Prvi Hrvat odlikovan Ordenom Svetog Save

Share

Deset dana pre nego što je predsednica Republike Hrvatske Kolinda Grabar-Kitarović odlikovala konzervatora Miljenka Domijana Redom kneza Branimira s ogrlicom zbog izuzetnih zasluga u području očuvanja i zaštite hrvatske kulturne baštine, Sveti arhijerejski sinod Srpske pravoslavne crkve u Beogradu mu je dodelio Orden Svetog Save drugog stepena „za svesrdno ukazivanje pomoći u obnavljanju drevnog verskog i kulturnog nasleđa SPC u Dalmaciji“, piše Slobodna Dalmacija.

Najveće priznanje SPC-a lično je potpisao srpski patrijarh Irinej, a bivšem glavnom državnom konzervatoru i današnjem savetniku u Ministarstvu kulture uručeno je u nedelju na praznik Velike Gospojine u manastiru Uspenja Bogorodice u Krupi nedaleko od Obrovca. Miljenko Domijan time je postao prvi Hrvat koji je primio najviše odlikovanje SPC-a, Orden Svetog Save drugog stepena.

Krupa„Danas imamo posebnu čast da istaknemo jednog čoveka koji je veoma zaslužan za obnovu manastira u Krupi, gospodina Miljenka Domijana, koji je kao glavni konzervator RH pomagao obnovu ove svetinje, i nakon Drugog svetskog rata i nakon poslednjeg rata. Zato smo odlučili, na predlog igumana samostana Krupe i Krke, da ga odlikujemo Ordenom svetoga Save drugog stepena“, kazao je episkop dalmatinski Fotije.

Miljenko Domijan kratko je zahvalio na ukazanoj časti.

„Pre svega bih rekao da smo iste vere, istoga Boga hvalimo, hrišćani smo i jedni i drugi. Prema tome i ove drevne freske ovde iznad mene i one nove na ulazu u crkvu koje slave uznesenje Blažene Device, sve nas ujedinjuje. To što smo mi slavili Veliku Gospu pre 15 dana manje je relevantno“, kazao je Domijan.

Crkva je pre toga stajala neobnovljena, u Drugom svetskom ratu zapalili su je Pavelićeve ustaše, a kada je krenula obnova, ispod kreča su se počele prikazivati izuzetno vredne slike velikog živopisca Mitrofanovića.

Domijan je zajedno sa svojom mentorkom Ksenijom Radulić i beogradskom koleginicom Anikom Skovran počeo da radi na obnovi fresaka, da bi 1980. sa suprugom Lukrecijom, takođe konzervatorkom, postavio manastirski muzej s izuzetno vrednim ikonama i crkvenim priborom. Isti muzej obnovio je i tri godine nakon Oluje.

Domijan je u međuvremenu učestvovao u očuvanju, zaštiti i obnovi kulturnog blaga SPC-a drugde u Dalmaciji. Tako je u crkvi sv. Ilije u Zadru krajem 80-ih otvorio muzej SPC-a.

Riznica je u Domovinskom ratu teško stradala zbog nestručne evakuacije pa su brojne ikone i druge umetnine nakon desetogodišnje restauracije ponovno ugledale svetlo pre tri godine, opet zaslugom Domijana, kojeg od milja u srpskoj zajednici zovu Milenko.

„Ponosam sam što je hrvatska kulturna baština bogatija za ovaj segment pravoslavne srpske kulturne baštine koja je obogatila hrvatsku kulturnu baštinu s nekoliko dragocenih kulturnih spomenika. Među njima je biser definitivno manastir Krupa, sazidan krajem 16. veka. Ponosan sam što moj narod u užasima rata, pogotovo kroz Oluju, manastir nije minirao i srušio kao što se to dogodilo sa samostanom franjevaca u Karinu, već je sačuvan. Hrvatska država o manastiru se brine kao o prvorazrednom spomeniku kulture u koji je uložila znatna sredstva za oporavak i suvereno održavanje. Mislim da je civilizacijski nivo i kulturološki aspekt hrvatskog naroda upravo u tome da bude ponosan na baštinsku raznovrsnost koju poseduje“, kazao je Domijan, koji se podsetio 1995. kada je ovim krajem, nakon Oluje, prošla hrvatska vojska. Manastir je ostao sačuvan zato što je i sam među vojnicima agitovao na način „ako su oni rušili nama, ne moramo mi njima“.

 

Share