Sve je ovde u znaku legendi. Od samog naziva, preko planina, do imena odmarališta i poznatih posetilaca Sokobanje.
Sam put do banje, od isključenja sa autoputa Beograd – Niš pored Bovanskog jezera je uvod u lepotu ovog mesta i onoga što ona ima da ponudi. Već obrisi Rtnja, njegove piramidalne kupole o kojima smo toliko toga čuli nagoveštava zašto je ovo mesto posebno.

Sokobanja je jedna od najstarijih banja u Srbiji, a sa svojih 400 metara nadmorske visine svrstava se u vazdušne banje. Od Beograda je udaljena 250, a od Niša 60 kilometara. Okružena je planinama Ozrenom i Devicom, brojnim lekovitim izvorištima, turističkim mestima, izletištima, prirodnim lepotama.

Ovde se leči većina bolesti vezanih za pluća i disajne puteve, psihičke i fizičke iscrpljenosti. Samo bogatstvo vazduha negativnim jonima, po čemu je banja među vodećim u svetu, doprinosi brzom opravku organizma od stresa.
“Soko banja – Soko grad, dođeš star – odeš mlad” – Tvorac ovih stihova je poznati Branislav Nušić, koji je često boravio ovde, a od mnogobrojnih znamenitih ličnosti koje su ovde boravile možemo izdvojiti one bezvremene – Mešu Selimovića, Isidoru Sekulić. Ivi Andriću Sokobanja je bila glavno odmaralište. Legenda kaže da je upravo ovde započeo svoj roman Na Drini ćuprija. Danas je soba apartman 144 u hotelu Moravica u kojoj je odsedao renovirana i opremljena nameštajem i knjigama koje je Andrić svojevremeno koristio. Takođe, ista priča vezana je i za Stevana Sremca, koji je prema kazivanjima ovde započeo Zonu Zamfirovu.

Centralno banjsko šetalište je promenada sa svojih 600 metara. Milošev konak dominira promenadom, a odmah preko puta je jedino aktivno tursko kupatilo u Srbiji. Sokobanja ima tri parka Banjica, Vrelo i Cuka i svaki je poseban na svoj način.
U toplim letnjim večerima šetnja banjom je poseban užitak. I to ne samo centralnim ulicama, već i sporednim. Sve je lepo uređeno, a brojni su mali potoci. U toku leta celo mesto je posebno živo, pa se ta posebnost preliva i na  raspoloženje posetilaca. Jedno od retkih mesta u Srbiji koje podseća na primorsko mesto, a za potpuni osećaj nedostaje samo more. No, tu je popularno izletište Lepterija, čije nas ime asocira na more, koje takođe duguje legendi, a u prevodu je to “slobodište”. Udaljeno je kilometar i po od samog centra, veoma lepo sređeno za odmor i na samo 20-tak minuta hoda od srednjevekovnog utvrđenja Sokograd. Ono što je posebno zanimljivo jeste put od samog centra banje do Sokograda koji je nadovezajući, pun raznolikosti, sa usponima i padovima.

Za one izdržljivije šetače ili one sa autom, nezaobilazan je jedan od najvećih vodopada u Srbiji, koji se nalazi na pet kilometra od same banje. Na planini Ozren, pored očne klinike i prelepog parka, nalazi se vodopad Ripaljka, visok 17 metara, koji je posebno lep u toku maja meseca. Ime je karakteristično za jug Srbije gde se skakati kaže ripati.

[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=Wq3T47Kc0FQ[/youtube]

Pored brojnih izletišta pažnju privlače i brojne obeležene staze, kako za umerene šetače, tako i za planinare. Uveliko se radi na obeležavanju, održavanju, bezbednosnom osiguravanju staza. Brojne su klupe, putokazi, a pažnju privlače nazivi staza i istaknuto vreme u minutima, odnosno, koliko vam je potrebno da dođete do kraja određene staze. Posebno je privlačan put do vidikovca Golema stena sa koga se pruža predivan pogled na Lepteriju i Sokograd, kao i na planinu Rtanj.
U poslednje vreme sve je popularniji veliki akva park na samom ulazu i centar Sokoterm pa je tim sadržajem tuistička ponuda još bogatija.
Što se tiče smeštaja u samoj banji, ponuda je velika bez obzira da li je to privatni ili hotelski smeštaj. Većina objekata su noviji i konforni, a cena ne prelazi 10-tak evra po osobi. Brojne internet prezentacije olakšavaju pretragu za odgovarajućim smeštajem.
Za razliku od ostalih banja, prednost Sokobanje je njeno bogatstvo i raznovrsnost onoga što nudi. Ona nema mnogo veštačkih atrakcija. Ne može se obići za par dana, uvek nešto ostaje sakriveno i uporno zove da joj se ponovo vratimo.

[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=9CYRP80i07M[/youtube]

Za kraj ćemo od brojnih misli koje su zapisane o Sokobanji izdvojiti jednu:

„Sve se bojim – pročuće se ovo mesto; svet će nagrnuti i ja ću morati da bežim odavde i da tražim neku drugu banju. A gde da nađem ovakvu lepotu i mir? Samo da znate: i ovde se umire, jer se svugde na svetu mora umreti. Ali, ovde je život lepši i valjda nešto duži.“
– Ivo Andrić.

Fotografije: Sokobanja, Turistički centar – Internet portal grada