Ni posle četvrt veka od upisa srpske imovine u hrvatski posed nema mnogo nade da će Srbija povratiti bar deo nekretnina čija je vrednost početkom devedesetih godina prošlog veka procenjena na oko dve milijarde dolara.

Evropski sud za ljudska prava u Strazburu zauzeo je stav da Sporazum o pitanjima sukcesije ne može direktno da se primeni, već da je za vraćanje imovine ili novčano obeštećenje neophodno da Srbija i Hrvatska zaključe bilateralni sporazum. Na to su nedavno ukazali srpski advokati koji su sudu u Strazburu podneli predstavku sa zahtevom za obeštećenje preduzeća „Mladost turist” iz Beograda.

Hrvatskoj nije u interesu da zaključi bilateralni sporazum sa Srbijom, ukazali su advokati. Hrvatska je još 1994. godine zakonom oduzela imovinu srpskih pravnih lica, a sada novim zakonom namerava da tu imovinu izdaje u dugoročni zakup. Srbija nikada nije oduzela imovinu hrvatskih privrednih društava, već je samo ograničila njeno raspolaganje i time isključila moguće zloupotrebe.

„Sporazum o pitanjima sukcesije primenjuje se neposredno u Srbiji. Taj sporazum primenilo je Ministarstvo finansija vrativši imovinu hrvatskim firmama ‘Varteks’, ‘Astra’ i drugim, a i sudovi u Srbiji takođe su započeli direktnu primenu sporazuma. Dokaz za to je nedavno doneta pravnosnažna presuda Privrednog suda u Beogradu po tužbi hrvatske firme ‘Elektropromet’, kojoj je omogućeno korišćenje i raspolaganje poslovnim prostorom u Beogradu”, kaže advokat Zoran Ristić, koji zastupa „Mladost turist” i još nekoliko srpskih preduzeća.

Zamenik državnog pravobranioca Ksenija Maksić kaže da su sporovi po tužbama hrvatskih preduzeća pred srpskim sudovima sada u prekidu, zbog toga što je jedan od uslova za primenu Sporazuma o sukcesiji – postojanje faktičkog reciprociteta, a to znači da sudovi i državni organi u svim državama sukcesorima donose odluke u skladu sa sporazumom.

Srbija je takav sporazum predložila Hrvatskoj, ali nije bilo nikakvog odgovora.

„Potraživanje Srbije prema Hrvatskoj je daleko veće nego Hrvatske prema Srbiji, pa je jasno da se Hrvatskoj ne isplati da sa Srbijom zaključi bilateralni sporazum. Ništa bolja situacija nije ni sa drugim bivšim republikama. Države se nisu potrudile da daju naloge svojim sudovima da postupaju u skladu sa Sporazumom o sukcesiji. Jedino rešenje je da se zaključi bilateralni sporazum, koji bi trebalo da predloži vlada, a da sprovede Ministarstvo spoljnih poslova”, kaže Ksenija Maksić.

Iako su postupci pred srpskim sudovima u prekidu, nedavno je jedan privredni sud doneo odluku da se nastavi postupak po tužbi hrvatske „INA industrija nafte” protiv „Lukoila Srbija”, jer je sud smatrao da postoji faktički reciprocitet, odnosno reciprocitet u vraćanju imovine.

Kada je reč o odluci Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu u vezi sa predstavkom „Mladost turista”, zamenik državnog pravobranioca Nataša Plavšić kaže da je reč o odluci kojom se predstavka proglašava nedopuštenom iz proceduralnih razloga, a ne o odluci da se imovina ne vraća.

Prema informacijama koje su dostupne Državnom pravobranilaštvu Republike Srbije, slučaj „Mladost turista” je prvi predmet u kome je Evropski sud za ljudska prava odlučivao o zahtevima srpskih firmi koje potražuju imovinu u Hrvatskoj. Međutim, postoji mogućnost da su odbačene predstavke srpskih firmi u situacijama kada, po pravilima suda u Strazburu, odlučuje sudija pojedinac, ali se odluke sudije pojedinca ne objavljuju javno, već se samo dostavljaju strankama u postupku.

Državno pravobranilaštvo zastupa državu Srbiju, ali ne i srpske firme koje nastupaju pred Evropskim sudom kao pravna lica jer njih zastupaju advokati.

Advokat Zoran Ristić kaže da su pojedinačni zahtevi oštećenih iz Srbije upućeni nadležnim hrvatskim „državnim odvjetnicima” da se bez sudskih sporova izvrši sporazumna restitucija ili legalno i pravično obeštećenje – bez izuzetka odbijeni.

Turistički objekti, poslovni prostori, sindikalna odmarališta i zemljište koji su bili imovina srpskih preduzeća i državnih institucija oduzeti su bez ikakve nadoknade i nalaze se već četvrt veka u fondu državne imovine Hrvatske. Da apsurd bude veći, kaže Ristić, ta imovina je u najvećem obimu ili devastirana ili prodata u procesu privatizacije, a dobijena novčana sredstva su u budžetu Republike Hrvatske. Time su pravna lica iz Srbije ostala i bez imovine i bez dobiti za proteklih 25 godina.

Izvor: Politika, autor: Aleksandra Petrović