Pred ikonama u hramu Uspenja Bogorodice ponovo se čita očenaš u slavu Majke Božje i molitve za spas izbegle braće u bogomolji njihovoj koja će, evo, odbrojati 700 leta postojanja. Manastir Krupa od postanja boravi u podvelebitskom kutku Dalmacije i navek je bitisao između ognja i tišine.

Ovu svetinju, prema letopisu vladike dalmatinskog Simeona Končarevića iz 18. veka, podigli su monasi iz Bosanske Krupe, uz pomoć kralja Milutina.

Obnovili su je u svoje vreme srpski vladari Stefan Dečanski i Dušan Silni, a 1620. godine živopisao ju je Georgije Mitrofanović kojem je ovaj kamenjar kod današnjeg Obrovca bio najzapadnija tačka na kojoj je oslikavao hramove srpskog življa.

Drevne dvore, dan po dan i stopu po stopu, sada obnavlja bratstvo kaluđera iz dalmatinskih manastira, spremajući se za svetu službu kojom će označiti sedam vekova od kad je ovde postavljen prvi kamen manastirski.

Svečanost je zakazana za slavu manastira, Veliku Gospojinu, 28. avgusta, kada se očekuje i dolazak patrijarha srpskoga Irineja. Tada će se, bar na dan, zavičaju vratiti Srbi koje je, ko zna kamo, pre 22 leta, odnela „Oluja” – kaže za „Politiku” Milojko Budimir, generalni sekretar Udruženja Srba iz Hrvatske, koji je do „Oluje“ obavljao poslove direktora muzeja na Kninskoj tvrđavi.

On je upravo objavio drugo izdanje studije „Spomenička baština Srba s područja današnje Republike Hrvatske”, opisujući stradanje stotina krajiških hramova i pravoslavaca s njima, i taj rad posvetio jubileju: sedam vekova manastira Krupa u Dalmaciji.

U toku Drugog svetskog rata hram je pretrpeo jedno od najtežih stradanja: izgoreli su svi konaci, a stvari su u ovoj božjoj kući uništene kada su je ustaše pretvorile u vojno uporište prema Italiji.

– Godine 1995. desila se najveća tragedija za narod kojem je vekovima bogomolja pripadala, a manastir je pretrpeo manja oštećenja. Sa srpskim narodom koji je tada napustio područje Hrvatske otišli su i monasi, tako da godinama tu ne beše nikoga. Zato je manastir tavorio u veoma lošem stanju, ali se u poslednje vreme uzdiže jer je i Ministarstvo kulture Republike Hrvatske dalo novac za obnovu krovova crkve, manastirskih konaka i riznice – pripoveda Budimir.

Crkva ima i vredan ikonostas, a u manastiru se čuva i mnoštvo predmeta primenjene umetnosti, arhiv i biblioteka, kao i zbirka starih verskih knjiga. Zvonik i zvona su oštećeni septembra 1995, kapela takođe. Manastirska riznica još ranije, 1992, bejaše delom izmeštena. Preostali deo je pljačkan, a unutrašnjost je demolirana septembra 1995, odmah posle pogroma.

U manastir Krupu je 2010. vraćeno nešto kulturnog blaga: delovi ikonostasa, sakralna građa iz bogate manastirske riznice i dragocena biblioteka u kojoj se nalaze knjige pisane pre mnogo vekova.

Inače, manastir Krupa prihvatao je i brojne velikane srpske književnosti. U njemu je neko vreme, u sedmoj deceniji 18. veka, boravio Dositej Obradović i u mnogim mestima toga područja govorio propovedi koje je pastva tražila i cenila. U ovom hramu, kao dečak, i sinovac tadašnjeg igumana, živeo je četiri godine Simo Matavulj, pričajući posle da je tu naučio skrivene lepote srpskog jezika.

U Krupu su 2009. godine preneti posmrtni ostaci arhimandrita Pavla Kozlice, dugogodišnjeg igumana ovog manastira koji je za vreme „Oluje” zajedno sa svojim narodom izbegao u Srbiju. Po blagoslovu blaženopočivšeg episkopa žičkog Stefana, otac Pavle bio je smešten u manastir Žiču, gde se ubrzo i upokojio.

– Trudom episkopa dalmatinskog Fotija, danas je manastir Krupa pojući, a sa umnožavanjem bratstva, koje se očekuje uz oca Gavrila, nastupiće i bolji dani – kaže Milojko Budimir.

Izvor: Politika, autor: Gvozden Otašević