Srpska ekonomska elita (jaki trgovci, veleposednici, finansijski stručnjaci i preduzetnici) u Hrvatskoj na razmeđi 19. i 20. veka bila je malobrojna. Stoga su se upravne funkcije u središnjim privrednim institucijama umnožavale u uskom krugu srpske elite.

U najužem krugu, kao jedan od ključnih ljudi za rad Srpskog privrednog društva “Privrednik”, ali i drugih srpskih organizacija, isticao se trgovac iz Zagreba Nikola Ćuk (Bruvno, 1860 – Zagreb, 1937).

Otac ga je kao petnaestogodišnjaka doveo u Zagreb, gde je kod jednog trgovca započeo sa šegrtovanjem. Vredan i sposoban, ubrzo je i sam postao uspešan trgovac, pa ga je kao delovođu i ortaka u svoju radnju uzeo Ilija Guteša, trgovac i političar. Već 1885. godine, sa 25 godina, uspeo je otvoriti samostalnu radnju. Zahvaljujući njegovoj upornosti i marljivom radu, ta radnja je postala jedna od najvećih i najpoznatijih u Zagrebu, a Nikola Ćuk se veoma brzo obogatio, trgujući na veliko vinom i šampanjcem.
Bilo je to vreme kada je pošten i predan rad bio na dobroj ceni. Možda se neki ne bi složili da je tada sistem vrednosti bio stabilniji i ispravniji, ali je neosporno da su pojedinci poput Ćuka koji su radili na korist i dobrobit svog naroda – sve ređi. Još pre osnivanja “Privrednika”, kroz njegovu radnju je prošlo 80 mladih šegrta, koji su stekli solidna znanja i otvorili svoje samostalne trgovine.

Bio je jedan od osnivača “Privrednik”, njegov veliki dobrotvor i član Patronata, a posle Prvog svetskog rata i potpredsednik Upravnog odbora. Na početku rada Društva, u periodu između 1900. i 1902. godine, ustupio je svoj vinograd u blizini Zagreba na korišćenje “Privredniku”, koji je poslužio kao svojevrsno prihvatilište za pitomce. Pitomci su ovde stizali iz svih krajeva, a odabirani su po vrlo strogim pravilima: “Budući šegrti morali su da budu između 12 i 15 godina starosti, potpuno fizički i mentalno zdravi, visine najmanje 1,3 metra, prijatne spoljašnosti, dobrog vladanja, pismeni i dobri iz računa.”
Kako je Vladimir Matijević izdejstvovao od državnih vlasti posebno odobrenje, pa “Privrednikovi” pitomci dobijaju besplatne karte za železnicu, deca su dolazila bez imalo novca, tek s nešto malo ličnog prtljaga (čiji sadržaj je takođe propisan pravilnikom) i u pratnji poverenika. Vinograd nadomak grada koji je Ćuk ustupio “Privredniku” bio je privremeni smeštaj za pitomce. To su bile adaptirane barake sa spavaonicama, trpezarijom i ostalim pratećim objektima. Pitomci su se tu zadržavali dve do tri nedelje dok se obave lekarski pregledi, provere prethodno stečena znanja i sklonosti pitomaca prema određenim zanimanjima. Odatle je više od 2.000 pitomaca poslato na obučavanje za različita zanimanja, u zavisnosti od ličnih afiniteta, fizičkih i intelektualnih mogućnosti.

Nikola Ćuk bio je osnivač i član uprave Srpske banke u Zagrebu, a pomogao je i pri osnivanju i radu Saveza srpskih zemljoradničkih zadruga, Zagrebačke berze, Osiguravajuće zadruge Kroacija i mnogih drugih privrednih ustanova u Zagrebu. Bio je cenzor Narodne banke, Državne hipotekarne banke. Član upravnog odbora “Privrednikove” knjižare i štamparije, čiji je zadatak bio da preuzme bivšu Srpsku štampariju. Biran je za gradskog odbornika Zagreba. Pripadao je Srpskoj samostalnoj stranci.

Kao kum i jedan od najbližih saradnika Vladimira Matijevića, Nikola Ćuk je značajno doprineo privrednom podizanju i jačanju srpske nacionalne privredne omladine u Hrvatskoj. Za vreme Prvog svetskog rata, zajedno sa suprugom Jelenom, požrtvovano i velikodušno je pomagao i zbrinuo veliki broj ratne siročadi.

Zbog svoje delatnosti bio je na meti nacionalista, nekoliko puta je pretrpeo razaranja i pljačkanja radnje. U protivsrpskim demonstracijama u Zagrebu 1902. godine, kada su masovno uništavane radnje srpskih trgovaca i zanatlija, do temelja je razorena i zgrada u kojoj su bili smešteni “Privrednikovi” pitomci. U rušilačkom besu posečen je i vinograd Nikole Ćuka u kojem su se nalazile te prostorije. Naglo i nasilno je prekinuta “berba” idućih pitomaca – Ćukov vinograd nakon 1902. nije davao nove plodove.