Sa ponosom “Večernje novosti” već pet decenija predstavljaju i gaje karikaturu kao poseban žurnalistički izraz. Svakoga dana na stranama “Novosti” posebno mesto zauzima karikatura. Ne samo da smo ponosni što naš konkurs za najbolju karikaturu “Pjer” obeležava 50 godina postojanja, već što smo uspeli da održimo karikaturu na zlatnom postolju, koje i zaslužuje. Mnogi autori su počeli u “Pjeru”, a danas su svetski poznati i priznati karikaturisti.
Ovim rečima obratio se zvanicama u Galeriji RTS glavni i odgovorni urednik “Novosti” Milorad Vučelić koji je otvorio izložbu, a priznanja autorima najboljih radova pristiglih na 50. konkurs, kao i nagrade onima čija su dela obeležila pola veka “Pjera”, uručio je generalni direktor Kompanije “Novosti” Srđan Muškatirović.
Broj pristiglih radova na konkurs i interesovanje koje “Pjer” nosi, po Vučelićevim rečima, pokazuju nam da je karikatura danas umetnost kojoj se divimo:
– Drago nam je i što sve više mladih želi da bude deo našeg konkursa karikature “Pjer” i što je osvojena nagrada dokaz da je nešto dobro. Teme koje karikaturisti oslikavaju zapravo predstavljaju našu uzburkanu svakodnevicu, i tako već pola veka. Ovo su neviđene majstorije uma i ruku. Pjer bi sigurno bio ponosan.
[pullquote class=”full”]
Petar Pjer Križanić (1890-1962) jedan je od značajnijih predstavnika naše umetničke scene, koji se više od četiri decenije uspešno bavio karikaturom, slikarstvom, ilustracijom, likovnom kritikom i esejistikom. Svojim opusom doprineo je umetničkoj, stilskoj i metodološkoj zrelosti karikature kao likovne discipline u srpskoj i jugoslovenskoj sredini.
Rodio se u Glini 19. maja 1890., a umro u Beogradu 31. januara 1962. Školovao se u Zagrebu, a bio na specijalizaciji u Parizu, Beču i Budimpešti.
[/pullquote]
Dobitnik “Zlatnog Pjera” za rad “Bez reči”, doajen naše karikature (i stalni dizajner “Riblje čorbe”, koji se iz muzike odmetnuo u karikaturu) Jugoslav Vlahović izveo je u galeriji sa sinom Jakšom – takođe stalnim učesnikom konkursa – pesmu koju mu je posvetio Bora Čorba, i u kojoj se pominje “Pjer”.
– Što bi rekao Karlo Minić, čestitam žiriju na objektivnosti – kaže u šali Jugoslav, koji je i pre 40 godina poneo nagradu “Pjera”.
– Tada je to bio “Klesač”, crtež čoveka koji sam sebi kleše spomenik, a izgleda da su mi spomenici srećna tema, pošto i ovaj rad ima sličan motiv. Sjajno je što je “Pjer” preživeo sva ova vremena, što pronalazi neke radove koji zaslužuju nagrade i neguje fini balans između novinske i karikature opšteg tipa, grafički vrednije, koja ostaje kao simbol vremena. Te karikature postaju same sebi spomenik jer se dugo pamte, poput “Osmerca”, prvonagrađenog na prvom konkursu, koji je postao, muzički rečeno, “hit”, pa su ga citirali čak i na partijskim sednicama. Tako one postaju sjajna reklama i za konkurs, popularizuju i sebe i “Pjera”.
Drugonagrađenom Slobodanu Obradoviću ovo je treći “Srebrni Pjer”, i ta tri srebra uz jednu bronzu čine njegov udeo u nagradama tokom pola veka.
– Učestvujem “od prvog broja”, bio sam među prvima koji su 1967. slali svoje radove na “Pjer” – kaže Obradović.
– Izuzetno cenim napor “Novosti” da već punih 50 godina održavaju konkurs i pored svih teškoća. Čestitam Jugoslavu na izvanrednoj nagrađenoj karikaturi, i nadam se da će “Pjer” doživeti i stoti rođendan, ali će tada neko drugi čestitati jubilej.
Bronzom se na 50. “Pjeru” okitio Dejan Borković, koji je za “Novosti” rekao:
– Svaki karikaturista sanja da osvoji “Pjer” a ja sam taj san evo ostvario ove godine, do sada sam samo ulazio u katalog. Uglavnom se bavim dizajnom, radim plakate, i tek povremeno crtam karikature, ali odrastao sam uz karikaturu i uz oca karikaturistu Toša, očito je neka “buva” prešla i na mene.
Dejan Đurović je za svoj crtež glumca Vlaste Velisavljevića nagrađen priznanjem za najbolji portret, koje od ove godine nosi ime Ranka Guzine, velemajstora portreta, karikature u slici, ali i u reči.
– Pjer Križanić je umro desetak dana pre nego što sam se ja rodio, tako da sam odrastao na karikaturama Ive Kušanića, a Pjerove radove sam zavoleo kasnije, po dolasku u Beograd na studije, kad sam se i sam počeo baviti karikaturom – rekao nam je Đurović. – Bilo je lepo, ali nije dugo trajalo. Devedesetih prestajem sa objavljivanjem i posvećujem se grafičkom dizajnu, razočaran ljudima koji su se kačili na tu našu zavesu satire i pokušali da je koriste za nešto drugo. Pre dve godine, po nagovoru prijatelja, počeh ponovo da crtam i eto me opet u starom dvorištu. Sad gledam malo drugačije. “Pjer” je danas za mene autobus koji vozi svoje putnike već 50 godina, kontrolori i vozači su tu samo usputna i kratkotrajna nužnost. Najvažnije je da možemo još da se vozimo i gledamo kroz prozor. Tako da, eto, možda se vidimo na sledećoj stanici.
Radovi nagrađene petorke izloženi su, među 121 za izložbu i katalog selektovanim radom, u Galeriji RTS. Uz njih, deo postavke predstavlja retrospektivu dosadašnjih pola veka “Pjera”, takoreći celokupna istorija od 1967. do danas nacrtana perima pravih majstora.
Izvor: Večernje novosti, autor: M. Mirković
