Plemenita levica Mate Parlova

Share

Kako mogu biti nacionalista, ako sam svetski prvak? – govorio je najveći bokser nekadašnje Jugoslavije, amaterski, evropski, olimpijski i profesionalni prvak sveta Mate Parlov. I posle ratova i raspada velike zemlje ostao je podjednako voljen i poštovan, „od Triglava do Đevđelije“. Čovek gvozdene levice, celim svojim životom svedočio je da je boks (bar u njegovo vreme) plemenita veština, a bokser posebna vrsta viteza. Mate je voleo umetnost i poeziju. Sada mu umetnost posthumno uzvraća: 12. avgusta na Brionima premijerno će biti izvedena predstava „Mate Parlov“, u postavci beogradskog reditelja Aleksandra Švabića.

Slavni bokser rođen je 1948. u Imotskom. Kao dečak preselio se u Pulu i sa šesnaest godina počeo da trenira u tamošnjem bokserskom klubu. Samo tri godine kasnije osvojio je titulu prvaka Jugoslavije u poluteškoj kategoriji, a na međunarodnoj sceni ostvario je veliki uspeh već 1969. kada je u Bukureštu postao vicešampion Evrope. Ubrzo mu je u Madridu okačena o vrat zlatna medalja, ali je jedan od najuzbudljivijih trenutaka u njegovoj karijeri bio kada je na Olimpijskim igrama u Minhenu osvojio zlato u finalu protiv Kubanca Gilberta Karilja – oba rivala bila su u nokdaunu. Meč je prekinut 21 sekundu pre kraja druge runde, kada se Kubanac četvrti put našao na podu… Kao amater Parlov je imao više od tri stotine borbi i samo trinaest poraza, kao profesionalac u 29 mečeva – zabeležio je 24 pobede. Pošto je rukavice okačio o klin, završio je ekonomiju i otvorio kafić „Mate“ u centru Pule, nastavljajući da se druži sa običnim svetom za koji je bio i ostao najveća sportska legenda svih vremena. Preminuo je 2008. od posledica raka pluća.

U jednom novinskom razgovoru, mnogo godina po završetku karijere, objasnio je šta je njegov najveći uspeh:

– Nisam agresivan bio, ali jesam prilično žestok. Prvi poraz me je smirio. Dotad sam udarao na silu, onda sam se suočio s vlastitim, normalnim ograničenjima i počeo razmišljati. Shvatio sam da moram pobediti sam sebe ako želim savladati druge. I to je bio moj najveći uspeh. Kako primiti udarac i suspregnuti bes? Ne pojuriti odmah na protivnika, strpeti se, pričekati pravi momenat. Tako se zadaju bolji udarci i primaju manje opasni.

„Pravi momenat“ sačekali su i neki mladi ljudi da na scenu postave predstavu posvećenu sportskom velikanu. U okviru sedamnaeste sezone pozorišta „Ulisis“, premijerno će biti izvedena predstava „Mate Parlov“.

Beograd moj grad
– Beograd je bio i ostao moj grad – rekao je Mate Novostima 2008, kada je posle osamnaest godina pauze ponovo posetio glavni grad Srbije. – Uvek sam voleo da dođem ovde. Ljudi su gostoprimljivi. Na svakom koraku me prepoznaju, i posle toliko godina. Ovde sam znao da budem duže nego u Puli. Neke kvartove ne mogu da prepoznam, ali to je onaj isti Beograd, u kojem sam uvek bio više od gosta.

– Kao rođenom Puljaninu, Parlov za mene predstavlja heroja. Predstavi sam pristupio kroz dva modaliteta; prvi su činjenice koje su svima poznate, a drugi ono što Parlov predstavlja u široj svesti ljudi, gde je postavljen kao mitska ličnost – izjavio je Švabić.

Predstava je nastala u koprodukciji s Bitef teatrom. Ovim povodom, direktor Miloš Latinović kaže za Novosti:

– Već nekoliko godina želeli smo da sarađujemo sa Švabićem, koji je na sceni Ateljea 212 sa uspehom postavio predstavu „Strujosek“. Konačno smo pronašli temu koja nas sve interesuje, jer je Parlov personifikacija stare države, neko ko na najlepši i najpozitivniji način povezuje ljude na ovom prostoru. Podseća nas na vreme kada je Jugoslavija bila ozbiljna država. Beogradska publika imaće priliku da vidi predstavu u novembru. U Bitef teatru izvodiće se „u bloku“ jer u njoj igraju glumci iz Beograda, Zagreba i Pule.

U podeli su Slavko Štimac, Dejan Dedić, Lucija Šerbedžija, Jerko Marčić i Katarina Bistrović Darvaš. Predstava se deli na sedam slika, čiji su autori iz Zagreba, Beograda i Ljubljane.

– Literarni predložak je istraživački rad nekoliko autora, među kojima su Olga Dimitrijević i Dimitrije Kokanov. Nije reč o dokumentarnom pozorištu. Švabić ima poseban, modernistički pristup režiji – objašnjava Latinović. – Njegov koncept je avangardan, takav će biti i pozorišni „produkt“: više bitefovska nego „mejn strim“ predstava…

I reditelj rođen u Puli

Reditelj Aleksandar Švabić rođen je u Puli 1987. godine. Diplomirao je pozorišnu i radio režiju na FDU u Beogradu, u klasi profesora Nikole Jeftića, s predstavom  „Malograđanska svadba“ 2014. godine.

Postavio je na scenu (kao lutkarsko-igranu) predstavu „Šest lica traže pisca“ u Osijeku, Brehtov „Baal“ u Pozorištu „Boško Buha“, za festival „Sedam dana stvaranja“ u Pazinu napisao je i režirao predstavu „PodNos“ i izveo performans „SamSam“. Završio je radionicu komedije del` arte kod Marka Lulija, a u Ateljeu 212 režirao je „Strujosek“ 2015. godine.

 

Izvor: Večernje novosti, autor: V. Strugar

Share