„Slobodna zona“ donosi angažovane filmove i podstiče kulturu dijaloga

Share

Svečanom projekcijom filma Neruda reditelja Pabla Laraina u beogradskom Sava Centru 10. novembra otvara se dvanaesti po redu festival Slobodna zona. Festival angažovanih (dokumentarnih, igranih i kratkometražnih) filmova predstaviće do 15. novembra ukupno 50 različitih filmova.

Od pre tri godine Slobodna zona se simultano održava u Beogradu, Novom Sadu i Nišu. Veoma posećen festival nudi publici jedinstvenu priliku da pogleda filmove koji se bave svetskim problemima, krizama i njihovim posledicama, kao i priliku da razgovara sa autorima filmova. Bogat i uzbudljiv prateći program sadrži tribine, diskusije, radionice… Kultni beogradski festival ove godine prvi put ima takmičarski karakter, a teme u fokusu su i izbeglička kriza, sukob u Siriji, totalitarizam 21. veka, položaj umetnika u društvu, posledice ratova…

O  ovogodišnjem izdanju Slobodne zone, dosadašnjem razvojnom putu festivala i razlozima njegove omiljenosti kod beogradske publike, te o planovima i akcijama koje slede za Privrednikov portal govori Rajko Petrović, direktor Slobodne zone.

Koje biste naslove izdvojili iz ovogodišnje Slobodne zone?

Hedlajneri festivala su berlinski pobednik Požar na moru, film koji na specifičan način tretira pitanje migranata i to ne tako što njih stavlja u prvi plan, nego se fokusira na žitelje ostrva Lampeduza koje je jedno od tih prolaznih mesta za koje cela Evropai svet zna po raznim tragičnim i dramatičnim slikama. Tu je takođe i veoma zanimljiv film Neruda Pabla Larajna. Ovo ostvarenje ne pokušava da iliustruje biografiju slavnog pesnika, nego pokušava da nam dočara sliku jednog vremena, kada je Pablo Neruda bio proganjan kao levičarski aktivista u okviru diktature koja je bila u Čileu. U filmu se sukobljavaju Neruda, glavni lik filma i policijski inspektor koji ga prati i koji je zapravo antijunak. Izdvojio bih i film koji dolazi iz Severne Koreje Pod suncem Vitalija Marskija. Ovaj autor je od korejskih vlasti dobio dozvolu da snimi film, ali je dobio i čitavu ekipu nekih koreditelja i reditelja koji bi mu pomogli da organizuju izvesne filmske slike iz ove zemlje. Reč je o izuzetno pronicljivom i inteligentnom autoru koji nam je doneo neverovatnu sliku – sliku jedne od poslednjih diktatura koje u svetu vladaju.

Koji su glavni noviteti Festivala?

dsc08661Novina ovogodišnjeg festivala je da postaje takmičarski, da će se dodeljivati nagrade za najbolji film u međunarodnoj i regionalnoj selekciji. U regionalnoj selekciji će se dodeljivati nagrada Human Rights, i tu je takođe selekcija 14+ u okviru koje će srednjoškolski žiri oceniti najbolji regionalni film. Zanimljivost festivala je što ima puno pratećih programa – karakteristični su taj tribinsko-debatni program, noćni razgovori koji se odvijaju u Dvorani kulturnog centra, svake večeri od 21 sat. Ove godine će nakon projekcija filmova Pod suncem, Žene plešu sećanja, Ukleti i Treći će biti organizovani razgovori na kojima će, pored autora filmova, učešće uzeti sociolozi, novinari, politikolozi, profesori Univerziteta… Cilj ovog programa je da se ne bavi filmskim elementima, nego da u fokus stavi temu i da je analizira sa različitih strana i prodiskutuje o tome. Pored toga, tu je i naš standardni program Cross media zone koji se bavi novim tehnologijama i upotrebi dokumentarnog  i angažovanog filma u sferi interneta i transmedije, kao i masterklas program u okviru kog će dokumentaristi, studenti, srednjoškolci i svi drugi zainteresovani umetnici imati priliku da čuju nešto novo o savremenim tendencijama o dokumentarnom, angažovanom filmu.

