Savo Štrbac: Vašington o verskim slobodama u Hrvatskoj

Share

Stejt Department je 15. avgusta ove godine objavio redovni godišnji izveštaj o verskim slobodama u svetu za 2016, uključujući i Hrvatsku, kojoj poklanja punih sedam stranica. Promotor je bio sam američki ministar spoljnih poslova Reks Tilerson zbog čega mu je i posvećena velika medijska pažnja.

Kao događaje koji oslikavaju stanje verskih sloboda u Hrvatskoj, Vašington ističe: komemoraciju u logoru smrti Jasenovcu, koju su bojkotovali jevrejski i srpski čelnici, optužujući tadašnju vladu HDZ-a i Mosta da umanjuje ustaške zločine; marš 5.000 ekstremista na Vijeće za elektronske medije, koje je suspendovalo program televizije Z-1 zbog tok-šoua, u kojem je voditelj pozvao gledaoce da se drže dalje od pravoslavne crkve u Zagrebu, jer bi “četnički vikari” mogli izaći i “zaklati” nevine prolaznike; fudbalsku utakmicu između Hrvatske i Izraela, odigranu u martu prošle godine u Osijeku, na kojoj su navijači, u prisutnosti predsednika vlade, izvikivali ustaški pozdrav “za dom spremni”; dokumentarni film Jakova Sedlara “Jasenovac-Istina” zbog revizionističkih stavova; imenovanje Zlatka Hasanbegovića za ministra kulture, uprkos veličanju pronacističkog ustaškog režima; rastuće društvene netolerancije prema SPC i podatka da je u 2016. bilo 20 vandalskih napada na njenu imovinu, od kojih su otkrivena samo dva počinioca i nevraćanja oduzete imovine; ukidanje osuđujuće presude kardinalu Alojziju Stepincu iz 1946. zbog saradnje s ustaškim režimom za koju je Efraim Zurof, šef Centra „Simon Vizental“ u Jerusalimu, rekao da je to “apsolutno sramotno i užasno, da se radi o pokušaju prekrajanja istorije’”; preferiranje finansiranja Katoličke crkve u odnosu na ostale 53 verske zajednice, za koju je prošle godine izdvojeno 40 miliona dolara; postojećeg zakona koji ne dopušta vraćanje imovine pojedincima koja im je oteta tokom Drugog svetskog rata, ako su u međuvremenu promenili državljanstvo, što vlasnike jevrejske imovine pogađa više od drugih…

Sve što je pobrojano u pomenutom izveštaju je tačno o čemu je region brujao i u vreme nastanka tih događaja. I ja sam na ovim stranicama pisao o nekima od njih. Svestan sam da nemaju istu težinu upozorenja i kritike određenih događaja i pojava u Hrvatskoj od nas Srba i Amerikanaca. Američka, naravno, ima veću “specifičnu” težinu. Pitanje je samo koliku?

Možda je odgovor u reagovanjima prozvanih. “Reč je o neutemeljenim besmislicama koje su zapravo falsifikovani izveštaj hrvatske nevladine, prokazivačke i preplaćene pseudoljevičarske scene“, komentarisao je za HRT sad već bivši ministar Hasanbegović. “To je apsolutna neistina i meni je žao da se to desilo”, odgovara autor spornog filma o jasenovačkom logoru, Sedlar, uz napomenu kako je kao reakciju na izveštaj zvao svoje advokate u Njujorku, koji će dati svoje tumačenje State Departmentu, a od podnosioca izveštaja iz Hrvatske traži izvinjenje.

Iz hrvatskog ministarstva spoljnih i evropskih poslova naglašavaju da “aktuelna vlada stavlja na najviši nivo zaštitu svih prava, kako manjinskih, tako i nacionalnih, verskih i svih drugih”, te dodaju da u dijalogu s predstavnicima svih manjina vlada promoviše međusobno uvažavanje, saradnju, solidarnost…

Šta mi Srbi očekujemo od ovog izveštaja? Rekao bih “ne mnogo” a možda i “ništa”. Ovakvih izveštaja je bilo i do sada, a situacija se prema Srbima nije poboljšavala. A i kako će kada niko od prozvanih, uključujući i vladu, ne priznaje “optužbe” a izveštaj ne predviđa nikavo daljne suđenje niti sankcije za eventualni neposluh.

Koliko je Srbima u Hrvatskoj dobro, govori činjenica da oni iz nje odlaze svakodnevno u takozvanom tihom egzodusu, što će reći u nevidljivom za medije. Prema popisu stanovništva iz 2011. bilo ih je 4,36 procenta, što je za 2/3 manje nego 1991. U poslednjih nekoliko godina, na jednog povratnika iz Srbije u Hrvatsku u obrnutom smeru ode ih više od pet. S obzirom da kod staračke populacije, koja uveliko preovlađuje kod današnjeg srpskog življa u Hrvatskoj, neumoljivo radi i “biološki sat” i da se po “zakonskom osnovu” masovno brišu iz prebivališta, procene govore da će se do idućeg popisa ostvariti željena projekcija Tuđmanovog establišmenta s početka devedesetih o „konačnom rešenju srpskog pitanja u Hrvatskoj“, što znači da će ih biti manje od tri procenta u ukupnoj populaciji te države.

Za pomenuti izveštaj, kao i mnoge pre njega, mogla bi se parafrazirati ona narodna “Psi laju, Srbi odlaze”.

 

Izvor: Politika, 22. avgust 2017, štampano izdanje
Autor: Savo Štrbac, predsednik Dokumentaciono-informacionog centra „Veritas”

Naslovna fotografija: Medija centar Beograd

Share