Rekonstrukcija pruge Beograd – Zagreb

Share

Rekonstrukcija pruge Beograd – Zagreb bi bio značajan kapitalni projekat i težnja Srbije i Hrvatske da ga zajednički sprovedu aplicirajući za sredstva Evropske unije je veoma dobar potez, ocenjuje stručna javnost.

Arhitekta Mahmud Bušatlija kaže za Danas da je odlična vest da su se Beograd i Zagreb odlučili da zajednički rade na tom projektu.

– To će svakako doneti benefite kada je reč o kvalitetu železničkog saobraćaja. Dovoljno je znati da se od Beograda do granice sa Hrvatskom prugom putuje tri sata na relaciji od 100 kilometara. Od granice do Zagreba je razdaljina od 300 kilometara koja se takođe pređe za tri sata. Sasvim je jasno da bi rekonstrukcija pruge Beograd – Zagreb sa srpske strane značila značajnu modernizaciju a ono osnovno što ona podrazumeva je razvijanje veće brzine vozova. Dakle, konačno bi na veoma važnoj deonici, osavremenjavanjem, bilo omogućeno da vozovi dostižu brzine od 120 kilometara na sat, kakav je već sada slučaj u Hrvatskoj i Sloveniji, umesto brzina od 30 do 35 kilometara na sat koje se ostvaruju u ovom trenutku. Prema tome od razvijanja ovog zajedničkog projekta sa Hrvatskom uz sredstva dobijena od EU železnički saobraćaj u Srbiji može samo da prosperira – smatra naš sagovornik.

Sa njegovim mišljenjem slaže se i Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu koji ističe da je železnički putni pravac prema Zagrebu uz onaj prema Budimpešti od ogromnog značaja za Srbiju.

– Stoga treba raditi na razvoju tih pruga i veoma je dobro što je sa Zagrebom postignuta saglasnost o rekonstrukciji pruge Beograd – Zagreb. Očito je da obema stranama odgovara sprovođenje tog projekta. I za Hrvatsku je od značaja da ta rekonstrukcija ugleda „svetlost dana“ jer bi to dosta značilo za jačanje privrednog života i smanjenja odliva stanovništva iz Slavonije. Sa druge strane, projekat je od enormnog značaja i za srpsku stranu jer bi modernizacija pruge Beograd – Zagreb znatno pogodovala interesima srpske privrede – objašnjava Savić.

On podseća da je u periodu SFRJ, železnički pravac od Beograda prema Zagrebu predstavljao najveću transportnu rutu za izvoz robe prema zapadu, najviše prema Italiji i Nemačkoj.

– Te dve zemlje su i dalje među najvećim trgovinskim partnerima Srbije i rekonstrukcija pruge Beograd – Zagreb bi mnogo značila u trgovinsko-transportnom smislu. Posle rata i smanjenja trgovinske razmene ta pruga je izgubila na značaju ali je sada došao trenutak da ona ponovo zauzme onu ulogu koju je imala nekada. Takođe, modernizacija te pruge je veoma bitna za Srbiju i zbog toga što je to još uvek najbrži način povezivanja sa železnicom u razvijenim zemljama Evropske unije – naglašava Savić.

Podsećanja radi, potpredsednica Vlade Srbije i ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović razgovarala je nedavno sa hrvatskim ministrom mora, prometa i infrastrukture Olegom Butkovićem u vezi sa rekonstrukcijom železničke pruge od Beograda do Zagreba. Dvoje ministara usaglasili su okvir protokola o saradnji na ovom projektu, a dogovoreno je da se u narednih desetak dana ponovo sastanu i potpišu taj dokument. Mihajlovićeva i Butković su se saglasili da Srbija i Hrvatska zajednički apliciraju kod Evropske unije za novac za realizaciju tog projekta.

Pruga od Beograda do Zagreba duga je 412 kilometra i nalazi se na Koridoru 10. Na teritoriji Srbije planira se rekonstrukcija oba koloseka na deonici od Golubinaca do Šida, odnosno granice sa Hrvatskom, kao i modernizacija deonice od Rume do Šida. Vrednost ovih radova iznosi oko 250 miliona evra.

Izvor: Danas, autor: G. Vlaović

Share