Trud se odmah isplati

Share

Malo je mladih koji danas žele ostati na selu, posebno mladih žena. Branislava Vujković, 29-godišnja Borovčanka, samo je izuzetak koji potvrđuje pravilo. Iako je pre tri godine završila master studije na Ekonomskom fakultetu u Novom Sadu, smer poslovni menadžment, izabrala je miran život na selu. Ljubav prema zemlji Branislavi su usadili radišni roditelji. U kući porodice Vujković složno žive tri generacije, a poljoprivredom se bave više od dve decenije. Uz ratarstvo ova borovska porodica opredelila se za proizvodnju povrća na otvorenom. Pre dve godine odlučili su da u ponudu svojih proizvoda uvrste i maline. Prvo su u Trpinji zasadili dve hiljade, a lani još šest hiljada sadnica u Borovu, na površini od jednog jutra. Zemlju na kojoj su nasadi malina obrađuju u zakupu, ali planiraju da je otkupe. Branislava je zasad jedina malinarka u opštini Borovo i okolini, na potezu od Borova do Opatovca.

– Za proizvodnju malina odlučila sam se na podsticaj roditelja, a ideja se rodila sasvim slučajno, za vreme godišnjeg odmora na Zlatiboru, kraju poznatom po proizvodnji malina. Nakon jesenje sadnje, što je najbolje obaviti u novembru, prvi rod dolazi već sledeće godine, tako da se trud odmah isplati. Prošle je godine bila bolja berba, ove godine očekujemo nešto slabiju zbog suše. Ovogodišnji urod je oko tonu i po na površini od jednog jutra. Prošle godine imali smo urod od 1,2 tone, ali na manjoj površini od 16 ari ili 1600 kvadratnih metara. Tada je bilo više kiše, a pošto maline vole vlagu, bila je bolja berba – priča Branislava.

Tvrdi da je ovo podneblje pogodno za uzgoj malina. Sorta „polana“, koja predstavlja novost u sortimentu maline, otporna je na štetočine i bolesti.

– U malinjaku nema previše posla, a malina ne zahteva velika ulaganja u proizvodnju. Od jesenje sadnje do proleća nema nikakvog posla. Tek u proleće počinju radovi, okopavanje i pripremanje zemljišta. Obavlja se preventivno prskanje protiv bolesti i štetočina. Berba počinje u julu i traje do prvih mrazova u oktobru ili novembru. Tokom berbe najvažnije je obezbediti dovoljnu količinu vode i prihrane. Nakon berbe i prvih mrazova, kad otpadne 70 odsto lista, maline se pokose do zemlje, pa nema bojazni da će smrznuti tokom zime, a na proleće kreću novi izdanci. Najviše posla je leti, kad se malinjak okopava, a potrebno je izvršiti i zaštitu od bolesti i prihranu. I, naravno, u berbi. Budući da period berbe traje tri meseca, treba nam četiri-pet berača, tako da smo u berbi angažovali i sezonske radnike – pojašnjava mlada Borovčanka.

Plodovi „polane“ su srednje veličine, intenzivno crvene boje sa sjajem i dugo zadržavaju boju, ukus i miris. Osim za potrošnju u svežem stanju, plodovi su dobri i za preradu. Zrna su čvrsto povezana u masi ploda te dobro podnose transport. To je veoma važno ako se proizvodi za potrošnju u svežem stanju.

Poznato je i da je malina, pored svog osvežavajućeg ukusa, izuzetno zdravo voće. Bogata je antioksidansima, vitaminom C, čisti krvne žile, a koristi se i u kozmetici te u preparatima za mršavljenje. Svoju primenu ima i u narodnoj medicini, između ostalog u borbi protiv prehlade i kod snižavanja telesne temperature. Zato je i zovu kraljicom voća.

Svoje maline Vujkovići prodaju na pijaci u Vukovaru i Osijeku, ali i na veliko. Hladnjaču za skladištenje zasad nemaju, ali i tu investiciju planiraju već iduće godine.

– Zadovoljni smo cenom od 40 kuna za kilogram maline u maloprodaji, odnosno 20 kuna u veleprodaji, jer pokriva sve troškove proizvodnje i omogućava zaradu – dodaje naša sagovornica.

Branislavu smo pitali zašto nema više malinara na istoku Hrvatske, a reč je o profitabilnoj proizvodnji.

– Mislim da ljudi nisu dovoljno upućeni. Ni ja nisam ništa znala o malinarstvu, ali sam čitala i obrazovala se, najviše putem interneta. Na Fejsbuku i društvenim mrežama postoje brojne grupe malinara koji razmenjuju iskustva i savete. Za početnika-malinara potreban je kapital od tri do pet hiljada evra za površinu od jednog jutra, odnosno oko šest hiljada sadnica. To uključuje kupovinu sadnica, navodnjavanje, preparate za prihranu… I mi navodnjavamo svoje nasade po sistemu kap po kap. Bez navodnjavanja se ne može, jer malinama je potrebno dosta vlage, naročito u sušnom periodu – ističe preduzetna Branislava.

Vujkovići inače obrađuju 45 jutara zemlje, 25 jutara vlastite, a ostalo u zakupu. Zbog niske otkupne cene pšenice i kukuruza ove godine su zasejali svega dva jutra kukuruza i nešto suncokreta. Ostalo su pasulj, krompir, kukuruz za kuvanje i drugo povrće koje prodaju na pijaci.

– Roditelji Rada i Branislav uspešno se bave povrćarstvom. Brat Jovan, na čije je ime i registrovan OPG, ove godine je krenuo u proizvodnju pasulja i belog luka. Zadovoljni su i planiraju proširiti proizvodnju. Uz državne poticaje, u budućnosti računamo i na sredstva iz EU fondova kako bismo pokrenuli proizvodnju lešnika – kaže mlada poljoprivrednica.

Napominje da se zbog sve manjeg stočnog fonda proizvodnja pšenice i kukuruza više ne isplati koliko ostale, dohodovnije kulture.

– Smatram da se mladi ljudi, posebno oni bez posla, trebaju više okrenuti poljoprivredi. Zahteva puno rada i truda, ali se isplati. Nakon što sam završila fakultet, a nisam pronašla posao, opredelila sam se za poljoprivredu. Mislim da sam dobro izabrala i da ću se u budućnosti ozbiljnije posvetiti tome i još dugo baviti poljoprivredom – uverena je ova mlada žena, kojoj će diploma iz poslovnog menadžmenta sasvim sigurno pomoći u plasmanu proizvoda na sve zahtevnijem tržištu.

Share