Srpsko kulturno društvo “Prosvjeta” u najskorije vreme započeće sa realizacijom krajnje ambicioznog projekta, Leksikona Srba u Hrvatskoj. U teškim vremenima za sve izdavače u Hrvatskoj, a kada je reč o “Prosvjeti” i u dodatnim okolnostima koje joj ne idu naruku, uložiće se sav napor stručnjaka sa svih polja da se dobije celovit pregled rada najznačajnijih Srba koji su delovali kroz istoriju na ovim prostorima.

Predsednik SKD “Prosvjeta” Čedomir Višnjić za Večernje Novosti kaže da politika, posebno ono što se u poslednje vreme događa u Hrvatskoj, nije mimoišla ni “Prosvjetu”. A tako i nedostatak novca, jer je krovna kulturna institucija Srba u Hrvatskoj dobila poslednjih godina između 30 i 40 odsto sredstava manje.

– Od svega što se na planu politike događa u Hrvatskoj mi smo uspeli da se očuvamo, ali se sve to ipak odražava. Srbi u Hrvatskoj uvek su bili, a danas su posebno, ekonomski slabiji od proseka i stanje na terenu je veoma loše. Ono nešto obrazovanih ljudi se prikriva, pošto se ljudi nacionalno ne izražavaju jer čuvaju svoja radna mesta – objašnjava nam Višnjić.

Prema rečima našeg sagovornika, “Prosvjeta” većinu kupaca knjiga koje izdaje ima u Zagrebu i Beogradu, a malo u Vojniću i Korenici.

– Mi mladim ljudima poklonimo dosta knjiga, ali u malim mestima distribucije gotovo da i nema. A nama je ozbiljan i psihološki problem, jer dvadesetak godina vodimo borbu protiv straha. Da ljude oslobodimo i da se razigraju i stvaralački, i kada je izgledalo da je taj posao obavljen naišao je ovaj politički mraz koji je ljude unazadio i preplašio – kaže Višnjić.

Kada se uzme u obzir da nema ni para, onda “Prosvjeta” umesto razvoja ima i nazadovanje. Ali, nastavlja Višnjić, ljudi vole da se radi, „i kada se sve uzme u obzir ipak smo uspešni“. Višnjić objašnjava da nepravde kod smanjivanja sredstava u odnosu na druge izdavače nije bilo, jer su svi dobili manje. Ali, neke manjinske zajednice, čijih je pripadnika znatno manje nego Srba u Hrvatskoj, ipak su proporcionalno imale manja smanjivanja dotacija.

ŠTA JE U PLANU
Prioritet “Prosvjete” je da nastavimo sa kapitalnim izdanjima, kao što je izdavanje kapitalnih dela Mite Kostića. Uskoro treba da izađu i izabrana dela Radoslava Grujića, uglednog srpskog istoričara. Iza njega je ostalo nekoliko pripremljenih rukopisa koji su se bavili istorijom Srba u Hrvatskoj. Plan je i objaviti popis i detaljni opis svih sakralnih objekata Pravoslavne crkve u Hrvatskoj, a njih je oko 500, ističe Čedomir Višnjić.

– Nešto su povećana sredstva koja dobijamo iz Srbije, a mislimo da bi i ona mogla biti veća i ozbiljnija. Rezultati konkursa i odluke nove vlade i novog sastava Ministarstva kulture tek se očekuju, a Višnjić kaže da je pozitivno to što je donesena odluka da se finansijski pomogne biblioteci u centru Zagreba – kaže Višnjić.

Predsednik “Prosvjete” ukazuje da su poznati i slučajevi nezgodnih iskustava i raznih pritisaka na njihove istaknute članove, a da u Osijeku stalno razbijaju tablu na zgradi.

– Ovde u Zagrebu i Vukovaru, bar što se tiče “Prosvjete”, nije tako. Mogu reći da kada je reč o ugrožavanju fizičke bezbednosti, tih problema u Zagrebu nema – naglašava Višnjić, ukazujući da je mnogo veći problem izraženi strah i nesigurnost Srba u Hrvatskoj.

“Prosvjeta” od 1993. godine, otkako u “novom” izdanju deluje u Hrvatskoj, imala je teške periode, pogotovo 1995.

– Znao sam da moramo nešto da radimo i taman da smo svi otišli, neko bi morao da se vrati – kaže naš sagovornik.

– Baština je bila ogromna, treba o tome brinuti. Želeli smo da spasemo što se spasti da, a drugo je pitanje da li se ova zemlja probila do normalnog života, normalne, opuštene demokratije, odgovor ne mogu dati.

Do sada je objavljeno oko 200 naslova knjiga, u pripremi su mnogi projekti i Višnjić kaže da slika kada se izloži delovanje na sajmu u Beogradu izgleda veoma dobra. Stvarnost je međutim malo drugačija, a za život naroda “Prosvjeta” i dalje nije odlučujuća snaga, pa Srbi u Hrvatskoj svoje nagomilane probleme moraju da rešavaju na drugim adresama.

Izvor: Večernje novosti, autor: J. Kerbler