Hrvatska je po broju nezaposlenih mladih osoba treća u Evropskoj uniji, odmah iza Grčke i Španije, pa zato i ne čudi što sve više mladih u potrazi za poslom i boljim životom odlazi u inostranstvo ili planira da tamo ode.

Posledice ekonomske krize posebno su pogodile istok Hrvatske, gde se živi ispod hrvatskog proseka. Slavonija je nekada bila obećana zemlja. U plodnu i bogatu ravnicu ne tako davno dolazili su sezonci iz susedne Bosne i Hercegovine, kao i mnogi drugi, bez znanja i imanja, da na podatnoj slavonskoj zemlji i njivi zarade koru hleba, a mnogi su se, nadničeći, skućili i okućili.

No danas je došlo neko drugo vreme. Mladi nam odlaze. Za njih ovde nema ni posla, ni života, ni perspektive. Nekada se odlazilo u veća mesta i gradove, a danas, s ulaskom Hrvatske u EU i otvaranjem granica, sve više mladih, obrazovanih i ambicioznih, u naponu životne i stvaralačke snage, kada bi trebali biti pokretači i nosioci razvoja, svoju budućnost žele da grade negde drugde. U tuđini. Duboko svesni da i u toj tuđoj zemlji, u koju su se uputili, ne teku med i mleko i da ukoliko žele tamo uspeti trebaju mnogo raditi i odricati se. Ovde je, međutim, za njih umrla i ta poslednja nada. Odlaze jer ne žele biti deo crne statistike Zavoda za zapošljavanje. Mladima, pripadnicima srpske manjine još je teže, jer su često žrtve diskriminacije prilikom zapošljavanja.

– Jedino što stvarno želim jeste da odem, jer ovde ne vidim nikakvu perspektivu. Život za nas, pogotovo za pripadnike srpske nacionalne manjine, nije baš nešto. Učestali su sukobi, u školi, kafiću, ali i na drugim javnim mestima. Ovde jednostavno za nas nema posla! Ne vidim perspektivu i hteo bih da odem, ako ništa drugo onda u neki drugi grad, ali što dalje odavde, po mogućnosti u inostranstvo – kaže revoltirani 19-godišnji Uglješa Bijelić, maturant Ekonomske škole u Vukovaru.

I mlada profesorka engleskog jezika Maja Savić ne isključuje mogućnost odlaska u inostranstvo ukoliko ne pronađe posao u struci.
– Pri kraju sam studija, imam još master rad, a kada to rešim, onda ću ozbiljnije da se bacim u potragu za poslom – priča Maja. Da li će ostati na vukovarskom području ili će otići negde drugde zavisi, kako kaže, od nadolazećih ekonomskih (ne)prilika.
– Ukoliko ne pronađem posao u struci, verovatno ću se odlučiti na odlazak u inostranstvo. Konkretno još ne znam u koju zemlju, videću pa ću odlučiti. Zasada ću pokušati da apliciram na određena radna mesta, u škole i drugde gde se traži moje zvanje, pa ću videti kako i šta dalje – kaže ova dvadesetčetverogodišnjakinja koja smatra da u Hrvatskoj biti obrazovan nije neka prednost.
– Kod nas se ne cene obrazovani ljudi, niti se obrazovanju pridaje ikakav značaj. U inostranstvu imam puno prijatelja i poznanika i jako malo njih studira i završava fakultete, jer već od svoje 14. ili 15. godine počinju raditi. Ali opet svi imaju i novac i sredstva da zasnuju samostalan život, a kod nas, iako se mnogo mladih školuje, opet ne možemo ništa da postignemo kako bismo mogli lepo živeti od svog rada – smatra ova mlada profesorka.

