U okviru programa “Erasmus+”, najvećeg programa EU na području obrazovanja, učenici srednjih škola iz Španije i Italije boravili su od 2. do 9. jula u Zagrebu gdje su im domaćini bili učenici i nastavni personal Srpske pravoslavne opšte gimnazije “Kantakuzina-Katarina Branković”.

– Iako se aktivnosti u okviru ovog projekta koji je financiran od strane Agencije za mobilnost i program EU uglavnom odnose na sport, domaćini i njihovi gosti se intenzivno druže, zajedno su na radionicama i osim što upoznaju Zagreb i Hrvatsku, upoznaju se i međusobno, objašnjava za Novosti Svetlana Kilibarda, profesorica fizičke i zdravstvene kulture koja je upravo nadzirala utakmice između učenika i azilanata iz Zagreba.

Program boravka je strogo planiran. Tokom boravka učesnici programa u brojnim radionicama raspravljaju o osnovnim problemima i pozitivnim doprinosima sporta i svega što je vezano uz sport i fizičku kulturu, a jedna od aktivnosti je druženje s marginaliziranim grupama. Mi smo izabrali druženje s azilantima, pa su sa nama mladi iz Libije, Sirije, Avganistana, Somalije, Nigerije i drugih zemalja koji čekaju da se riješi njihov status u Hrvatskoj, rekla je Svetlana, ističući da je ta aktivnost provedena u saradnji s Centrom za mirovne studije.

Gosti su nam 14 mladih Talijana iz Tortone, gradića na sjeveru Italije kod Milana i 16 Španjolaca iz Valencije, dok su im domaćini 16 naših gimnazijalaca koji su završili prva tri razreda, rekla je, ističući da se dosta odlazi van kruga Gimnazije. – Imali smo radionicu na Zrinjevcu, a otišlo se i na Sljeme, rekla je Svetlana.

V.d. direktora gimnazije protojerej-stavrofor Slobodan Lalić ističe da je ovo prvi projekat te vrste čiji je nosilac gimnazija.

– Sport kao temu su iznjedrili učenici jer im se činila najinteresantnijom. Mi smo odabrali dva udruženja jer imaju od ranije dosta iskustva u radu na sličnim projektima. Kao organizator stekli smo znanje i vještine koje će nama koristiti u narednim projektima.

– Puno je znanja i vještina koje se mogu usvojiti na radionicama, pa i implementirati u redovnoj nastavi, ali je najvažnije da se radi o vršnjacima naših učenika, da se upoznaju i sprijatelje, rekao je o. Slobodan.

Najavio je da su Talijani pozvali Gimnaziju da im bude partner u projektu ove jeseni.

– Mi ćemo im se odazvati, pa će deset učenika i dvoje profesora otputovati u Italiju, rekao je Lalić.

Razgovarali smo i s nekoliko učesnika projekta.

Radimo jako puno, ali se usto i zabavljamo i upoznali smo puno drugih ljudi, a te kontakte ćemo najvjerovatnije nastaviti, rekao je Luka Kljajić koji je završio prvi razred gimnazije.

Naglasio je i de se suočava s tremom kad mora nešto objašnjavati.

– Kad smo sami na terasi onda je lako razgovarati, ali kad nešto moramo prezentirati, dosta se sramimo izići pred masu i pričati. U svakom slučaju, volio bih da se ovakvi projekti ponove i da mi negdje putujemo, rekao je Luka.

Petra Telenta koja je završila drugi razred kaže da je izbor učenika koji će biti domaćini vršen na osnovu toga tko je dovoljno dobar u engleskom. Uz one koji su kao najbolji u engleskom predviđeni za ovo druženje i ima i nekih koji su se prijavili jer žele upoznati druge kulture i oni su najradoznaliji među nama, rekla je.

– Ova nas priča spaja i pomaže da se upoznamo s drugačijim kulturama i mentalitetima.

Inspirativno je vidjeti kako mladi iz drugi naroda funkcionišu u smislu kuhinje, načina oblačenja i kako razmišljaju.

– Nesporazuma među nama nije bilo, ali moram reći da se oni međusobno ophode drugačije nego kod nas. To ne kažem u negativnom smislu, ali ipak mislim da su oni međusobno pažljiviji nego mi na Balkanu. Zapravo, kad se vidi koliko ponekad drugačije funkcionišu, ne bi čovek verovao da smo s istog kontinenta, kaže Petra.

Ona smatra da su najbolje radionice bile one koje sve učesnike tjeraju da budu zajedno i da se stalno miješaju, pomažu i traže zajedničke odgovore talijanske, španske i s hrvatske strane.

Naši gosti se u razgovorima izuzetno trude da shvate prilike u Hrvatskoj i dosta njih je zainteresovano za situaciju na Balkanu.

