Povodom Međunarodnog dana nestalih, Udruženje srpskih porodica ubijenih, poginulih, nestalih, nasilno odvedenih i invalidnih osoba “Protiv zaborava” održalo je u Vukovaru skupštinu na kojoj je pozdravljena Deklaracija o nestalima koju su 29. avgusta u Mostaru potpisali predsednici Hrvatske, Srbije i Crne Gore te predsedavajući BiH.

Međutim, izražena je i doza skepticizma za pronalaženje posmrtnih ostataka najbližih, stradalih u ratu.

– Mnogi naši članovi su bili učesnici sličnih događaja na kojima su dobili velika obećanja da će se njihovi slučajevi rešiti. Međutim, nakon takvih pompoznih sastanaka život ide dalje i ništa se događa. Ne možemo reći da nema pomaka, ali su oni minorni. Svesni smo da je pronalaženje posmrtnih ostataka stadalih u ratu dugotrajan proces i osetljivo pitanje, ali rezultati ne zadovoljavaju naše članove. Ipak, vode nas strpljenje i upornost. Nadamo se napretku, rekao nam je Branko Jurišić, sekretar udruženja čiji članovi više od 20 godina bezuspešno tragaju za posmrtnim ostacima svojih najmilijih.

Među njima je i Draženka Kosić iz Slatine čijeg su oca u februaru 1992.godine, nakon što je došao kući s posla, dva uniformisana hrvatska vojna policajca odvela na informativni razgovor s kojeg se nikad nije vratio. – Godinu dana smo živeli u uverenju da je živ i možda negde zatvoren. Međutim, nakon završene istrage saznali smo da je istog dana odveden na karaulu u Noskovcima, selu na obali Drave u slatinskoj opštini, da je tamo ispitivan, ubijen i gurnut u reku. Njegovo telo do danas nije pronađeno, priča Draženka. U međuvremenu je održano suđenje na kojem su dva vojna policajca osuđena na uslovnu kaznu, a ubica na 4,5 godine zatvora od čega je svega 2 meseca proveo zatvoren.

– Posle je raznim smicalicama odgađao izvršenje kazne, a 1995. godine je pomilovan opštom amnestijom, dodaje naša sagovornica koja ubicu svog oca i danas povremeno susreće na ulicama Slatine. Draženka i njena porodica su tužili Republiku Hrvatsku i nakon nekoliko godina dobili spor. Iako se taj slučaj nikad nije vodio kao ratni zločin, ipak je zadovoljna ishodom jer je država priznala krivicu. Njen otac je imao 51 godinu, bio je ekonomista i radio je u Jugobanci. U to vreme su mnogi Srbi iz Slatine odlučili da odu, ali on nije hteo. Nije ga pokolebala ni eksplozija naprave podmetnute ispred kućnih vrata od koje na sreću niko nije stradao.

– Smatrao je da nikom nije učinio nikakvo zlo i da nema razloga da nekud ide. Osim toga, bio je siroče Drugog svetskog rata, odrastao u domu za decu, i govorio je da se ne želi potucati po tuđim pragovima, priča Draženka. Još uvek se nada da će posmrtni ostaci njenog oca biti pronađeni kako bi ih dostojno sahranila. Smatra da je država mogla puno više učiniti na pronalasku nestalih osoba.

– Znam da su šanse gotovo nikakve, ali ja moram insistirati na tome. Postoji mogućnost da su tela koja je reka nosila, doplutala do nekih gradova i da su zakopana kao NN osobe. Pitala sam na jednom skupu u Glini da li nadležne službe rade na tome, ali iz resornog ministarstva mi je odgovoreno da bi to bio vrlo skup proces s malim šansama za rezultate. Znam da je moguće da je njegovo telo ostalo u Dravi i da nikada neće biti pronađeno, ali dok god se sva ta tela koja su pokopana kao NN osobe ne ekshumiraju i identifikuju, ne mogu smatrati da se čini sve što se može učiniti, zaključuje Draženka Kosić.

Na popisu Uprave za zatočene i nestale su 1632 osobe. Za razliku od prijašnjih godina spisak je objedinjen. Tačan broj nestalih Srba nije poznat.

– Nestale osobe nisu razdvojene po nacionalnosti, ali se o tome može zaključiti po vremenu stradanja. S druge strane imamo i podatke organizacija Suza i Veritas u Beogradu, međutim za sada se držimo onih poverenstva za nestale u Hrvatskoj, pojašnjava sekretar udruženja Branko Jurišić. U udruženju “Protiv zaborava” raspolažu i određenim podacima o mestima pogibije pripadnika srpske zajednice.

– Te informacije smo prosledili Upravi za zatočene i nestale Ministarstva branitelja i očekujemo da ćemo vrlo brzo, do kraja ove ili početkom iduće godine, imati ekshumacije na tim lokacijama. Borimo se i za obeležavanje mesta stradanja srpskih civila, kaže Jurišić i podseća da je krajem jula postavljena spomen-ploča u Mokrom Polju kod Knina u znak sećanja na petnaestoro meštana ubijenih u Oluji, a u oktobru planiraju postaviti spomen-obeležje u Donjem Lapcu gde je stradalo više od 80 civila srpske nacionalnosti.

Kada je reč o Vukovaru, udruženje je više puta pokušalo ishodovati saglasnost za postavljanje obeležja od bivšeg gradonačelnika Željka Sabe, ali nije bilo razumevanja.

– Pokušaćemo razgovarati i sa sadašnjim gradonačelnikom. Vukovar jeste vruće područje, ali ćemo nastojati da budemo strpljivi i uporni i nadamo se da ćemo jednog dana obeležiti mesto stradanja srpskih civila i u tom gradu, rekao je Jurišić.

Izvor:SNV