Vladina mera stručnog osposobljavanja bez zasnivanja radnog odnosa šansa je za mlade visokoobrazovane ljude, kako bi dobili priliku da steknu prvo radno iskustvo i budu konkurentni na tržištu rada, na kojem se osim stručnih kvalifikacija traži i radno iskustvo.

Među mladima koji su uključeni u ovaj program je i Brankica Marković iz Borova. Završila je stručni studij trgovine na Veleučilištu “Lavoslav Ružička” u Vukovaru, a nakon toga diplomski studij na Ekonomskom fakultetu u Osijeku, stekavši zvanje magistra ekonomije.

– Trenutno sam na stručnom osposobljavanju bez zasnivanja radnog odnosa kao knjigovođa u Poljoprivrednoj zadruzi Brestove međe u Borovu. Srećna sam i zadovoljna što ovde mogu steći svoje prvo radno iskustvo, koje će mi puno značiti kao početniku u daljnjem radu i karijeri. Stoga bih se zahvalila upravniku zadruge Branku Perišiću koji mi je izašao u susret kada sam ga kontaktirala i izrazila želju da stažiram u zadruzi. Sve ovo ne bi bilo moguće bez mentorke Gordane Marinković koja mi pomaže da uđem u posao koji sam znala samo teoretski, jer prakse nisam imala. Drago mi je što mogu učiti od osobe koja je izuzetno sposobna, s bogatim radnim iskustvom – zahvaljujući njoj puno sam toga naučila. Svojim radom se trudim opravdati poverenje koje mi je ukazano – priča u dahu ova 25-godišnjakinja. Njena želja je da ostane u ovom poslu i da se i dalje usavršava i napreduje.

– Ako se ukaže prilika, volela bih da ostanem da radim u svom selu i zadruzi – dodaje naša sagovornica.

– Veoma sam zadovoljna Brankicom jer je zainteresovana za posao i odgovorna prema radu. Mislim da je ovaj program stručnog osposobljavanja veoma dobar jer mladima pruža priliku da steknu prvo radno iskustvo i priliku da ostanu na ovom području – kaže mentorica Gordana Marinković, voditeljica računovodstva u borovskoj zadruzi.

Brankica je prošla kroz sve faze posla, tako da je unazad nekoliko meseci posve samostalna u radu, uz stručni nadzor i instrukcije svoje mentorke.

– Zadovoljna sam jer volim da radim s mladima i da im prenesem znanje. Ništa mi nije teško. Na mladima svet ostaje – zaključuje Gordana, diplomirana ekonomistica sa 28 godina radnog iskustva.

Pored ove mere koja će mladima omogućiti da steknu prvo radno iskustvo, jedan deo mladih visokoobrazovanih na istoku Hrvatske dobio je priliku i za prvo zaposlenje u sklopu projekata koje finansiraju Evropska unija i hrvatska vlada. Zahvaljujući IPA projektu prekogranične saradnje Hrvatske i Srbije “Mreža centara za razvoj preduzetništva i prekograničnu saradnju”, u koji su uključene opštine Temerin, Titel i Žabalj u Srbiji i opštine Borovo i Negoslavci u Hrvatskoj, u obe istočnoslavonske opštine otvoreni su projektni centri i u svakom od njih na godinu dana zaposlene po dve mlade visokoobrazovane osobe. Reč je o najuspešnijim polaznicima obuke za pisanje projektnih predloga, koju je u Borovu uspešno prošlo dvadesetak mladih ljudi iz Borova i Negoslavaca.

Miloš Maksimović iz Borova je 29-godišnji diplomirani pravnik. Diplomirao je na Pravnom fakultetu u Osijeku. U Projektnom centru u Borovu zaposlen je od juna ove godine.

– Zadovoljan sam. Drago mi je što što sam konačno počeo da radim, jer sam do sada uglavnom radio poslove izvan struke. U Opštini Borovo sam odradio stručno osposobljavanje bez zasnivanja radnog odnosa. Želja mi je da i dalje radim u Projektnom centru, jer nikome danas nije u interesu da ostane bez posla. Nadam se da ću ostati, ali nikada se ne zna – kaže mladi pravnik.

Iako mu je tek 27 godina, Borovac Bojan Rakazović je magistar i inženjer procesnog računarstva. Diplomirao je u julu ove godine na Sveučilištu “Josip Juraj Štrosmajer” u Osijeku.

– Ovo je moje prvo zaposlenje i to pre nego što sam diplomirao, a posle ćemo videti kako i šta dalje – ističe Bojan, koji se nada da će mu ugovor na određeno vreme biti produžen.

– To najviše zavisi od nas samih, koliko ćemo uspeti da napišemo projekata i koliko ćemo povući novca. Nadamo se da ćemo uspeti u tome – iskren je Bojan. Iako je jedan od najboljih polaznika obuke za pisanje projektnih predloga, teorija je jedno, a praksa ipak nešto drugo.

– To je bio početak, upoznavanje s tom tematikom i neki osnovni koraci, a sve dalje je stvar prakse koju moramo steći kroz rad, trud i bezbroj pokušaja. Dobili smo vetar u leđa, a na nama je dalje dokazivanje – smatra mladi inženjer koji se nada da će Projektni centar u Borovu da zaživi u pravom smislu te reči i da će on i kolega Miloš ostati da rade.

– Ostaje nam da se nadamo i da se trudimo. Tu smo da pokušamo stvoriti nešto iz ovih projekata, da zadržimo mlade, da otvorimo, ako je moguće, poneko radno mesto. To nam je cilj – dodaje naš sagovornik.

Brankica, Miloš i Bojan zasad ne razmišljaju o odlasku iz Borova i Hrvatske. Voleli bi da ostanu u svom mestu i da i dalje rade. Ipak, ukoliko za njih u perspektivi ne bude posla, nije isključeno da će poput većine svojih vršnjaka otići iz zemlje u potrazi za poslom i boljim životom. Iako Hrvatska nije zemlja prilika, njihove priče govore da i od mladih mnogo toga zavisi i da se isplati ulagati u obrazovanje.