26. septembra organizujemo treću Smotru svatovskih zaprega i jahača u čijoj organizaciji pomaže i naš SKUD. Čast nam je da možemo ugostiti goste sa Banije i Moslavine, da im pokažemo naše selo i običaje – priča ovaj bjelobrdski domaćin.

Konjogojsko udruženje „Drava“ osnovano je pre tri godine, a danas broji oko 35 članova i isto toliko grla, uglavnom lipicanera, koji svojom gracioznošću i lepotom ostavljaju bez daha.

Bjelobrdska pudarina kao manifestacija tradicionalne kulture uvrštena je i u kalendar Turističke zajednice Opštine Erdut, u čijem se sastavu nalazi ovo istočnoslavonsko mesto nastanjeno većinskim srpskim življem.

– Bjelobrdska pudarina i Smotra svatovskih zaprega i jahača u organizaciji Konjogojskog udruženja „Drava“ manifestacije su podržane od Opštine Erdut i opštinske turističke zajednice kojima pokušavamo sačuvati našu tradiciju i običaje, a na koje smo ponosni. One su dokaz našeg viševjekovnog postojanja na ovim prostorima – zaključuje zamenik načelnika Opštine Erdut Slobodan Narančić iz Bijelog Brda.

Share