Slovenački košarkaš Alen Omić, inače Tuzlak po rođenju, nije mogao da bira ni roditelje ni zemlju u kojoj će se roditi.
Mogao je da bira klub za koji će igrati i izabrao je beogradsku Crvenu zvezdu. Čini se da se brzo uklopio i dao je doprinos pobedi beogradskog kluba nad Olimpijakosom.

Nažalost, njegov sportski doprinos bačen je u senku porukom mržnje kojom je grupa takozvanih navijača dočekala ovog mladića. Ružnu sliku iz dvorane “Aleksandar Nikolić” nije mogla da ublaži ni Omićeva tvrdnja da transparent nije video, da “Zvezda ima najbolje navijače na svetu”, da je došao zbog njih i da se bori za njih”. Iz Beograda je otišla još jedna slika koje se normalan svet stidi.

Priča o Beogradu kao gostoljubivom, otvorenom gradu u kome se svi, pa i stranci, osećaju kao kod kuće gradile su generacije, strpljivo i godinama. Mržnja nikada nije bila sinonim za srpsku prestonicu. Ali šta to vredi kada grupa psihopata pred očima milionskih gledalaca sve to pogazi u trenu.

Šta je Alen Omić skrivio tim mladim ljudima, njegovim vršnjacima. Ništa. I nije dakle problem u njemu nego u njima i njihovoj teskobi, u mržnji koja je obrazac njihovog ponašanja.

Naučiti da mrziš mnogo je jednostavnije nego naučiti nešto da radiš, završiti neku školu.

Za mržnju je dovoljno da upališ TV i gledaš prenos iz Skupštine; da slušaš kvazianalitičare u jutarnjim programima režimskih televizija koji bljuju vatru na sve što se ne krsti sa tri prsta; da na trafici vidiš naslovne strane tabloida. I već imaš završen početni kurs. A onda se u drugom semestru trenira nasilje.

Lako ćemo se složiti da nasilnika, sejača mržnje, huligana ima svuda. Ali u kakvom mi to društvu živimo kada na transparent sa Zvezdine tribine niko ne reaguje. Ni uprava kluba, ni igrači, ni onaj deo navijača koji su Omiću aplaudirali. Niko se posle utakmice nije oglasio. Ćuti i Košarkaški savez, i gradski čelnici, ćute i republički funkcioneri. Neće oni da se zamere dilerima i huliganima. Trebaće im.

Izuzetak je poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković, koja je osudila isticanje transparenta i uvrede. Dobro je što je poverenica reagovala, ali nije dovoljno. Poruka sa tribina koja nije izložena osudi može se tumačiti i kao dominantan stav Beograda i Beograđana. A to jednostavno nije tačno i to treba reći.

Nevolja je, međutim, što među onima koji to treba da kažu ima mnogo mrzitelja i trovača nacije.

Izvor: Danas