Maura Rivabela iz Tortone, sat vožnje od Milana također ima pozitivne utiske.

– Sretni smo da smo ovdje i to je dobar projekt jer možemo upoznati mnoge nove ljude i kulture iz Hrvatske i Španije, naći puno prijatelja i poboljšati naš engleski jer je druženje i razgovor dobar način da se to uči.

– Ljudi iz Hrvastke su pomalo različiti, ali ne puno. Ipak, mi smo iste starosti, istih interesa i volimo sport i zato uživamo zajedno. U našem kontigentu svi smo sportaši, bavimo se sportom u školi, ne samo nogometom, nego i rukometom, tenisom ili bejzbolom, kaže Maura.

Elisa Lugano koja vodi Talijane kaže da joj se sviđa projekat.- Svi se međusobno družimo, a imamo i razne sadržaje preko kojih se još bolje upoznajemo, kaže Elisa koja je upravo pripremala pitanja za kviz o Italiji i njenim stanovnicima. Naglasila je i da dani u druženju prolaze vrlo brzo i da se raduje novim projektima tog tipa.

Nuria Zurita Navaro vodi španjolske učesnike u projektu. Ona je inače na čelu omladinske organizacije koju je s kolegama osnovala prije tri godine.

– Planiramo sesije, organiziram, pazim na klince i nastojim da se druže jer ovdje se nove stvari ne uče kao u školi, nago kroz praktične aktivnosti.

Imamo jako dobre utiske, a iako možda nije sve organizirano onako kako očekujemo, mislim da učesnici stvarno uživaju, pogotovo što su prvi puta na nekoj razmjeni jer su stari 15, 16, 17 godina, kaže Nuria i ističe da su Talijani i Španjolci bliski i slični. – Nema velikih razlika iste smo starosti, volimo iste stvari, imamo iste ukuse…

Njen brat Ivan Zurita Navaro završio je četvrti razred srednje škole koja je u Španjolskoj obavezna. – Došao sam naučiti više stvari o društvu u Hrvatskoj, a ovaj međukulturalni projekat je kao stvoren za to. Ovdje je vrlo zanimljivo, prvih dana bilo je malo neobično, ali sad je sve odlično, i volio bih da ponovim ovo iskustvo. Kroz druženje sam naučio nove stvari o Hrvatskoj i Zagrebu, jer sam tu prvi puta. Jezik je vrlo neobičan u usporedbi sa španjolskim, a naučio sam dosta i o Talijanima, kaže Ivan.

O svemu smo pitali i goste iz azila koji su igrali utakmice s učesnicima projekta. Ovo je bilo zanimljivo popodne u društvu vršnjaka iz Italije, Španjolske i Hrvatske, kaže Somalijac Abdishaituv Abtidon Obsiye kome je sve bilo zanimljivo. U hotelu nemamo neke organizirane aktivnosti, osim što učimo hrvatski jezik, pa sam naučio neke česte riječi i fraze, brojeve i nazive voća, kaže on.

Dok su se ostali bavili sportom, mladi Talijani pripremali su večeru jer je na njih bio red. Koliko su mogli, snalazili su se u kuhinji, praveći lazanje, salatu od paradajza i tiramisu.

– Razmišljali smo koja bismo pripremili jela; s jedne strane da budu originalna talijanska, a s druge jednostavna za pripremu, kaže Elisa i dodaje da su te interkultuaračne večere jako zanimljive za druženje i upoznavanje.

A sve je iskomentirao mitropolit zagrebačko-ljubljanski Porfirije na čiju je inicijativu i blagoslov gimnazija ušla u projekat.

– Živimo u svetu koji je prepun informacija i komunikacija, ali u isto vreme i podeljen, nezavisno od procesa ujedinjavanja. Suština podeljenosti je da često vodi u nesporazume i sukobe, a najbolji mogući način da ljudi prevaziđu prerasude koje mogu odvesti u nesporazume i sukobe jeste da se međusobno susreću, da otkriju šta ko nosi u sebi. U susretu, razgovoru i druženju mladi i ne samo oni, mogu, ne samo da se lepo provedu, nego da vide da nezavisno od toga ko gdje živi i kojoj kulturi pripada svako nosi u sebi dovoljan potencijal dobra i radosti koje može da se podeli i svako svakoga da obogati. Uostalom iz svakog susreta može proisteći radost i zato smatramo da naša deca koja idu u gimnaziju i koja su silom prilika u manjinskoj zajednici, izlazeći iz tih granica, mogu lakše i snažnije da se uključe i postanu potpuno slobodni ravnopravni i zreli ljudi.

 

Izvor: Novosti, autor: Nenad Jovanović