Turneja Slobodna zone

Slobodna zona ima aktivnosti tokom cele godine. Kada smo je počeli, išli smo u pet gradova. Turneja se uvek organizuje tokom proleća, u aprilu, maju, junu i poseti više od 40 gradova u Srbiji. To nisu samo veći gradovi, to su i mesta, pa i neke varošice. To je prilika za gledaoce iz manjih gradova da pogledaju sve te kvalitetne filmove. Slobodna zona je član Balkanske distributivne mreže. Ove godine će se raditi jedan poseban program Moving Doc, to je nekakav pokretni dokumentarni bioskop i tokom 2017. godine ćemo organizovati simultane projekcije u zemljama Balkana koje su članice ove mreže (Slovenija, Hrvatska, Makedonij, Crna Gora i BiH) – najavljuje Rajko Petrović.

 

Kako je festival Slobodna zona izgledao u svojim počecima? Kakav je bio njegov razvojni put?

Festival je počeo pre 12 godina, održavao se u sali Dvorane kulturnog centra Beograda i nastao je u vremenu posle petooktobarskih promena kada su srpski građani mislili da se desila velika promena i da će doći do poboljšanja u našim životima. Kako je postojalo veliko interesovanje za filmove, festival je iz godine u godinu sve više rastao i imao sve više publike. Već posle trećeg izdanja festivala morali smo da pređemo u tri bioskopske sale. Zatim, počeli smo da predstavljamo i filmove sa festivala u manjim bioskopskim dvoranama u Srbiji – tokom cele godine. Taj program je nazvan Turneja Slobodne zone i veoma je posećen. Nama je veoma važna ta ideja o decentralizaciji kulture  i to što građanima van Beograda omogućavamo da pogledaju kvalitetnu i ekskluzivnu vrstu programa. Iz toga je nastala ideja da glavni program prebacimo i u Niš i Novi Sad, kao dva regionalna centra u Srbiji. A teme koje dominiraju festivalom od početka do danas su praktično uvek iste. Festival se trudi da gaji kulturu dijaloga, da prikazuje filmove koji imaju razvijeno kritičko mišljenje u odnosu na teme i stvarnost, bez obzira odakle dolaze. Filmovi se bave najosetljivijim temama – diktaturama, raznim neslobodama koje postoje u raznim zemljama. Mi se trudimo da budemo festival koji promoviše medijske slobode, slobodu govora, slobodu umetničkog mišljenja, izražavanja… Slobodna zona je poznata i kao festival na kom publika ima priliku da razgovara sa autorima filmova i da često vodi nekakve mini debate povodom određenih tema i filmova.

Gost selektor

ivancicSlobodna zona od 2012. Godine ima gosta selektora. Reč je o ličnosti koja svojim  delovanjem u javnoj sferi, ali i svojim ličnim sistemom vrednosti oslikava vrednosti samog festivala. Gosti selekori Slobodne zone do sada su bili hrvatska književnica Dubravka Ugrešić, umetnički direktor festivala Dokufest iz Prizrena Veton Nurkollari, pisac i filozof Boris Buden i novinarka i glumica Olja Bećković. Gost selektor ove godine je hrvatski novinar i pisac Viktor Ivančić.

 

Kako se razvijala regionalna saradnja tokom poslednjih deset godina postojanja Slobodne zone?

Mi smo godinama prikazivali filmove iz regiona, iz svih filmova bivše Jugoslavije – Hrvatske, Slovenije, Bosne i Hercegovine, Makedonije, Kosova, Crne Gore. I uglavnom su to bili filmovi koje drugi festivali nisu želeli da prikažu ili možda nisu imali dovoljno hrabrosti da ih prikažu. To su bili filmovi koji se bave našom bliskom prošlošću, osetljivim temama i posledicama ratova devedesetih godina. Mi smo bili jedino mesto na kom su mogli da se vide ti filmovi. Ove godine filmovi dolaze iz različitih zemalja i koji najviše prikazuju šta svaku od tih zemalja boli. Iz BiH nam dolazi film Izmaglica Srebrenice koji tretira jednu tešku temu, tu je takođe film Ivana Jovića Zaveštanje koji se bavi preživelima iz logora Jasenovac i drugih logora koji su bili u NDH tokom Drugog Svetskog rata, a tu je i film Bubnjevi otpora francuskog autora Metju Žuftea koji je rađen na Kosovu i koji pokušava da nam objasni kako su bile organizovane paralelne institucije na Kosovu devedesetih godina.

