Hrvatski sabor je pre nekoliko dana počeo raspravu o Predlogu zakona o upravljanju državnom imovinom, koji omogućava da imovina srpskih firmi u ovoj zemlji bude data u višedecenijski zakup. Reč je o izuzetno vrednom poslovnom prostoru, odmaralištima na hrvatskom primorju, stanovima čiji su vlasnici nekada uspešna preduzeća iz Srbije, koja godinama pred hrvatskim sudovima bezuspešno traže da im se vrati oteta imovina.
U zakonu protiv koga su ustali srpski poslanici u saboru, navodi se da je vlada „do sklapanja odgovarajućeg međunarodnog ugovora ovlašćena dati u višegodišnji zakup nekretnine u zemljišnoknjižnom vlasništvu na koje se primenjuje zabrana iz čl. 1 Uredbe o zabrani raspolaganja nekretninama na teritoriji Hrvatske”.
Reč je inače o Uredbi iz 1991. godine, kojom su vlasti u Hrvatskoj zabranile raspolaganje imovinom u vlasništvu „institucija, republika, preduzeća i drugih pravnih osoba iz bivših jugoslovenskih država”. Ta imovina je upisana na Hrvatski fond za privatizaciju, odnosno praktično podržavljena.
Obrazlažući novi zakon o upravljanju državnom imovinom Goran Marić, ministar državne imovine, u saboru je pre nekoliko dana rekao da je predlog da se ta imovina „stavi u funkciju”, a ne da se rešava pitanje vlasništva. Ali dodao je i da „kada je reč o imovini Republike Hrvatske na području bivših republika – niko čak nije ni pitao za vlasništvo”.
Kako za „Politiku” pojašnjava Milorad Pupovac, predsednik Srpskog nacionalnog veća, rasprava o zakonu u Hrvatskom saboru je počela prošlog četvrtka i srpski zastupnici su odmah izneli svoje primedbe i zabrinutost. „Zakon omogućava da se u zakup na 30 godina da imovina koja je u procesu sukcesije, odnosno ona koja je obuhvaćena Bečkim sporazumom o sukcesiji između bivših jugoslovenskih republika iz 2001. Mi smo protiv toga da se mimo ugovora o sukcesiji i mimo sporazuma strana u sukcesiji otvara bilo koji proces koji može strane koje su potpisnice, a to znači i vlasnike tih nekretnina, ograničiti u raspolaganju njihovom imovinom. Zakon neće dirati u imovinsko-pravne odnose, ali je problem što se imovina može staviti na dugogodišnje raspolaganje”, kaže Pupovac i najavljuje da će osim protesta u saboru, srpski zastupnici uputiti i pismo predsedniku vlade Andreju Plenkoviću, u kome će izraziti svoje neslaganje sa zakonom.
U Bečkom sporazumu o sukcesiji, na koji se poziva Pupovac, a čiji potpisnik je i Hrvatska, u Aneksu G stoji da sva imovinska prava moraju biti vraćena na dan 31. decembra 1990. godine. To je vreme u kome je najveći broj srpskih preduzeća imao u vlasništvu odmarališta, turističke objekte i poslovni prostor širom Hrvatske. Zagreb, međutim, kaže da se Aneks G ne može primenjivati bez bilateralnog sporazuma. A istovremeno, godinama izbegava potpisivanje takvog sporazuma. I to ne samo sa Srbijom već i sa BiH. Sporazum je potpisao sa Makedonijom i Slovenijom.
Prema pisanju hrvatskih medija, Naftna industrija Srbije u ovoj zemlji ima više od trideset pumpi, odmarališta u Rovinju, Makarskoj, Hvaru i na Braču, skladišta, poslovne prostore kao i udeo u Jadranskom naftovodu. Najveći deo NIS-ove imovine je prodat, a benzinskim pumpama upravlja INA, koja istovremeno traži da joj se vrati njena imovina u Srbiji. Među atraktivnijim nekretninama koje u Hrvatskoj potražuju vlasnici iz Srbije jesu i zgrada Hrvatskog fudbalskog saveza u Zagrebu, koja je vlasništvo „Geneksa”. Ova firma u Hrvatskoj ima i 37 stanova, hotel u Rovinju od 1.155 kvadrata, odmarališta od oko 3.000 kvadrata u Dubrovniku. U hrvatskoj štampi se kao vlasnik najvrednijeg turističkog kompleksa navodi Grad Beograd, koji ima nekoliko objekata u Jelsi na Hvaru, površine više od deset hiljada kvadrata. Kompleks se ne koristi, a kao vlasnik je uknjižena Hrvatska.
Jugobanka je vlasnik vile od 619 kvadrata u Svetom Jakovu pored Dubrovnika. Sada je tamo smešten penzionerski dom za sveštenike Dubrovačke nadbiskupije. U zgradi na koju pravo polaže kragujevačka „Zastava” je sedište zagrebačke Policijske uprave. Invest banka je takođe imala mnogo ekspozitura u slavonskoj županiji. „Tigar”, „Putnik”, „Centrotekstil”, EI „Niš”, „Vino Župa”, „Ineks”, „Utva”, „Sintelon”, PIK „Bečej”, „Pionir” iz Subotice, „Prvi maj” Pirot takođe su vlasnici vredne imovine u Hrvatskoj.
Pošto su izgubili nadu da će pravdu naći pred hrvatskim sudovima, neke od ovih firmi na kraju su se obratile Sudu za ljudska prava u Strazburu. Njihov pravni zastupnik Zoran Ristić, iz novosadske advokatske kancelarije „Ristić i partneri”, kaže za „Politiku” da novi zakoni Hrvatskoj služe kako bi predupredila odluke suda u Strazburu.
„Prvo smo se obratili hrvatskom pravosuđu da vrate imovinu, ali su ti sporovi bili osuđeni na neuspeh. Do sada su prodali preko 30 odsto imovine kao da je njihova. Firma ’Neimar’ iz Novog Sada ima odmaralište u Vodicama i izgubila je deset godina vodeći sporove u Hrvatskoj. Kao njihov pravni zastupnik obratio sam se sudu u Strazburu, koji je prihvatio aplikaciju i već je održano pretpristupno ročište”, objašnjava Ristić.
I dok je srpskim firmama poslednja nada da će vratiti otetu imovinu Sud za ljudska prava u Strazburu, hrvatska preduzeća dobijaju sporove pred sudovima u Beogradu. „Naši sudovi bez ikakvog problema vraćaju imovinu hrvatskim firmama. Ja sam zastupao neke od njih. Tako je ’Elektropromet’ iz Zagreba pre desetak dana dobio spor pred Privrednim sudom u Beogradu i naređeno je da mu se u Ulici vojvode Milenka vrati prostor od 85 kvadrata koje je nezakonito koristila Zadruga „Šumadija”. Sledeće nedelje ova hrvatska firma ulazi u svoj prostor. Ali to u Hrvatskoj nije moguće”, kaže Zoran Ristić.
Izvor: Politika, autor: Jelena Cerovina