Među mladima koji pakuju kofere je i 23-godišnji Aleksandar Sremac, student treće godine ekonomije na Veleučilištu “Lavoslav Ružička” u Vukovaru i dojučerašnji predsednik Borovskog udruženja mladih (BUM). Član je ove organizacije od svoje 16. godine i sve svoje slobodno vreme posvetio je radu u udruženju i organizaciji različitih sadržaja za mlade. Na čelu BUM-a bio je protekle dve godine i u tom periodu pokrenute su i organizovane brojne manifestacije, poput PES turnira, turnira u odbojci na pesku i stonom tenisu, kreativnih radionica i koncerata, koji su okupili veliki broj mladih ljudi. Volonteri BUM-a pomagali su i drugim borovskim udruženjima u organizaciji različitih programa, angažovali se na uređenju mesta i bavili humanitarnim radom.
– Žao mi je što odlazim, ali jednostavno život je takav, u jednom trenutku morate da krenete nekim drugim putem – priča Aleksandar.
– Ljubav je glavni razlog zbog kojeg sam odlučio otići u Norvešku, naravno, uz ekonomske razloge, jer da bi mladi ljudi živeli normalno, planirali nešto i uživali zajedno potreban im je novac, do kojeg se kod nas teško dolazi jer nema posla ni mogućnosti da se zaradi. U Norveškoj ima posla i kako moja devojka već tamo radi, a nadam se da ću i ja pronaći posao, verujem da ćemo zajedno moći puno normalnije da planiramo našu budućnost. Za razliku od Hrvatske, Norveška ceni rad i radnike, a ne elitu. U tome vidim bogatstvo i prednost te zemlje jer je dobar radnik tamo cenjen i dobro plaćen. Radnik s bauštele i medicinska sestra imaju približno istu platu, s kojom mogu živeti sasvim lepo – priča Aleksandar.
– Osim toga, tamo mladi kroz mere za podsticanje zapošljavanja na nivou EU-a mogu da se zaposle. Kod nas državni sistem nije u stanju da mladima u svim sredinama pruži jednake mogućnosti u iskorištavanju tih fondova. Ujedno, zapošljavanje na pojedinim projektima limitirano je određenim vremenskim periodom. Smatram da je kod nas glavni krivac za nezaposlenost mladih državni aparat, uz poslovičnu pasivnost mladih koji često nisu dovoljno informisani ili se dovoljno društveno ne angažuju – mišljenja je Aleksandar, koji u Norvešku planira da otputuje krajem ispitnog roka u julu mesecu. Od 11. aprila i građani Hrvatske mogu da žive i rade u Norveškoj bez boravišne dozvole.

Kako bi se ublažile posledice depopulacije i zaustavio odliv mozgova, država treba da podstiče zapošljavanje mladih, ističe predsednik Opštinskog veća Borova Srđan Jeremić, inače jedan od osnivača Borovskog udruženja mladih.
– Država mora da poradi na određenim merama kojima će podsticati zapošljavanje mladih ljudi. Nedavno su, nažalost, suspendovane mere kojima je država podsticala zapošljavanje, između ostalog i mladih, a to nije dobro. U ovoj situaciji u kojoj je Hrvatska moramo da radimo na tome da određenim merama podstičemo zapošljavanje svih ugroženih kategorija stanovništva, bilo da se radi o mladim ljudima, starima ili onima koji su dugoročno nezaposleni. Oni bez pomoći države nisu u mogućnosti pronaći zaposlenje. To je sigurno! – zaključuje Jeremić.

Posebno zabrinjava što unazad nekoliko godina u Hrvatskoj nema stranih investicija.
– Država mora poraditi na određenim modalitetima kako privući strane investicije i koji su to benefiti koji se mogu pružiti investitorima koji dolaze u Hrvatsku. Mislim da je vukovarsko područje pogodno za investicije. Nalazimo se na tromeđi tri države, Bosne i Hercegovine, Mađarske i Srbije, imamo veliku luku na Dunavu, veliko smo i razvijeno poljoprivredno područje, imamo nešto i industrije koja je, doduše, pre ovog rata bila puno veća i značajnija. Imamo potencijale koji mogu doprineti da razvijamo industrijske kapacitete na ovom području. Definitivno se mora poraditi na određenim merama. Recimo, lokalna samouprava Opštine Borovo je donela određene mere kojima podstiče investicije, ali sigurno je da jedinica lokalne samouprave ne može da uradi sve ono što je potrebno bez odgovarajuće pomoći države – kaže ovaj diplomirani ekonomista i zamenik direktora firme Borovo Gumitrejd d.o.o koja deluje u sastavu Borova d.d.

Jeremić poziva mlade da se društveno angažuju kroz članstvo i volontiranje u udruženjima mladih, gde mogu mnogo toga korisnog da nauče, poput pisanja projekata, što će im pomoći u daljem životu i radu, da rade na sebi i izgrađuju se kroz školovanje i društveni angažman.

Na važnost aktivnog učešća mladih u zajednici u kojoj žive ukazano je i na okruglom stolu na temu “Mladi i njihov doprinos u zajednici”, koji je održan 17. aprila u Vukovaru, a povodom Evropskog dana informisanja mladih, u organizaciji Evropskog doma Vukovar i vukovarskog PRONI Centra/Info Centra za mlade.
– Cilj nam je podsticati mlade na aktivno učešće u zajednici, na međusobno povezivanje i na mogućnosti koje imaju a da za to i ne znaju – poručila je tom prilikom Dijana Antunović Lazić iz Evropskog doma Vukovar.