Dakle, mi pokušavamo da budemo jedan prostor za dijalog između svih ovih zemalja i naroda, za koje mislimo da su pvenstveno upućeni jedni na druge iako je generalno tendencija u Evropi i svetu da nekakve radikalizovane, političke  tendencije zauzimaju sve više prostora u mejnstrim politici. Mislim da je važno zadržati tu kulturu dijaloga i normalnosti između naroda koji su do skoro bili u sukobu.

Slobodna zona je u prvim godinama postojanja stekla vernu publiku i stekla kultni status među ovdašnjim filmskim festivalima. Kako to objašnjavate?

dsc08657To govori o samom  festivalu da je hrabar, da preuzima rizik da prikaže nekakve filmove koji možda, apriori, ne bi bili dobrovoljno, ili lepo dočekani od strane publike. Publika, deo javnosti, svakako ima potrebu za jednim prostorom u kom se razvija kritičko mišljenje, gde se neguje kultura dijaloga. Jer, da se ne lažemo, toga je sve manje ili postoji  samo u tragovima u određenim medijima – i kod nas i u regionu. A ovaj  festival poziva publiku na tako nešto i postaje mesto dijaloga. Nama je publika jako važna, iako mi pripadamo porodici takozvanih Human Rights festivala, a apriori se smatra da ovi festivali prikazuju teške teme, teške filmove. Mi ne mislimo tako. Smatramo da na programima festivala koji se bave ljudskim pravima ima teških filmova, ali i onih koji imaju umetnički kvalitet i koji teške teme predstavljaju na određene načine koje publika voli da vidi. Važna je ta raznovrsnost pristupa u programu i mogućnost da festival bude prostor u kom se ljudi osećaju zaista slobodno.

Da li je bilo teško dovesti ovoliki broj gostiju ove godine?

Izrazito. Mi nemamo snažnu podršku onoliko koliko mi mislimo da zaslužujemo. I dalje naš festival ima skromna sredstva. Naš budžet je oko 35.000 evra, a ja mogu slobodno da vam kažem da ovakva vrsta programa i ovakav gabarit festivala košta, najmanje, dvostruko više od toga. To se nadomešćuje pre svega time da ljudi koji su angažovani oko festivala to rade iz čiste ljubavi. Niko nije adekvatno materijalno nagrađen. Festival se realizuje i zahvaljujući podršci velikog broja volontera – više od 100 volonera je angažovano u sistemu festivala. Želim da naglasim da je festival podržalo Ministarstvo kulture Republike Srrbije, Rekonstrukcija Ženski fond, Francuski Institut i Sekretarijat grada za kulturu. Bez te podrške mi ne bismo mogli da organizujemo ovakav festival.

Iz ovogodišnjeg programa

14591662_1306715612704298_786751797467352676_nFilm koji otvara 12. Slobodnu zonu predstavlja život i progon „najvećeg čileanskog komuniste“. Film govori i o Nerudinom odlasku u  ilegalu, boravku u logorima za protivnike režima koje je organizovao čileanski diktator Augusto Pinoče, kao podršci koju je dobio od Pabla Pikasa…Tu su i citati iz nekih od najznačajnijih Nerudinih pesama. U ovom filmu   Reditelj Pablo Larain sa puno ironije kombinuje biografske elemente sa ikonografijom detektivskog romana i film noir-a. Lik slavnog pesnika (Luis Gneko) i njegovog suparnika i progonitelja Oskara Pelušena (i Gael Garsija Bernal) reditelj konstruiše kao likove jednog od detektivskih romana.

Među zanimljivijim  filmovima  u ovogodišnjem programu su i argentinski dokumentarni film Žene plešu sećanja, o neobičnom obeležavanju Dana nestalih u Argentini, hrvatski film Treći Arsena Oremovića, o fudbalu, fudbalskoj mafiji i čitavom društvu, kao i film Ukleti čiji su akteri ljudi koji su ostali u Siriji i koji svedoče o tome šta je u ovoj zemlji ostalo.

 

 

 

 

 

Share