Par stotina poštanskih koverata leži rasuto na jednom autobuskom stajalištu na Banovom brdu u Beogradu. Godina je 1991. Za Miroslava, kojem su te koverte popadale usled nezapamćenih gužvi u autobusima tih godina, ta slika ostaće večito urezana u sećanje, kao prisećanje na muke, poteškoće i poslove koje je sve morao da radi kako bi preživeo, kada je te godine sa dve kese i porodicom prebegao iz rodne Banije u Beograd.

Par stotina metara od tog istog autobuskog stajališta, ali 25 godina kasnije, u jednom ugostiteljskom objektu nalazimo se sa Miroslavom. Ovoga puta zatičemo ga usred telefonskog razgovora, u znatno lepšem raspoloženju, kao uspešnog privrednika u oblasti trgovine, za koju nije ni sanjao da će mu jednog dana biti buduće zanimanje.

Par stotina članova broji udruženje Banijaca, jedno od najvećih i najaktivnijih udruženja izbeglih lica iz Hrvatske, ispred koga razgovaramo sa predsednikom udruženja – Miroslavom Kovjanićem.

[pullquote class=”full”]Zavičajno udruženje Banijaca, potomaka i prijatelja Banije osnovano je 2007. godine i jedno je od najbolje organizovanih od stotinjak izbegličkih udruženja koja deluju u Srbiji. To je samostalno, nestranačko i nevladino udruženje čiji je osnovni cilj da okuplja Banijce oko kulturno-umetničkih i zavičajnih pitanja, da bi stariji preneli, a mlađi upoznali i sačuvali običaje, kulturnu baštinu, tradiciju i zavičajnu individualnost. Deluje u više desetina ogranaka u mestima širom Republike Srbije. Udruženje ima svoj upravni i nadzorni odbor, savet i skupštinu.[/pullquote]

Za   ovu nepunu deceniju postojanja udruženje se može pohvaliti velikim brojem realizovanih projekata, a samo neka od njih su Nagrada Braće Mitić, Brošura Održivost povratka na Baniju „Vidi i upoznaj“, Okrugli sto o pravima Srba, Etno-muzikološko istraživanje Banije,…

– Nedavno smo organizovali okrugli sto sa našim privrednicima poreklom sa Banije, jer se mnogi ljudi koji su došli iz Banije u Srbiju međusobno ne poznaju, pa je cilj bio da se zbliže, upoznaju, razmene iskustva i ostanu u kontaktu. Takođe, brojna su i česta gostovanja i posete, kulturne manifestacije, kao i književne večeri, a posebno izdvajamo već tradicionalni deseti po redu turnir u malom fudbalu, koji ima za cilj povezivanje omladine. Ove godine je okupio preko 500 posetilaca iz Ugrinovaca, Busija i Batajnice gde danas živi najveći broj Banijaca. Turnir nije vezan samo za Banijce na šta upućuje i sam naziv Zavičajno udruženje Banijaca, potomaka i prijatelja Banije – ističe Kovjanić.

Pored turnira ovo udruženje može se pohvaliti i organizacijom „Banijske večeri“ koja okuplja veliki broj ljudi poreklom sa Banije koji se godinama ne vide i ne čuju, te je ovo prilika da se obnove prijateljstva i sećanja i steknu nova. Večeri sa puno pozitivne energije, koje prođu u druženju, priči, pesmi i veselju. Na poslednjem okupljanju bilo je preko 400 zvanica.

Glavne godine za povratnike bile su od 2000. do 2006., a trenutno nema povratnika. Sredstva koja su dobijena od Republike Hrvatske su minimala.

– Banija je danas pusta. Imate toliko napuštenih sela da nema više ni ptica da se čuju. Često odlazim decembra meseca i tada je strašno prazno, za razliku od leta kada ima dosta ljudi. Znate, nije svar u tome da li će nekome obnoviti kuću. Problem je od čega će ti ljudi da žive. Tamo je sve stalo. Tu je problem. Nema proizvodnje, nema ničeg. Ljudi su otišli, a firme koje su radile su zaustavljene. I to ne važi samo za Srbe već i za Hrvate. Ljudi su otišli u potrazi za poslom najčešće u Sisak ili Zagreb i kao sezonci na more. Povratnici su većinom oni koji su u penziji i koji imaju neki izvor obezbeđene egzistencije.

Kovjanić je veoma vezan za Baniju, pa često odlazi tamo. Iako tamo više nema toliko bliskih ljudi, on oseća kako nostalgiju i ljubav prema rodnom mestu, tako i moralnu obavezu. Tu ljubav je preneo i na decu koja zahvaljujući novim tehnologijama komunikacije obnavljaju stare i uspostavljaju nove veze i kontakte.

– Ti kontakti su veoma važni i mi se trudimo da ih imamo što više. Nedavno smo imali sastanak sa gospodinom Borom Rkmanom, dožupanom Sisačko-moslovačke županije na obostranu inicijativu. Na tom sastanku čuli smo iz prve ruke kako naši ljudi tamo žive i kako prolaze, da li kome treba pomoći i na koj način.

Na kraju razgovora dotakli smo se aktuelne situacije u Hrvatskoj, a posebno antisrpske atmosfere pre, tokom i nakon obeležavanja Oluje.

– Ja i dalje verujem da ima više normalnih ljudi i sa jedne i druge strane sa kojima može normalno i da se razgovara i živi. Ali mislim da je ovo što se deševa svake godine tokom Oluje rađeno sa ciljem da se stvori zastrašivanje naroda. Kako onog koji tamo živi, tako i onog koji razmišlja o povratku.

Zavičajno udruženje Banijaca broji preko 260 aktivnih članova. Njihova ženska i muška pevačka grupa već godinama nastupaju po Srbiji i regionu. Energija, posvećenost i iskrene i dobre namere odlikuju ove Banijce na šta upućuje i njihov veoma ažuran sajt. Naravno, i oni imaju svoje probleme, pre svega još uvek nemaju svoje prostorije, a onda, kao i sve neprofitne organizacije, imaju i finansijske probleme oko organizovanja aktivnosti. To ih nikako ne sprečava da istraju, postanu još brojniji, realizuju svoje ciljeve, sa onim najvažnijim – da imaju što više mladih koji neće zaboraviti svoje poreklo.